Show simple item record

Serbian memorial architecture 1918-1955

dc.contributor.advisorKadijević, Aleksandar
dc.contributor.otherMakuljević, Nenad
dc.contributor.otherIgnjatović, Aleksandar
dc.contributor.otherManojlović-Pintar, Olga
dc.creatorObrenović, Violeta N.
dc.date.accessioned2016-01-05T12:54:10Z
dc.date.available2016-01-05T12:54:10Z
dc.date.issued2013-11-08
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=1363
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:8484/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=45401871
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/123456789/3299
dc.descriptionРадом Српска меморијална архитектура 1918-1955 обухваћен је релативно дуг временски период у оквиру кога су представљени разноврсни видови меморијалног градитељства, под којим се у ширем смислу подразумевају обележја, објекти, гробља, надгробници, просторне површине, историјски објекти и целине, који чувају успомену на историјске догађаје, личности и пале ратнике. Развој српског меморијалног градитељства испраћен је кроз два различита друштвено-политичка система, две државе- Краљевину Југославију и социјалистичку Југославију, у чијем саставу се налазила Србија у периоду 1918-1955. Период окупације 1941-1944 обухваћен је кроз једино репрезентативно дело меморијалног градитељства подигнуто у овом периоду, Спомен-костурницу у Смедереву. Краљевина СХС - Југославија у чији састав су ушле словенске земље некадашњи делови аустроугарске своју политику заснивала је на националној и верској равноправности свих народа. Уређење српских војничких гробаља, подизање меморијала посвећених српској војсци, и поред великих заслуга које је српска војска стекла у Првом светском рату, држава је спроводећи политику равноправности свих југословенских народа препустила српским националним удружењима, организацијама и посебно формираним oдборима. Држава је показала иницијативу за уређење појединих војничких гробаља у иностранству и подигла неколико меморијала. У међуратном периоду српскo меморијално градитељство, и поред недовољног ангажовања Државе, доживљава експанзију. У овом периоду долази до интезивног уређивања војничких гробаља и подизања костурница са црквама, капелама, маузолејима или архитектонским споменицима над њима. Уређење војничких гробаља је по први пут код нас законски регулисано што је дало посебан значај овом виду меморисања. У овом периоду кроз подизање споменика Незнаном јунаку и намеру да се подигне спомен-храм типа Пантеона, прихваћени су нови видови меморисања из европске меморијалне архитектуре. Поред репрезентативних архитектонских меморијала подигнутих на Зебрњаку, Церу, Гучеву, Споменика браниоцима Београда на Новом гробљу и других, посебан национални значај по бројности имају и други видови меморисања; обелисци, чесме, спомен-обележја, које је обично подизала локалана заједница. У међуратном периоду по први пут меморијална архитектура је прихваћена од стране архитеката и друштва као значајан вид ставралаштва, што су потврдиле изложбе студената архитектуре и Салони архитектуре. У меморијалном градитељству посебно су се истакле архитекте које су радиле при Министарству грађевина, Момир Коруновић, Николај Краснов, Василиј Андросов, као и самосталне архитекте Роман Верховској и Александар Дероко, док је значајан опус који се састоји од идејних пројеката остварио архитекта Милутин Борисављевић. Меморијали су извођени претежно у српско-византијском стилу или под утицајима академизма, мада су приметни и утицаји романтичарског експресионизма...sr
dc.descriptionThe work Serbian memorial architecture 1918-1955 covers a relatively long period of time, during which various forms of memorial construction were undertaken. In the broadest sense of the word, this covers emblems, buildings, cemeteries, graves, areas of land, and historical buildings and entities, all preserving the memory of historical events, historical figures and fallen soldiers. The development of Serbian memorial construction is presented through two differing socio-political systems, in two states – the Kingdom of Yugoslavia and socialist Yugoslavia, which Serbia was a part of in the period 1918-1955. The period of occupation (1941-44) is represented by the only grandiose work of this time, the Memorial Vault in Smederevo. The Kingdom of Slovenes, Croats and Serbs – Yugoslavia, comprising Slavic countries that were once part of Austria-Hungary, based its politics on the national and religious equality of all peoples. Despite the enormous praise the Serbian army earned during the First World War, the state, applying its policy of equality of all Yugoslav peoples, left the restoration of Serbian military cemeteries and the erecting of memorials dedicated to the Serbian army to Serbian national associations, organisations and specially formed committees. The state however did show willing to restore certain military cemeteries abroad and erected several memorials. During the inter-war period, Serbian memorial construction increased, despite the lack of state involvement. This period was marked by the intensive restoration of military cemeteries and the building of vaults with churches, chapels, mausoleums or architectural memorials above them. The restoration of military cemeteries was regulated by law for the first time in the country’s history, which gave special significance to this form of memorial. During this period, with the erection of memorials to the Unknown Soldier and the intention to build a memorial temple like the Pantheon, new forms of memorialising from European memorial architecture were accepted. Besides the grandiose architectural memorials erected at Zebrnjak, Cer, and Gučevo, the Monument to the Defenders of Belgrade at New Cemetery and others, other forms of memorial are of special national significance due to their number: obelisks, drinking fountains, and memorial emblems, which were often erected by local organisations. It was in the inter-war period that memorial architecture was accepted for the first time by architects and society as a significant form of creation, confirmed by the exhibitions of architecture students and the Salons of Architecture. Architects who worked for the Ministry of Civil Engineering - Momir Korunović, Nikolaj Krasnov, and Vasilij Androsov - excelled in particular in memorial architecture, as well as the freelance architects, Roman Verhovskoy and Aleksandar Deroko, while the architect Milutin Borisavljevic compiled a significant oeuvre comprising concept designs. Memorials were created mainly in the Serbian-Byzantine style or influenced by academism, although influences of Romantic Expressionism are also evident...en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Филозофски факултетsr
dc.rightsAutorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectмеморијална архитектура, костурница, споменик, војничко гробље, спомен-црква, спомен-капела, рат, пали ратнициsr
dc.subjectmemorial architecture, vault, monument, military cemetery, memorial church, memorial chapel, war, fallen soldiersen
dc.titleСрпска меморијална архитектура 1918-1955sr
dc.titleSerbian memorial architecture 1918-1955en
dc.typePhD thesis
dcterms.abstractКадијевић, Aлександар; Игњатовић, Aлександар; Манојловић-Пинтар, Олга; Макуљевић, Ненад; Обреновић, Виолета Н.; Srpska memorijalna arhitektura 1918-1955;


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record