Археологија Авара у Србији

Abstract

Циљ докторске дисертације био је да обједини и (ре)интерпретира сва доступна сазнања о налазиштима и налазима из времена превласти Авара (567-810) на југу Панонске низије, у данашњој АП Војводини и мањим делом у Српској Посавини и Подунављу. У првој таквој синтези у овој грани раносредњовековне археологије код нас, забележено је преко 220 налазишта, у великој већини према подацима из стручне литературе, а мањим делом и на основу увида кандидата у необјављену грађу. Локалитети се представљају на уједначен начин, без обзира да ли са неког налазишта потиче покоји случајан налаз, или пак некропола од неколи ко стотина гробова. За сваки локалитет биће посебно коментарисан географски положај, историјат истраживања и објављени археолошки налази, након чега ће, опет у свим случајевима, уследити анализа, тј. (ре)интрепретација података. Главни истраживачки приступи у анализи грађе тичу се разматрања географске и геомор фолошке одрживости налазишта и њиховог просторног размештаја, као и темељне провере датовања нађених предмета материјалне културе. Док први приступ омогућава доношење далекосежнијих закључака о седелачком начину живота Авара на овом простору, насупрот увреженој предоџби о номадском карактеру те популације, на основу другог приступа, који почива на коришћењу поуздане, савремене аваролошке литературе, поједина налазишта добијају јасније место у два и по века дугој повести Аварског каганата. Датовање ансамбала налаза у појединим затвореним целинама, пре свега гробовима на бројним некрополама, пут је ка разумевању њихове хоризонталне стратиграфије. Укрштени резултати овде укратко описаних истраживачких приступа воде скицирању начина на који су Авари користили своје јужне поседе како у ранијем, тако и у познијем периоду своје превласти. Уз дужан опрез, дискутује се и о могућем етничком приписивању појединих налаза и налазишта, док се на основу индикативних археолошки х налаза дискутује и о привредним активностима на југу аварске државе. Овом приликом се по први пут даје критички преглед претходних радова на пољу археологије Авара у Србији, уз разлучивање њених развојних фаза које се нижу од краја 19. века до наши х дана, као и пресек тренутног стања у истраживањима и могућности које стоје пред нама.

The aim of this dissertation is to collect and re-interpret all the available data on localities and finds from the time of the Avar domination (567-810) in the southern part of the Pannonian Plain, i.e. in present-day AP Vojvodina and, to a lesser extent, in the Serbian Sava and Danube region. The first such synthesis in Early Mediaeval archaeology in Serbia, it contains data for more than 220 sites, mostly from the literature and occasionally due to personal inquiry into unpublished finds. The localities are presented in a uniform fashion, regardless of whether they were represented only by some stray finds or by cemeteries of several hundred graves. For each site the geographical layout will be commented on, together with the research history and published archaeological finds, followed in all cases by analysis and re-interpretation of the data. The main research approaches concern the study of geographical and geomorphological sustainability of the localities and their spatial spread, and a thorough re-evaluation of the dating of archaeological finds. While the first approach allows us to draw more far-reaching conclusions regarding the sedentary way of life of the Avars, as opposed to the traditional impressions of their nomadic nature, the second one, being based on reliable contemporary Avar-related literature, enables improved dating of the presented sites and a fuller understanding of their place in the two-and-a-half century long history of the Avar Khaganate. Dating of the ensembles of finds from closed archaeological entities, mostly from Avar graves in numerous cemeteries, is the way to understand the horizontal stratigraphy of the sites. As a result of the briefly described research methods, a sketch is offered of how the Avars utilized their southern lands in both early and late periods of their predominance. With due reservations, the dissertation includes a discussion of the possible ethnic attribution of certain particular objects and sites, and the economic activities in southern Avar lands are also examined on the basis of some indicative finds. While containing the first critical overview of previous work in the field of Avar archaeology in Serbia and distinguishing different phases of investigations from the end of the nineteenth century to the present, the dissertation likewise provides an insight into the current state of research and the possibilities for future work.