Профил прагматских способности одраслих особа са интелектуалном ометеношћу

Abstract

Без обзира на то што су поједини аспекти комуникационо-прагматске компетенције особа са интелектуалном ометеношћу били предмет многих иностраних и домаћих истраживања, уочено је да овај концепт није процењиван са аспекта Теорије когнитивне прагматике, иако поједини аутори сматрају да је модел свеобухватне процене заснован на овој теоријској поставци примењив и у популацији особа са тешкоћама у менталном развоју и функционисању. Услед тога, мишљења смо да је оправдано да основ истраживачког проблема ове студије представља сагледавање прагматских способности одраслих особа са интелектуалном ометеношћу засновано на поставкама Теорије когнитивне прагматике. Ово истраживање је спроведено са циљем да се утврди профил прагматских способности одраслих особа са интелектуалном ометеношћу, као и да се испита однос између прагматских способности код одраслих особа са интелектуалном ометеношћу, са једне стране, и способности теорије ума, социјалних вештина и придружених психопатолошких стања, са друге стране. Узорком истраживања обухваћено је укупно 180 особа, уједначених према полу (χ2 (1) = 0,022, p > 0,05), старости између 20 и 56 година, (АС = 28,45; СД = 8,59). Узорак је подељен у три групе – групу испитаника са интелектуалном ометеношћу (Н = 60), групу испитаника са интелектуалном ометеношћу и коморбидним психијатријским стањем (Н = 60) и контролну групу (Н = 60). У групи испитаника са интелектуалном ометеношћу и групи испитаника са дуалним дијагнозама налазило се по 25 испитаника са лаком (IQ од 50 до 69) и по 35 испитаника са умереном интелектуалном ометеношћу (IQ од 35 до 49). У истраживању су, за прикупљање података о контролним варијаблама, коришћени следећи инструменти: демографски упитник конструисан за потребе овог истраживања, Равенове прогресивне матрице за утврђивање нивоа интелектуалног функционисања (Raven & Raven, 1998) и Пибодијева скала за процену рецептивног говора (Peabody Picture Vocabulary Test, PPVT–4, Dunn & Dunn, 2007). За добијање података који се односе на независне варијабле употребљени су задаци за процену способности теорије ума, три супскале Винеландове скале за процену социјалних вештина (Sparrow, Cicchetti & Balla, 2006) и Скала за детекцију первазивних поремећаја развоја у популацији особа са менталном ретардацијом (Pervasive Developmental Disorder Mental Retardation Scale, PDDMRS, Kraijer & de Bildt, 2005). Информације које су се односиле на зависне варијабле прикупљене су применом Батерије за процену комуникације (The Assessment Battery for Communication, ABaCo, Sacco et al., 2008) и Комуникационе чек листе за одрасле (Communication Checklist – Adult, CC-A, Whitehouse & Bishop, 2009). Добијени резултати показују да одрасле особе са интелектуалном ометеношћу, у поређењу са испитаницима из контролне групе, испољавају много више проблема у области фонолошке организације, граматике и вокабулара, као и прагматско-конверзационих вештина и вештина социо-комуникационог ангажмана. Такође, уочавамо да испитаници са интелектуалном ометеношћу на укупним лингвистичким, екстралингвистичким, паралингвистичким, контекстуалним и конверзационим прагматским аспектима остварују слабија постигнућа у поређењу са испитаницима типичног развоја. Анализом добијених резултата уочавамо да прагматске вештине одраслих особа са интелектуалном ометеношћу позитивно корелирају са интелектуалним и рецептивним језичким способностима, док је негативна повезаност утврђена са применом медикаментозне терапије и присуством аутистичких црта у понашању. Варијабилност у укупним постигнућима на прагматским способностима унутар групе испитаника са интелектуалном ометеношћу се у највећој мери може објаснити различитим способностима разумевања говора, као и нивоом интелектуалне ометености. У складу са тим су и резултати који показују да су испитаници са лаком интелектуалном ометеношћу компетентнији од испитаника са умереном интелектуалном ометеношћу у следећим аспектима прагматских способности – лингвистичким, екстралингвистичким, паралингвистичким и контекстуалним. Поређењем испитаника са интелектуалном ометеношћу и дуалним дијагнозама добијено је да испитаници са дуалним дијагнозама испољавају нешто израженије тешкоће у разумевању лингвистичких ироничних исказа, екстралингвистичком базичном и стандардном разумевању, екстралингвистичком разумевању преваре, паралингвистичком разумевању контрадикторних информација, паралингвистичком разумевању емоција, као и у преузимању речи у конверзацији. Добијени резултати указују и на то да у популацији одраслих особа са интелектуалном ометеношћу постоји позитивна повезаност између прагматских способности и способности теорије ума, као и између прагматских способности и социјалних вештина. Имајући у виду да су прагматске способности у директној вези са социјалним вештинама, које су од изузетног значаја за социјалну интеграцију особа са интелектуалном ометеношћу, резултати овог истраживања би могли послужити у креирању програма за унапређење комуникационо-прагматских способности, са циљем њиховог постављања у функцију остваривања што адекватније социјалне компетентности особа са интелектуалном ометеношћу за свакодневно функционисање у социјалној средини, што је крајњи циљ процеса специјалне едукације и рехабилитације особа са интелектуалном ометеношћу

Regardless of the fact that certain aspects of the communication-pragmatic competence of persons with intellectual disabilities were the subject of many foreign and domestic research, it was observed that this concept hadnot been evaluated in terms of the Theory of cognitive pragmatics, although some authors believe that the model of comprehensive assessment based on this theoretical setting was applicable also on the population of persons with disabilities in mental development and functioning. As a result, we believe it is justified that the basis of the research problem of this study represents the overview of pragmatic abilities of adults with intellectual disabilities based on the assumptions of the Theory of cognitive pragmatics. This research was conducted in order to determine the profile of pragmatic abilities of adults with intellectual disabilities, as well as to examine the relationship between the pragmatic abilities of adults with intellectual disabilities on one side, and the ability of theory of mind, social skills and associated psychopathological states, on the other side. The sample included a total of 180 people, grouped by gender (χ2 (1) = .022, p > .05), age between 20 and 56 years (M = 28.45; SD = 8.59). The sample was divided into three groups – group of patients with intellectual disability (N = 60), group of patients with intellectual disability and comorbid psychiatric condition (N = 60) and control group (N = 60). In the group of patients with intellectual disability and a group of patients with dual diagnoses, there were 25 patients with mild (IQ from 50 to 69) and 35 subjects with moderate intellectual disability (IQ 35 to 49). In the study for collecting data on the control variables, we have used the following instruments: a demographic questionnaire designed for this study, Raven's Progressive Matrices to determine the level of intellectual functioning (Raven & Raven, 1998) and Peabody Picture Vocabulary Test for assessment of receptive language (PPVT-4, Dunn & Dunn, 2007). In order to obtain data related to the independent variables we have used tasks for assessing the ability of theory of mind, the three subscales of the Vineland scales for assessing social skills (Sparrow, Balla & Cicchetti, 2006) and the Pervasive Developmental Disorder Mental Retardation Scale (PDD-MRS, Kraijer & de Bildt, 2005). Information regarding dependent variables were collected using The Assessment Battery for Communication (ABaCo, Sacco et al., 2008) and the Communication Checklist – Adult (CC-A, Whitehouse & Bishop, 2009). The obtained results show that adults with intellectual disabilities, compared to subjects from the control group, they exhibit more problems in the area of phonological organization, grammar and vocabulary as well as pragmatic-conversational skills and social skills and communication engagement. Also, we see that participants with intellectual disabilities to the overall linguistic, extralinguistic, paralinguistic, contextual and conversational pragmatic aspects of exercise lower achievements compared to those with typical development. By analyzing the obtained results we can see that the pragmatic skills of adults with intellectual disabilities are positively correlated with intellectual and receptive language skills, while the negative relationship is determined by using drug therapy and the presence of autism behavioral trait. Variability in overall achievements in language abilities within the group of patients with intellectual disabilities could be explained to the maximum extent by the different abilities of speech understanding, and the level of intellectual disability. Accordingly, the results show that subjects with mild intellectual disability were competent that children with moderate intellectual disability in the following aspects of pragmatic abilities – linguistic, extralinguistic, paralinguistic and contextual. Comparing subjects with intellectual disabilities and dual diagnoses obtained that participants with a dual diagnosis exhibited slightly more pronounced difficulties in understanding linguistic ironic statement, extralinguistic basic and standard understanding, extralinguistic understanding scams, paralinguistic understanding of contradictory information, paralinguistic understanding of emotions, as well as in taking the word in conversation. The results indicate that in the population of adults with intellectual disabilities there is a positive correlation between the pragmatic abilities and capabilities of the theory of mind, as well as between the pragmatic abilities and social skills. Having in mind that the pragmatic abilities are directly related to social skills, which are of great importance for the social integration of people with intellectual disabilities, the results of this research could be used in the creation of programs for the improvement of communication and pragmatic abilities, with an aim to place them in the function of realization for more adequate social competence of persons with intellectual disabilities in daily functioning in the social environment, which is the ultimate goal of the process of special education and rehabilitation of persons with intellectual disabilities