Давидови псалми као израз поетско-религиозне егзистенције аутора

Abstract

У овом раду аутор приступа Давидовим псалмима са становишта поетско – религиозне биографије и, истовремено, указује како једно лично повесно и теолошко искуство поприма песнички облик. Хронолошки поређани биографски тренуци песникове егзистенције протумачени су не само у биографском смислу, него и у теолошком и хагиографском. Tрагања за интерпретативним контекстом ауторске личности, у којој су псалми само њен узбудљиви отисак, један је од главних циљева ове научне студије. Особито је било интерсантно наћи адекватне одговоре на питања: Како је Давид доживљавао Бога? Каква је била његова свеукупна визија Бога? У каквим поетским сликама и са каквим теолошким смислом? Како та визија осветљава цео песников живот? Као крајњи резултат истраживања приказано је испољавање једне ауторске поетске обликотворене воље интерпретиране у развојном облику, што доприноси бољем познавању Давидовог песничког поступка.

In this work, the author approaches the Psalms of David from the standpoint of poetical-religious biography and, simultaneously, indicates how one personal historical and theological experience takes on a poetic form. Chronologically arranged biographical moments of the poet’s existence are interpreted not only in the biographical sense, but in a theological and hagiographical one, as well. The search for the interpretative context of the author’s personality, of which the psalms are only an exciting imprint, represents one of the main goals of this scientific study. It was particularly interesting to find adequate answers to the questions: How did David experience God? What was his overall vision of God? In what kind of poetic images and with what theological meaning? How does this vision illuminate the entire life of the poet? The end result of this research displays an expression of one authorial poetically sculpted will, interpreted in its developmental form, which contributes to a better understanding of David’s poetic procedure.