Образовање женске деце у Јужном Банату : од 1874. до 1918. године

Abstract

Вековна потчињеност женског пола изазвала је током 19. века захтеве за право жене на образовање, запослење, једнакост с мушкарцем пред законом и по заради, право гласа. У Хабзбуршкој монархији, пут до испуњења дела тих захтева био је олакшан тиме што је основно школовање женске деце било обавезно још од терезијанских реформи, а демографски хетерогено друштво било наклоњено учешћу жене у јавном животу. Код Срба у Угарској, новој улози жене пресудно су допринела оснивања виших женских школа, међу којима је била и Српска виша девојачка школа у Панчеву. Ова установа основана је 1874. године, по узору на Вишу женску школу коју је српски кнез Михаило Обреновић отворио 1863. у Београду. Оснивање Српске више девојачке школе у Панчеву догодило се одмах после укидања Банатске војне границе и посредно је повезано с њим. Проучавање 110 година историје Банатске границе указало је на потребу и отворило могућности праћења даљих догађаја на том простору, с посебним освртом на одређене теме. Раздобље које је уследило обележено је оштрим потезима угарске власти и последицама расцепа Српске народне слободоумне странке, али и надом да ће Краљевина Србија бити српски пијемонт. Стога, иако је тежиште овог истраживања на проучавању школа за женску децу, наметнуло се да циљ, поред самих образовних установа и места жене у друштву, буде и улога жене у развоју националне свести. У српским срединама у Угарској, родољубље се и појављује као јачи мотив у наглашавању потребе за уздизањем жене, од аргумената европских феминистичких покрета. Пресек опште и националне историје, димензије државе и друштва и танка линија између јавног и приватног живота, неизбежна код проучавања живота школе, подједнако одређују очекивања од бављења образовањем женске деце у јужном делу Аустро-Угарске. Постојање образовних установа намењених женској деци одразило се и на модернизацију дојучерашње Границе, на свакодневни живот породица Јужног Баната, и на слободно време испуњено уметношћу. Покушај потпуног сагледавања захтевао је слојевито истраживање, разнолико по врстама извора, чак и научних дисциплина. Богатство и доступност грађе сачуване у Историјском архиву у Панчеву, у фондовима Магистрата, школа, удружења и у неколико збирки, отворили су простор за истраживање. Слично и грађа фонда Магистрата, делимично и школских фондова Историјскиг архива у Белој Цркви, другог војног комунитета Банатске границе. Од велике користи били су и извори из АСАНУ у Сремским Карловцима, Архив Војводине, АСАНУ, Архив Србије итд. Од посебног значаја било је проучавање штампе. Такође и женских часописа, од којих су два, „Посестрима“ и „Српкиња“, излазила у Панчеву, с темама посвећеним традиционалној улози жене, али и образовању жена, социјалном положају, васпитању деце и праву гласа. У коришћењу литературе, историографска дела укрштена су с делима из историје школства и педагогије, донекле и са етнолошким и социолошким. Временски распон од 1874. до 1918. обухватио је трагове постојања Банатске границе, европске утицаје, аустроугарске прилике и развој школства, које су се одражавале и на суседну Србију, женске школе и сродне установе, биографије и утицај заслужних за успех тих школа, које су наставиле са радом и у Краљевини СХС (Југославији).Банатска војна граница представљала је источни део аустријске Војне крајине, образован пошто се граница Хабзбуршке монархије и Османског царства (утврђена Београдским миром 1739. године) усталила на току Дунава низводно од Београда. Већинско српско становништво имало је јединствен положај између матице Србије и сународника у Провицијалу, уз упућеност на остале народе с којима је живело у статусу граничара. Развојачење је уследило 1872-73. године, али Јужни Банат задржао је посебности и после доласка под надлежност угарске владе. Неке од њих, као што су: очувано наслеђе просветитељства и напредног граничарског школства, развијена привреда, укидање кућних задруга и прво учешће на изборима за Угарски сабор, погодовале су положају жене у друштву.

A centuries-long inferiority of females caused demands for the female rights to education, employment, for their legal status and wages to be equal to those of men during 19th Studies of the 110 years of the history of the Military Frontier pointed out the need and made it possible to follow further events in the region, with a particular emphasis on certain issues. The period after the abolition of the Banat Military Frontier was marked by drastic actions taken by the Hungarian government and by the consequences of the drift in the Serbian National Freethinkers’ Party, but with the hope that the Kingdom of Serbia would become Serbian Piedmont. Therefore, although the focal point of this research paper is the analysis of schools for female children, it was inevitable that its goal should also be the female role in development of national awareness, and not only the educational institutions for women or the female role in society. In Serbian communities in Hungary, patriotism appears to have been a stronger motive in emphasizing the need to educate women than were the arguments of European feminist movements. century. In the Habsburg monarchy, the road to fulfilling some of these demands was facilitated by the fact that primary education of female children had been compulsory since the reforms introduced by the Empress Maria-Theresa of Austria, and also by the fact that demographically heterogeneous society was in favour of female participation in public life. For the Serbs in Hungary, the new role of women was primarily influenced by the establishment of higher girls’ schools, amongst which was the Serbian Higher Girls’ School in Pančevo. This educational institution was founded in 1874, following the example of the Higher Girls’ School in Belgrade, which was founded by Prince Mihailo Obrenovic in 1863. The foundation of the school in Pančevo ensued immediately after the abolition of the Banat Military Frontier and it is indirectly connected with this historical event. Overviews of general and the national history, the size of the state and society, as well as of the thin line between public and private life are all necessary elements in a study of educational facilities, and they also predetermine our expectations with regard to the education of female children in the southern part of Austrian-Hungarian Empire. The existence of educational institutions for female children also had an impact on modernization of the former Frontier region, on the daily family life in South Banat and the leisure time spent enjoying art. An attempt at a comprehensive approach required a stratified research, varying in types of sources and even in scientific disciplines. The wealth and availability of material preserved in the Historical Archives of Pančevo, in the Town Hall archives, many schools, associations as well as in several collections made this research possible. Material from the Town Hall archives and the school archives of the Historical Archives in Bela Crkva, which was another military community of the Banat Military Frontier, was also used. Other sources of great value were those from the Archives of the Serbian Academy of Arts and Sciences in Sremski Karlovci, the Archives of Vojvodina, the Archives of the Serbian Academy of Arts and Sciences, the Archives of Serbia, etc. The research of the daily press proved to be of special value, as well as of women’s magazines, two of which – Posestrima and Srpkinja were published in Pančevo, which not only included topics on the traditional role of women, but on female education, their social status, raising children and suffrage as well. The publications used in the course of this research combined historical sources with works on the history of education and pedagogy, and partly on anthropology and sociology. The time span from 1874 until 1918 encompassed the existence of the Banat Military Frontier, European influences, the development of the educational system in Austrian-Hungarian Empire, which influenced the neighbouring Serbia, girls’ schools and similar institutions, biographies of individuals and the impact of those credited with the success of those schools which later continued to exist in the Kingdom of SCS (Yugoslavia). The Banat Military Frontier represented the eastern part of the Austrian Military Frontier, formed when the border between the Habsburg monarchy and the Ottoman Empire (as determined by the Treaty of Belgrade in 1739) was positioned on the Danube downstream from Belgrade. The prevailing Serbian population was in a unique position between its motherland Serbia and their fellow citizens of various nationalities in the Province, who were all frontiersmen. Demilitarisation ensued in the period from 1872-73, but South Banat kept certain specific characteristics even after coming under the jurisdiction of the Hungarian government. Some of those characteristics, such as the preserved heritage of enlightenment and the advanced educational system, the developed economy, the abolition of single-household cooperatives and the right to participate in the election for the Hungarian parliament, enhanced the female position in the society.