Однос државе и приватних шумовласника према шуми као основ дефинисања модела панирања газдовања шумама у Србији

Abstract

Приватне шуме у Србији заузимају преко милион хектара територије што чини 47% свих шума у Србији. Након завршетка процеса реституције верским заједницама и физичким лицима очекује се да се тај проценат повећа у односу на државне шуме. Србија спада међу земље са избалансираним односом приватних и државних шума заједно са Холандијом, Немачком, Мађарском и Белгијом. Приватне шуме са преко милион хектара представљају значајан потенцијал у економском развоју Србије, посебно руралних крајева где могу допринети смањењу сиромаштва становништва тих крајева. Од недавно, земље западне Европе окрећу се обновљивим изворима енергије у односу на традиционалне необновљиве изворе као што су нафта или гас. У Србији потенцијал дрвета из приватних шума није довољно искоришћен за потребе дрвне индустрије или сировине за производњу енергије. Основни проблем недовољне мобилизације дрвета из приватних шума лежи у карактеристикама приватних шума које карактеришу мали шумски посед, изданачко порекло шума, велики број парцела, недефинисани власнички односи, неажуран катастар, непостојање саветодавне службе која би одговорила потребама власника, навикнутост власника да зависе од понашања јавне шумарске администрације. Из тог разлога многи приватни шумовласници сматрају да њихов шумски посед није економски вредан. Један од начина мобилизације дрвета из приватних шума могао би бити оснивање асоцијације приватних власника шума која би на локалном нивоу помогла власницима да остваре своје интересе у смислу адекватнијег газдовања шумом. На националном нивоу путем лобирања асоцијације би стварале повољније услове за управљање својим шумским поседима. Процењује се да број приватних шумовласника варира од 500 до 800 хиљада, а да на нивоу Србије још увек непостоји јака и интересно независна асоцијација приватних шумовласника. Са становишта Труманове теорије група ово представља феномен јер ће се свака интересна група која има јасан интерес за остварењем заједничких циљева покренути у намери да оствари свој заједнички интерес, односно нема организације без јасног интереса. Према Олсоновој теорији колективне акције велике групе као што су шумовласници у Србији имају проблем да се покрену и организују како би остварили добро за све евентуалне чланове јер свако сматра да то неко други треба урадити уместо њих, а да ће они уживати користи бесплатно као резултат заједничке или колективне акције. Други истраживани феномен везан је за законску обавезу израде планова газдовања у приватним шумама и њиховим непостојањем у пракси осим у неколико изузетака. Постојећи садржај и процедуре израде планова у малим приватним поседима готово су идентични са великим државним поседима. Овај рад је истражио основне разлоге за недостатак јаког интересног удружења приватних шумовласника имајући у виду њихов велики број на националном нивоу (500-800 хиљада) као и основне предуслове за креирање јаког националног удружења приватних шумовласника.

Private forests in Serbia occupy an area of over one million hectares, which accounts for 47% of all forests in Serbia. After the completion of the restitution to religious communities and individuals, this percentage is expected to increase at the expense of state-owned forests. Along with the Netherlands, Germany, Hungary and Belgium, Serbia belongs to the countries with a balanced ratio of private and state-owned forests. Private forests with over one million hectares represent a significant potential for the economic development of Serbia, especially in rural areas, where they are likely to contribute to the reduction of poverty of the local population. Since recently, Western European countries are turning to renewable energy resources in contrast to non-renewable ones such as oil or gas. The potential of wood from private forests in Serbia is not being sufficiently exploited either in timber industry or the production of raw materials employed to produce energy. The main reason for the insufficient mobilization of wood from private forests lies in the characteristics of private forests, including the small size of forest estates, coppice origin of forests, a large number of forest parcels, undefined ownership status, outdated land registry, the lack of advisory services that meet the owners’ needs and the habit of owners to depend on the activity of public forest administrations. For this reason, many private forest owners find that their forest property is not economically worthwhile. One way of mobilization of the wood from private forests could be through the establishment of private forest owners’ associations that would help the owners pursue their interests at the local level in terms of more adequate forest management, and achieve more favourable terms for the management of their forest estates at the national level through lobbying. It is estimated that the number of private forest owners varies from 500 to 800 thousand, and there are no strong interest-independent associations of private forest owners. From the viewpoint of the Truman's theory of interest groups, this is a phenomenon, because every interest group that has a clear interest in the realization of common interests will be initiated and organized in order to realize these common interests, i.e. there are no organizations without a clear interest. According to the Olson's theory of collective action, large groups, such as private forest owners in Serbia, have problems with initiation and organization in order to achieve well-being for all their potential members, because everyone thinks that someone else should carry these activities out for them, thus enabling them to use the resulting benefits for free, as a result of joint or collective action. Another phenomenon investigated is linked to the legal obligation to produce forest management plans for private forests and their general lack in practice, except for a few exceptions. The existing content and the procedure of making plans for small private estates are almost identical to those for large state-owned estates.