Култура светог и уметност хармоније у Јаковљевој лествици

Abstract

Аутор овог рада настоји да анализира појмове светог и хармоније из перспективе старозаветне приче о Јаковљевим лествама. Религијска антропологија налази свој извор управо у поменутом библијском тексту. Да би се што боље разумело сакрално, први део рада бавиће се његовом феноменологијом, природом, функцијом и етимологијом. Биће предузета анализа светог почев од улоге светог у животу пећинског човека, па до схватања, места и значења светог у великим политеистичким и монотеистичким религијама и у многим културама. Такође ће бити представљене и размотрене социолошке и антрополошке теорије познатих изучавалаца попут Емила Диркема, Анрија Ибера, Марсела Мoса, Левија Брила, Рожеа Кајое, Лауре Леви Макаријус и Ренеа Жирара, као и највећих историчара религије, обновитеља светог, Натана Содерблома, Рудолфа Отоа, Ван дер Лева и Мирче Елијадеа. Религиозни човек одувек је користио речник који му је служио као ментално и психолошко средство у откривању и изражавању смисла космоса и живота. Тим језиком човек је изражавао сусрет са стварношћу трансхуманизма, са вредностима које могу дати смисао његовом постојању. Упркос бројним сличностима и делимичним и намерним позајмицама из речника светог, монотеистичке религије превазилазе значења светог из великих древних религија. Други део рада садржи анализу појма хармоније чије значење су изучавали још грчки филозофи и Конфучије. Такође, у овом делу рада биће приказана применљивост представе Јаковљевих лестви у светској књижевности, на пример, у Илијади и Одисеји, Божанственој комедији и другим великим делима, као и у уметности уопште. У трећем и главном делу разматрају се елементи светих грађевина из угла великих светских религија. У светилиштима и светим предметима, који су стварни и симболички и, уопште, репрезентативни израз тих религија, предочава се силазак неба на земљу: у зигуратима, обелисцима, пирамидама, астечким пирамидама, хиндуистичким, таоистичким, шинтоистичким, будистичким храмовима, Будиним киповима, храмовима античке Грчке и Рима, црквама и џамијама. У овим сакралним грађевинама дочарава се спој неба и земље, хармонија успињања и силажења а помазањем се освећују предмети преко којих се испољава мистичко искуство. Олтари су подизани на узвишењима, врховима брда и брежуљака. Успињање је израз општења са божанствима јер човек своја чула надилази успињањем, чији је симбол планина-храм.

This research seeks to analyze concept of the sacred and harmony in the course of Jacob's ladder. Religious anthropology finds its source precisely in the above mentioned biblical text. In order to better understand the sacred, the first part of the paper will deal with its phenomenology, nature, function and etymology. Analysis of sacred will be treated from the very beginning of caveman to major polytheistic and monotheistic religions and many cultures. Sociological and anthropological theories will be reviewed and presented through the greats like Emil Durkheim, Henri Hubert, Marcel Mauss, Levi Brill, Roger Caillois, Levi Makarius and René Girard, and the greatest historians of religion, sacred restorers, Nathan Söderblom, Rudolf Otto, Van der Leeuw, Mircea Eliade. The religious man has used a dictionary that served to him as a mental and psychological source to discover and express the logic of the universe and the meaning of life. This language has been used to express encounter with the reality of transhumanism and the values that can give meaning to man’s existence. In spite of numerous similarities and partial or deliberate borrowings from the sacred vocabulary, monotheistic religions suggest overcome the meaning of the sacred given in the great ancient religions. The second part contains an analysis of the concept of harmony and its meaning was studied by Greek philosophers, and Confucius. Also, in this paper, the applicability of the model of Jacob's ladder will be shown in the world of literature, for example, in Homer's Iliad and Odyssey, the Divine Comedy and other works, as well as in the art in general. The third and main part shows elements of sacred buildings in the world's great religions. In the temples of world religions could be seen descent of heaven to the earth through ziggurats, Egyptian obelisks, pyramids, Aztec pyramids, Hindu, Taoist, Shinto and Buddhist temples, Buddha statues, temples of ancient Greece and Rome, churches and mosques. In these sacred structures occurrs connection of heaven and earth, harmony of ascent and descent and existing objects express a mystical experience through sacred inunctions. The altars, the holiest part of the temples, were built on mounds, mountain peaks and hills. Mountain climbing is an expression of communion with the gods, because man overrides his senses through scaling, with the symbol of the mountain temple onto the top of it.