Kulturni preporod Srba u Severnoj Dalmaciji

Abstract

Задатак и циљ у овом раду био је да се анализирају главни токови развоја, проблеми, и домети културног препорода Срба у Северној Далмацији од 1848. до 1914. године. У револуционарној 1848/49. години српски прваци тражили су већа народна права од Беча за своје сународнике. Тада је почела да се разбуктава народна свест, која је за време владавине Баховог апсолутизма (1849–1860) била пригушена. Шездесетих година 19. века задували су нови ветрови слобода у Хабзбуршкој монархији, што је омогућило далматинским Србима да заједно са Хрватима поведу народни препород, то јест заједничку културно-политичку борбу за словенску будућност своје домовине. Основали су Народну странку и покренули Narodni list (Il Nazionale), а захваљујући Божидару Петрановићу, и веома значајно друштво Матицу далматинску. Борба се водила како на политичком (Далматински сабор, Царевинско веће) тако и на културном пољу (читаонице) против вишевековног романског елемента који је био представљен у аутономашкој странци. Ипак, након првих успеха седамдесетих година 19. века дошло је до оштре међунационалне конфронтације у народњачким редовима, што је довело до осамостаљења српског покрета на Приморју 1879. године. Тада су Срби, поред политичког, започели и снажан културни живот. Основали су засебну Српску странку и покренули њено гласило Српски лист/глас. На чело свих приморских Срба, па и оних на Северу Далмације, стао је харизматични политички лидер и публициста Сава Бјелановић. Нарочито се јака борба водила за равноправност српског језика у покрајини. Утемељила су се разна друштва која су имала богат културни живот. Одржавале су се многе манифестације и прославе, међу којима је најпознатији Видовдан који је обележаван на Далматинском Косову (1889–1914), што је допринело хомогенизовању и стварању модерне српске нације. На прагу 20. века у Далмацији је настало плодно тле за модерну јужнословенску идеју. Оличена у политици „новог курса“ снажно се одразила и на поље културног живота Срба у Северној Далмацији, као и њеног главног културно-политичког центра града Задра. Сва та напредна културна и политичка кретања прекинуо је Први светски рат, а плодови претходног седмодеценијског културног препорода били су видни у новој држави − Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

The task and the goal of this paper was to analyse the main development issues, the problems but also the cultural revival of the Serbian community in the northern Dalmatia from 1848 to 1914. During the revolutionary year 1848/49, the Serbian leaders demanded from Vienna more people’s rights for their compatriots. National consciousness, temporarily suppressed during the Bach's absolutist reign (1849-1860), began to flare up. However, the Sixties of the 19th century brought some radical changes. Freedom in the Habsburg monarchy enabled Dalmatian Serbs to bring the national revival together with Croats, that is, a common cultural and political struggle for the Slavic future of their homeland. The People's Party was established, as well as the National Journal (Narodni list, Il Nazionale), and, thanks to Bozidar Petranović, Matica Dalmatinska - a very important society. The battle was fought out in the political (Dalmatian Parliament, the Imperial Council) and the cultural field (Reading Room) against centuries of Romance element in Dalmatia which was present in the secessionist party. However, after the first successes during the 1870s, there was a sharp inter-ethnic confrontation in the populist ranks which led to the independence of the Serbian movement in Primorje (1879). It was then Serbs began a powerful political and cultural life. The separate Serbian party and the journal, Srpski list/glas were founded. A charismatic political leader and publisher Sava Bjelanović remained at the head of coastal and north Dalmatian Serbs. Furthermore, many new associations fighting for the equality of Serbian language were founded. Various manifestations, particularly St. Vitus’ Day ‒ which was celebrated in the Dalmatian Kosovo (1889-1914) ‒ contributed to homogenization and creation of a modern Serbian nation. On the threshold of the 20th century Dalmatia become a fertile ground for the modern South Slavic idea. Embodied in the politics of the "new course" it was strongly reflected in the cultural life of Serbs in Northern Dalmatia and its main cultural and political centre, the city of Zadar. However, all the advanced cultural and political movements were interrupted by the First World War, and the fruits of the previous seven decades of the cultural revival would become visible in the new Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes.