Слика раја на ранохришћанским мозаицима на Балкану

Abstract

У настојању да се истражи визуелна артикулација хришћанске догме о спасењу кроз представљање слике раја у сакралном простору цркве, посебна пажња ова тезе је усмерена на подне мозаике настале на Балкану у ранохришћанском периоду, од раног 4. до почетка 7. века. Обрада теме захтева сложен интердисциплинарни приступ који се ослања на методе неколико хуманистичких и друштвених наука у историјском, друштвеном и духовном контексту стварања и перципирања визуелног. Формирање ликовно и материјално препознатљиве слике раја на подним мозаицима, која настаје из апстрактне, менталне слике, постиже се употребом алегорија, персонификација, аниконичних и фигуралних мотива. Ослањајући се на неколико иконографских схема грчко-римске и хеленистичке традиције, најчешће алегоријске природе, које се заснивају на текстуалним предлошцима библијских и небиблијских наратива о спасењу, ранохришћански подни мозаици на Балкану доведени су у везу са сродним, сличним корпусима подних мозаика насталих на широком подручју Римског царства. Богатство иконографских варијанти, отворило је потом питање специфичности црквене организације на Балкану, њене литургије, или пак деловања егзегета и црквених отаца на овим просторима. Преко анализе носећих примера сачуваних подних мозаика сакралних простора великих Балканских центара попут Хераклеје Линкестис, Царичиног града, Улпијане, Бутринта, Стобија, Охрида, Филипа, Амфиполиса, Филипополиса и њиховим поређењем са материјалом сачуваним у другим великим поменутим центрима с подручја Римског царства остварен је увид у богатство варијанти, специфичност и разноликост иконографских решења и домете визуелног ликовног остварења у представљању слике раја на корпусу Балканских ранохришћанских подних мозаика. У визуелном преношењу слике раја истакнуто место има Дрво живота. Идентификовање, иконографска и иконолошка анализа различитих формула којима се у наведеном периоду визуелизује слика раја на подним мозаицима с овог подручја, истакнут је допринос који овај материјал одређује као изузетно важан за разумевање ширег феномена визуелног артикулисања догме о спасењу, која лежи у основи смисла представљања слике раја у цркви као „простору друштва“ у ранохришћанском раздобљу.

In the effort to explore the visual articulation of the salvation dogma by representing the image of paradise in the sacred space of a church, special attention of this thesis is directed to the floor mosaics in the Balkans in early Christian period, from the early 4th to the beginning of the 7th century. Analysis of this topic requires interdisciplinary approach which relies upon methods of several humanistic and social sciences in historical, social and spiritual context of creating and perceiving the visual. Prominent place is given to iconographical and iconological analyses which are aimed at investigating the relationship between the text and image. The formation of visually and materially recognizable image of paradise on floor mosaics, which is made out of the abstract, mental image is obtained through allegory, personifications, aniconic and figural motifs. Relying on several iconographical schemes of Graeco-Roman and Hellenistic tradition, mostly allegorical in nature, which are based on textual templates of biblical and non-biblical narratives on salvation, early Christian floor mosaics in the Balkans have been associated with similar groups of floor mosaics on the territory of the Roman Empire. The variety of iconographical schemes than asks the question of church organization, its liturgy or works of exegetes and church fathers. Through the analysis of the prominent examples of floor mosaics in the sacred spaces of large centers in the Balkans such as Herakleia Lynkestis, Caričin Grad, Ulpiana, Butrint, Stobi, Ohrid, Philippi, Amphipolis,Philippopolis and comparison with the material found in other centers of the Roman Empire we can have an insight in the diversity of iconographical solutions and achievements of visual artworks in presenting the image of paradise in the corpus of floor mosaics in the Balkans. In the visual transmission of the image of paradise the Tree of Life has a prominent place. Identification, iconographical and iconological analysis of different formulas through which, in the abovementioned period, the image of paradise is visualized on the floor mosaics is what makes this material important in understanding a broader meaning of this phenomenon of the visual articulation of the salvation dogma, that lies in the basis of representing the image of paradise in the church as a “social space” in the early Christian period.