Синтаксичке и стилске структуре у дјелу Милоша Црњанског

Abstract

У овом раду, како и сам наслов каже, истражујемо и анализирамо синтаксичке и стилске структуре у дјелу Милоша Црњанског. Рад представља интердисциплинарни, превасходно лингвостилистички приступ, са елементима књижевне анализе. У питању је обухватна анализа у којој, полазећи „са платформе“ текста као јединственог умјетничког знака – истражујемо како међусобно кореспондирају сви слојеви структуре. Литерарно стваралаштво Милоша Црњанског представљено је у првом дијелу рада. Ту је дат краћи вишеаспектни осврт на опус овог писца, и наговијештена проблематика којом се бавимо у другом дијелу рада. Млади Црњански је умјетник авангарде, препознат као експресионист. Универзализам Милоша Црњанског, у зрелој стваралачкој фази, свој најпунији облик и значење нашао је у суматраизму, као правцу унутар особене ауторске поетике. Дјело Милоша Црњанског, жанровски богато и разуђено, одликује се суптилном и јаком унутрашњом интертекстуалном повезаношћу, тако да чини цјелину и, условно речено, један текст. Главни ликови Црњанског, укључујући лирско „ја“ поезије – могу се такође посматрати сублимирани у један лик – у приличној мјери хомерски и џојсовски, а што ће рећи – и довољно класичан и врло модеран. Јунак Црњанског је „модерни Одисеј“, идеалист. Одликује га чежња за повлашћеним просторима („просторима среће“) и жудња за апсолутом. У другом дијелу рада анализирали смо структурне принципе текста, а затим и карактеристичне стилске поступке. Полазећи од Лотманове подјеле на „принцип понављања“ (у поезији) и „принцип комбинације“ (у прози), показали смо како се у тексту Црњанског испољавају оба ова принципа. Уочили смо и на примјерима показали граничне структуре текста: прозаизацију стиха и поетизацију прозе. Превагу ипак односи (парадигматски) принцип понављања, као начело поезије...

In this dissertation, as the title suggests, we explore and analyse the syntactic and stylistic structures in the works of Miloš Crnjanski. The dissertation cherishes an interdisciplinary, primarily linguistic-stylistic approach, comprising elements of literary analysis. It is a comprehensive analysis in which, starting from the "platform" of text as a unitary artistic sign – we explore how all the layers of the structure mutually interweave and correspond. The scope of the literary works by Miloš Crnjanski has been outlined in the first part of the paper. A brief overview, presenting various aspects of the works of the writer, has been provided there, whereas the issues to be dealt with in the second part of the paper have been heralded therein. Young Crnjanski is an avantegarde artist, recognised as an expressionist. The universality of Miloš Crnjanski, in his mature stage of writing, has found its fullest form and meaning in Sumatraism, as a movement within his own peculiar author poetics. The works of Miloš Crnjanski, rich in genre and diverse, are characterised by strong internal and subtle intertextual connections, so that they make a whole and, in a manner of speaking, form one text. Crnjanski's main characters, including the lyrical "I" of his poetry – may also be observed as sublimated in one character – to a great extent a Homerian and Joycean character, which proves that he is classical enough and very modern. His hero is the "modern Odysseus" – an idealist. He is characterised by longing for privileged spaces ("spaces of happiness") and a desire for the absolute. In the second part of the dissertation, we have analysed the structural principles of the text as well as the characteristic stylistic techniques. Starting from Lotman's division of "the principle of repetition" (in poetry) and "the principle of combination" (in fiction), we have shown that both principles are evident in the texts of Crnjanski. We have extrapolated the boundary text structures and illustrated them by examples – they refer to the prosaisation of the verse and the poetisation of the prose. The (paradigmatic) principle of repetition prevails, however, as a principle of poetry. Repetitions represent important means of text cohesion. What may be of particular interest from the stylistic point of view are all those equivalences and...