Улога фудбала у конструкцији локалног и глобалног идентитета у савременој Србији

Abstract

Основни оквир истраживања у овој дисертацији јесте анализа улоге фудбала у конструкцијама различитих идентитета у савременој Србији. Контекстуализујући функцију фудбала у процесима везаним за успон национализма осамдесетих, као и последице које је то произвело током деведесетих година прошлог века, настојим да утврдим како и на који начин фудбал и култура везана за њега одређују наративе о националном идентитету, односно, шта нам наративи у и око фудбала говоре о томе ко смо то „ми“, а ко су „други“. Управо из тог разлога, истраживање није обухватило само Србију, већ и Хрватску, као кључног „другог“, актера који је неизоставан фактор у узајамном конституисању нације. У завршном делу дисертације настојим да кроз различите студије случајева везане за фудбал, утврдим, најшире гледано, на који начин се транзиција одражава на конструисање различитих наратива превасходно везаних за процесе европских интеграција, као најдоминантијег политичког наратива у Србији од почетка миленијума. Анализирајући дискурсе о безбедности, настојим да лоцирам начине на који се интернализују тзв „европске вредности“, и кроз њих, заправо преговарају нови идентитети, условљени укључивањем у ЕУ. Тај процес „одозго надоле“ свакако није нити може бити једносмеран, тако да се у оквиру њега формирају и контра- наративи, као снажан елемент у процесу идентитетског преговарања, где фудбал, као „традиционално“ упориште, условно речено „националних вредности“, представља идеалан експланаторни оквир за промишљање хегемонијских борби унутар српског друштва. Пратећи утицај фудбала на конструкцију националног идентитета у Србији, као и оне наративе који се везују за шири „европски идентитетски пројекат“, у овој дисертацији настојим да укажем како и на који начин ова два, најшире посматрано, антагонистичка процеса заправо дефинишу карактер транзиције у Србији, чије исходиште се у овом тренутку може лоцирати на симболичкој али и реалној европској полу-периферији.

The basic framework of this dissertation is an analysis of the role that football has had in the construction of various identities in the contemporary Serbian history. Contextualizing football’s role in the rise of nationalism during the ‘80s, as well as the consequences it had in the ‘90s, I intend to determine the ways football and its culture define the narratives of national identity and what these narratives tell us about who “we” are and who “others” are. Given that Croatia constitutes the key “other”, the inevitable factor in the processes of nation building, the research includes both Serbia and Croatia. In the final chapters of the dissertation I intend to analyze the role of transition in the narratives of European integrations as the most dominant political narrative in Serbia since the beginning of the millennium, through various case studies related to football. Analyzing security discourses I intend to locate the ways the “European values” are internalized and new identities negotiated, conditioned by the EU integrations. This “top-to-bottom” process includes counter-narratives as a potent element of identity negotiation in which football, the traditional stronghold of, so to say, “national values”, represents an ideal explanatory framework for understanding hegemonic struggles in the Serbian society. Examining how football has influenced the construction of national identity in Serbia, as well as the narratives related to the wider “European identity project”, I intend to point to, broadly speaking, two antagonistic processes which define the nature of Serbian transition, whose outcome can now be located not much nearer than on both symbolic and actual European periphery.