Дативне рекцијске конструкције с непрелазним глаголима у савременом српском језику

Abstract

Тема овог рада јесу конструкцијe с непрелазним глаголима који захтевају рекцијску допуну реализовану именичком јединицом у дативу – без предлога и с предлозима. У раду се ти глаголи побрајају и сврставају у одговарајуће синтаксичко-семантичке класе, реконструишу се и описују, на основу корпуса, реченични модели који се с њима образују. Модели обухватају информативну и функционално-синтаксичку структуру реченице, синтаксичке јединице којима су дате функције реализоване и њихов граматички облик, елементарни опис означене ситуације (укључујући семантичке улоге партиципаната и аспектуални тип ситуације), онтолошке типове референата и типичне реченичне примере. Приказује се укупно четрдесет осам глаголских класа и реченичних модела с беспредлошким дативом, разврстаних према семантичкој улози дативног референта: тринаест модела с дативом АДРЕСАТА, пет с дативом БЕНЕФИЦИЈАРА и МАЛЕФИЦИЈАРА, десет с дативом ДОЖИВЉАВАЧА, два с дативом ПОСЕСОРА, девет с дативом осталих семантичких конкретизација опште улоге ЦИЉАНЕ ОСОБЕ, седам с дативом ЦИЉА и два с дативом СТИМУЛУСА. С предлошким дативом реконструише се један модел (с дативом опште улоге ЦИЉАНЕ ОСОБЕ). Анализира се мотивисаност и продуктивност модела, могуће варирање рекције кроз полисемичну структуру глаголске лексеме, ограничења везана за семантичка обележја лексичког пуњења, (прото)типичне референте субјекта, објекта и других евентуалних допуна (и посебних одредби), као и постојање конкурентних рекцијских решења за поједине глаголе или глаголске класе. Глаголи су ексцерпирани из шестотомног Речника српскохрватскога књижевног језика Матице српске, а примери на основу којих су реконструисани модели ексцерпирана је, осим из тог речника, и из Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Електронског корпуса српског језика и других електронских извора.

This study deals with intransitive verb constructions that require a dative complement realized in the form of a nominal expression in the dative – with or without a preposition. Such verbs are listed and assigned to corresponding syntactic-semantic classes, and their clausal models are construed based on corpus data. The models comprise the informational as well as the functional-syntactic structure of a clause, the overview of syntactic units by which the respective functions are realized, and their grammatical form, an elementary description of the denoted situation (including participants’ semantic roles and the aspectual type of the situation), referents’ ontological types, and typical examples. A total of forty-eight verb classes and clausal models containing dative without a preposition are presented and assorted according to the semantic role of the dative referent: thirteen models with the dative of RECIPIENT, five with the dative of BENEFICIARY and MALEFICIARY, ten with the dative of EXPERIENCER, two with the dative of the POSSESSOR, nine with the dative of other semantic instantiations of the general TARGET PERSON role, seven with the dative of GOAL, and two with the dative of STIMULUS. One presented model contains the prepositional dative (the general TARGET PERSON role). The motivation and productivity of particular models is analyzed, along with possible complement variations due to the polysemy of the verbal lexeme, constraints regarding the semantic features of lexical content, (proto)typical referents of the subject, object and other possible complements (and specific adjuncts), as well as alternative complements for certain verbs or verb classes. The verbs were extracted from the Matica Srpska six-volume dictionary, Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika, while the corpus data for the models was extracted from Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika by the SASA, as well as Electronic corpus of the Serbian language and other electronic sources.