Приказ основних података о дисертацији

Traces of non-masticatory activities in the teeth of inhabitants of the Danube Gorges from 9500-5500 B.C.

dc.contributor.advisorStefanović, Sofija
dc.contributor.otherDimitrijević, Vesna
dc.contributor.otherPorčić, Marko
dc.contributor.otherPapageorgopulu, Kristina
dc.creatorRadović, Marija
dc.date.accessioned2016-01-05T12:53:26Z
dc.date.available2016-01-05T12:53:26Z
dc.date.available2020-07-03T10:04:14Z
dc.date.issued2013-01-28
dc.identifier.urihttps://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/3272
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=894
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:7391/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=523016343
dc.description.abstractПод појмом неолитске трансформације подразумевамо талас великих промена у начину живота људских заједница. Ове промене подразумевају устаљивање седелачког начина живота, култивацију биљака и доместификацију одређених врста животиња. Тај тзв. „неолитски пакет“ на европски континент долази са Блиског Истока путем неколико могућих механизама дифузије: миграцијом, колонизацијом у мањим групама, инфилтрацијом, поступним освајањем пограничних територија и контактима ради размене (Zvelebil 2000). Овај процес се није одвијао у свим деловима континента по јединственом моделу и карактеришу га бројне регионалне варијације. Подручје Балкана, на коме се сусрећу утицаји са Блиског Истока и континенталног дела Европе, важно је за проучавање процеса неолитских трансформација. Значајан допринос за разумевање тог процеса на Балкану имао је проналазак локалитета из мезолита и неолита у Ђердапу. Током заштитних археолошкох ископавања која су започета 60-их година прошлог века пронађено је преко 20 локалитета са српске и румунске обале Дунава (Срејовић 1969). Ови локалитети поседују низ заједничких карактеристика у материјалној култури и представљају јединствену целину која је названа по епонимном локалитету култура Лепенског вира. Посебан значај за разумевање процеса неолитских трансформација на локалитетима културе Лепенског вира има и откриће преко 500 скелета који чине ђердапску антрополошку серију. Антрополошка анализа на овим скелетима обављена је 70-их година прошлог века. У новије време, на овом антрополошком материјалу поред радиометријског датовања, извршене су и анализе стабилних изотопа ради утврђивања палео-исхране (Bonsall et al. 1997; Borić et al.2004; Grupe et al 2003), анализе изотопа стронцијума како би се разјаснили обрасци индивидуалне и групне мобилности (Bonsall et al. 2000, 2004), ДНК анализе (Čuljković et al. 2008), анализе епигентетских варијација (Роксандић 2000), анализе скелетних остатака инфаната (Borić and Stefanović 2004, Stefanović and Borić 2008) и деце (Pinhasi et al. 2011), и анализе модела старења на основу анулације зубног цемента (Roksandić et al. 2009, Радовић у припреми). Осим тога, анализа денталног профила припадника културе Лепенског вира (Грга 1996) указала је и на значајан потенцијал овог материјала за разумевање пороцеса трансформација. Истраживања у овој тези су из области денталне антропологије, субдисциплине која обухвата анализе зуба на основу којих се могу добити значајни подаци о животним историјама људи у прошлости. Орално-алвеоларне патологије и промене изазване навикама у исхрани и врстом хране, али и употребом зуба у немастикаторним активностима, тј. активностима које не укључују жвакање хране, појаве су које датирају од постанка рода Homo (Bonfigloli et al. 2004). Будући да је познато да су припадници многих древних популација користили зубе као алатке или као трећу руку (Molnar 1971, 1972; Schultz 1977; Larsen 1997; Lukacs and Pastor, 1988; Milner and Larsen, 1991; Ungar et al. 2001), један од података који зуби могу да пруже и којима се бави ова теза тиче се начина употребе зуба у немастикаторним активностима. Ове активности на зубима препознајемо као специфичне моделе абразије зуба, заживотно ломљење зуба, усеке на зубима и жлебове на апроксималним површинама зуба. Анализа ових лезија може указати пре свега на постојање активности древних људи које су укључивале зубе, а затим и на промене у тим активностима посматрано у дужем временском периоду у једној популацији. Осим тога, анализа употребе зуба као алатке или „треће руке“ може указати и какву су улогу играли социјални фактори као што је подела рада по полу и старости у специфичним физичким активностима, а који су битни за разумевање тока мезолитско – неолитских трансформација на овом подручју. Циљ ове тезе је да се, на основу посматрања одређених лезија на зубима и неуобичајених модела истрошености круница зуба, утврди да ли у периоду неолитских културних трансформација долази и до промена у активностима становника Ђердапа. То подразумева испитивање постојања модела активности у којима су зуби коришћени као алатке или као трећа рука, као и евентуално постојање употребе зуба у активаностима које не припадају ни једном утврђеном моделу. Свака промена или одступање од, на овај начин утврђених, образаца у коришћењу зуба подразумевла би и промене у активностима становника Ђердапа. На основу тих података може се утврдити и како су се промене у активностима одразиле кроз призму друштвене структуре и поделе рада у овој популацији. Већ су прва денталана испитивања на ђердапском материјалу открила неке специфичне моделе абразије зуба (Grga 1996) и лезије (Borić et al. 2011) које нису последица жвакања хране. Због тога се у овој тези креће од претпоставке да су становници Ђердапа користили зубе у немастикаторним активностима. Ако период културних транасформација доноси и промене у активностима, претпостављено је да неке од тих промена могу бити детектоване и на зубима. Претходна истрживања маркера мишићно-скелетног стреса у овој популацији указала су на постојање поделе рада међу половима (Stefanović and Porčić, in press), али не и на значајније промене у активностима становника Ђердапа у неолиту у односу на оне из мезолита. Резултати анализе стабилних изотопа (Bonsall et al. 1997, 2000, 2004; Borić et al. 2004; Grupe et al. 2003) са локалитета у Ђердапу указују на постојање промена у моделима исхране на Лепенском виру и Ајмани у неолиту у односу на мезолит, док на Власцу, Падини и Хајдучкој воденици процес трансформација не доводи до промена у исхрани. Анализе алатки од окресаног камена показале су врло мале варијације на појединачним локалитетима кроз различите периоде трајања културе Лепенског вира (Radovanović 1996). На основу изложеног корпуса знања, друга претпоставка која ће бити тестирана у овој тези је постојање полне поделе рада у овој популацији, као и постојање евентуалних разлика у активностима међу становницима на различитим локалитетима. Анализа у оквиру ове тезе извршена je на сталним зубима индивидуа ђердапске антрополошке серије са три мезолитско-неолиска локалитета у Ђердапу: Лепенског вира, Власца и Падине. Структуром узорка обухваћена су сва три периода дугог трајања културе Лепенског вира на овом подручју, мезолит, трансформациона период и неолит, у времену од око 4000 година ( 9500 – 5500 година пре н. е.). На основу изложене селекције, узорак обухвата укупно 89 индивидуa (48 женa, 34 мушкарaца и 6 индивидуа неодређеног пола). Из периода мезолита за ово истраживање доступни су зуби 21 индивидуе; из периода трансформација могу се анализирати зуби 63 индивидуе; из неолита су на располагању зуби 10 индивидуа. Из мезолитске и трансформационе фазе ове културе доступни су зуби индивидуа са сва три наведена локалитета, док ће неолит бити представљен само узорком са локалитета Лепенски вир. Укупан број зуба анализиран у овој тези је 1308 (500 зуба индивидуа са Лепенског вира, 663 са Власца и 145 зуба индивидуа са локлаитета Падина). За потребе овог рада састављен је антрополошки записник који, осим општих података о посматраној индивидуи (пол, старост, хронологија и локалит), а који су добијени претходним истраживањима, садржи анализу лезија које су сигнал коришћења зуба у немастикаторним активностима, а то су: а) окрњеност круница зуба; б) усеци на зубима; в) апроксимални жлебови; г) Осим лезија сигнал употребе зуба у активностима које нису само жвакање су и специфични модели истрошености круница зуба. За посматрање ових лезија на зубима биће примењени макроскопски стандарди који се данас најчешће користе у денталној антропологији, а које је дефинисао Бонфиљоли (Bonfiglioli 2002). Окрњеност круница се на зубу уочава као заживотни неправили лом, који се јавља само на глеђи, или и на глеђи и дентину истовремено. Захвата букалну, лингвалну или апроксималну ивицу зуба. Бележе се три стадијума окрњености, зависно од величине и дубине лезије: стадијум 1 – мала напрслина или фрактура (0,5 mm), која може бити и већа, али под условом да представља само површински недостатак глеђи; стадијум 2 – неправилна четвртаста лезија (1 mm) која продире дубље у глеђ; стадијум 3 – пукотина већа од 1 mm која захвата и глеђ и дентин, или веома неправилна фрактура која може бити узрок уништења крунице зуба. Усеци на зубима представљају засецање на инцизалиним/окулзалним ивицама зуба, које се некада шири и преко читаве површине. Та депресија је шира него што је дубља, док су и глеђ и дентин глатки и исполирани, и пружа се у буко – лингвалном правцу, док јој оријентација може бити нормална или водоравна у односу на мезијалну/дисталну осу зуба. Усеци се класификују у три стадијума: стадијум 1 (мали) – мали површински усек који захвата само глеђ; стадијум 2 (назначен) – шири и дубљи усек који обухвата и дентин; стадијум 3 (велики) – веома дубока и подједнако широка депресија у добро исполираном дентину. Апроксимални жлебови представљају модификације на цервикалном нивоу апроксималних површина зуба у виду левкастих удубљења са јасно израженом горњом и доњом ивицом. Ови жлебови су паралелни споју цемента и глеђи и захватају и круницу и корен зуба. Према понуђеној методологији бележи се само њихово присуство, односно одсуство. Будући да се трагови немастикаторних активности на зубима могу пратити и на основу специфичних модела истрошености крунца зуба, а као додатак изложеној методологији, посматрана је истрошеност зубног фронта и молара као засебних целина (Radović et al. 2011). Код предњих зуба бележена је евентуална разлика у степену истрошености палаталних, односно лингвалних површина горњих и доњих секутића. А код молара су бележене разлике у интезитету и правцу трошења круница зуба леве у односу на десну страну вилице. На овај начин добијени су подаци о: 1) Укупном броју индивидуа у овој популацији код којих су присутне лезије и специфични модели истрошености круница зуба; 2) Дистрибуцији индивидуа са траговима немастикаторне употребе зуба у хронолошким оквирима и у оквирима биолошких категорија пола и старости, као и на основу припадности одређеном локалитету. Анализа дистрибуције и етиологије свих посматраних лезија је показала да на употребу зуба у активностима у овој популацији непосредно указује само присуство усека и посебних модела истрошености. Присуство заживотних фрактура дистрибуираних улавном на задњим зубима ових индивидуа указује на жвакање тврде хране (сушена риба нпр.), а само у случајевима када се фрактуре појављују на предњим зубима у комбинацији са другм лезијама могу указивати на употребу зуба у немастикаторним активностима. Апроксимални жлебови, који су такође дистрибрани претежно на задњим зубима у овој популацији, недвосмислено представљају последицу неке парамасткаторне активности у коју су били укључени зуби. Међутим, у готово половини случајева ове лезије су настале из терапеутских разлога („чачкање“ зуба ради ублажавања упале десних, чишћење каријесних лезија) јер се појављују у комбинацији са патолошким променама на зубима и костима. На основу изложене селекције установљено је да, од укупно 89 посматраних индивидуа са сва три локалитета, 35 (28%) користи своје зубе у немастикаторним активностима. На Лепенском виру је највише индивидуа које користе зубе у активностима, чак 41,2% (14/34), нешто их је мање било на Власцу 39% (16/41), а још мање на Падини и то 35, 7% (5/14) индивидуа Анализа трагова окрњености на зубима испитаних индивидуа ђердапске антрополошке серије показала је да је та лезија настајала на зубима углавном као последица жвакања тврде хране. Наиме, на сва три локалитета дистрибуирана је више на задњим него на предњим зубима. Најчешће се појављује код индивидуа са локалитета Лепенски вир 29,4% (10/34), затим код индивидуа са локалитета Падина 21,4% (3/14), и најређе на зубима индивидуа са Власца 14,6% (6/41). На свим локалитетима ова лезија је најређе дистрибуирана код индивидуа датованих у период мезолита. Анализа усека на зубима индивидуа ђердапске антрополошке серије показала је разлике у учесталости појављивања ове лезије на зубима индивидуа са различитих локалитета. Код чак 20,5% (7/34) индивидуа са Лепенског вира су присутни усеци, 14,2% (2/14) индивида са Падине и код само 4,8% (2/41) индивидуа са Власца. На Лепенском виру, једином локалитету где је било смислено посматрати полну дистрибуцију усека, зуби жена су више захваћени овом лезијом, чак 5 жена у односу на 2 мушкарца. Осим тога, ова лезија се најређе среће код индивидуа из периода мезолита на овом локалитету. Ова врста лезије углавном је дистрибуирана на зубима доње вилице 2,3% (16/684) и на само 0,3% зуба (2/624) горње вилице. Апроксимални жлебови су у највећој мери уочени на зубима индивидуа на локалитету Лепенски вир, код чак 23,5% (8/34) индивидуа; код 7,1% (1/14) индивидуа са Падине; и само код 4,7% (2/42) индивидуа са Власца. Што се тиче полне дистрибуције, за ово разматрање репрезентативан је једино узорак са Лепенског вира и показује да су зуби и жена и мушкараца били подједнако захваћени овом лезијом (четири жене и четири мушкарца). Апроксимални жлебови се чешће срећу на зубима доње вилице, и то на 3% (21/684) зуба доње вилице наспрам 1,6% (10/624) зуба горње вилице. Посматрање истрошености предњих зуба сугерише на употребу предњих зуба као алатки код чак 23,5% (8/34) индивидуа на Лепенском виру, 21,4% (9/42) индивидуа на локалитету Власац, док је на локалитету Падина забележен само један случај (7,1%, 1/14 индивидуа) и то код жене из периода трансформација. Иако је на Лепенском виру овај модел трошења дистрибуиран у обе биолошке категорије и у свим периодима по појединачним случајевима, карактеристично је да се јавља код чак 4 жене нелокалног порекла, датованих у период неолита. На локалитету Власац овај модел трошења дистибуиран је равномерно у оквиру хронолошких и полних категорија. Остали посебни облици трошења зуба, срећу се најчешће код индивидуа на локалитету Власац и то код 14,2% (6/42) испитаних индивидуа. Свих шест индивидуа са Власца код којих су уочени посебни модели трошења потиче из периода трансформација (1мушкарац : 5 жена). Посебни модели трошења су присутни на нешто мањем проценту 8,8% (3/34) индивидуа са локалитета Лепенски вир. На локалитету Падина забележен је само један случај посебних модела истрошености зуба (7,1%, 1/14 индивидуа). Ово истраживање је показало да у испитаном узорку ђердапске антрополошке серије долази и до квантитативних, али и до квалитативних промена у коришћењу зуба као део прибора за рад после мезолита. Међутим, те промене се разиликују интрапопулационо, и не дешавају се по истим образцима на свим локалитетима, као ни међу мушкарцима и женама. На основу улоге коју су зуби имали у обављању активности у овој популацији може се закључити да се неолитска транзиција на овом простору није десила као брза „неолитска револуција“ per se, већ је то био дуготрајни и коплексни процес У ширем смислу, истраживање у оквиру ове тезе је показало да у проучавању активности људи у прошлости посебну пажњу треба посветити варијабилности у оквиру самих популација, али, такође, између различитих популација.sr
dc.description.abstractBy the term Neolithic transition we mean a wave of major changes in the lifestyle of human communities. The stabilization of these changes included sedentary lifestyle, cultivation of plants and domestication of certain species of animals. This socalled "Neolithic package" came to the European continent from the Middle East through several possible mechanisms of diffusion: migration, colonization, in small groups, infiltration, gradually winning of border territories and contacts for exchange (Zvelebil 2000). This process did not take place all over Europe uniformly and it is characterized by a number of regional variations. The Balkan area, where influences from the Middle East and continental Europe face each other, it is critical for understanding the process of Neolithic transition. Discovery of around 30 Mesolithic and Neolithic sites in the Danube Gorges during the rescue archaeological excavations were of great significance for tracing the process of the neolitisation in Balkans. These sites have a number of common features in the material culture which was named after the eponymous site Lepenski Vir culture. Furthermore, during the excavation over 500 human skeletons were found crucial for understanding impact which process of the neolithisation made on human biology. Anthropological analysis of the skeletons was carried out 70-ies. Recently, besides radiometric dating this material, analysis of stable isotopes are carried out in purpose of determining diet (Bonsall et al. 1997; Boric et al.2004; Group et al 2003), strontium isotope analysis to clarify the patterns individual and group mobility (Bonsall et al. 2000, 2004), ancient DNA analysis (Čuljković et al., 2008), analysis of epigenetic variations (Roksandić 2000), analysis of the skeletal remains of infants (Borić 2004 and Stefanović; Stefanović and Borić 2008) and children ( Pinhasi et al., 2011), and tooth cementum annulations analysis for reconstructing ageing models in this population (Roksandić et al., 2009 Radović 2012). In addition, analysis of the dental profile of the population of Lepenski Vir culture (Grga 1996) pointed out the potential of dental material for understanding the impact of Neolithic transition on biology of this people. The research in this thesis is in the field of dental anthropology, sub discipline of physical anthropology, which includes analysis of the tooth and jaws in purpose of gaining relevant information about the life histories of people in the past. Oral and alveolar pathologies are formed by the influences of changes in dietary habits and the type of food consumed, but also by the use of teeth in non-masticatory activities (ie. activities that do not involve chewing food). Using teeth in non-masticatory activities dated from the beginning of the genus Homo (Bonfigloli et al. 2004). Since it is known that members of many ancient populations used their teeth as tools or as a third hand (Molnar 1971, 1972, Schultz 1977, Larsen 1997, Lukacs and Pastor, 1988; Milner and Larsen, 1991; Ungar et al. 2001), this would be one part of the data provided by this thesis. Activities involving teeth are recognized as the specific models of tooth wear, chipping, notching and interproximal grooves on teeth. The analysis of these lesions may indicate activities of the ancient people that included in which they used teeth, but also changes in these activities over a longer period of time in a population. In addition, analysis of the use of teeth as tools or "third hand" can indicate the role of social factors such as the sex division of labor and age specific physical activities, which are essential for understanding the process of Mesolithic - Neolithic transformation of this area. The aim of this thesis is to determine whether the period of Neolithic cultural transformation lead to a change in the activities of the inhabitants of the Danube Gorges based on observation of specific lesions on the teeth and specific models of tooth wear. This will include testing of patterns of activities in which the teeth were used as a tool or as a third hand. Any change or deviation of these patterns in the use of teeth would imply changes in the activities of the inhabitants of the Danube Gorges. Based on this data it can be determined how the changes in the activities reflected through the prism of social structure and division of labor in this population. Preliminary inspections of this dental material revealed some specific models of tooth abrasion (Grga 1996) and lesions (Borić et al. 2011), which not the resulted from food chewing. Therefore, the premise in this study is that the inhabitants of the Danube Gorges used their teeth in non-masticatory activities. If the period of cultural transformations brought changes in the activities, it was assumed that some of these changes can be detected on the teeth. Previous studies of musculoskeletal stress in this population revealed the existence of a division of labor between the sexes (Stefanović and Porčić 2011) but no significant changes in the activities of the Danube Gorges in the Neolithic inhabitants compared to those of the Mesolithic. The results of the analysis of stable isotopes (Bonsall et al. 1997, 2000, 2004; Borić et al. 2004; Grupe et al. 2003) from these sites indicate the shift in the pattern of diet on Lepenski Vir and Ajmana in the Neolithic, while in Vlasac, Padina and Hajdučka Vodenica the process transformation does not lead to change in diet. Analysis of chipped stone tools showed very little variation in different sites of Lepenski Vir culture through various periods (Radovanović 1996). Based on this knowledge, the second assumption that will be tested in this thesis is the existence of a sexual division of labor in this population, as well as the existence of possible differences in activities among inhabitants of different localities. The analysis in this thesis was done in permanent teeth of the Danube Gorges individuals from three Mesolithic - Neolithic sites in the Danube Gorges: Lepenski Vir, Vlasac and Padina. Structure of the sample included all three periods of long duration of Lepenski Vir culture in this area, Mesolithic, transformations phase and the Neolithic, a period of about 4000 years (9500-5500 years B.C.). Based on this selection, the sample for this study includes 89 individuals (48 females, 34 males and 6 individuals of undetermined sex). For this survey teeth of 21 individuals dated from the Mesolithic were available; from the period of transformation teeth of 63 individuals can be analyzed, and from the Neolithic teeth of 10 individuals were available for the analysis. Total number of teeth analyzed in this thesis is 1308 (500 teeth of Lepenski Vir individuals, 663 teeth of Vlasac individuals and 145 teeth of individuals from the site of Padina). These lesions were observed applying macroscopic standards that are most frequently used in dental anthropology, which is defined by Bonfiglioli (Bonfiglioli 2002). This method includes analysis of teeth lesions (chipping, notching and interproximal grooving). Chipping is antemortem tooth crown fracture, which occurs only on the enamel or in enamel and dentin simultaneously. It appears on buccal, lingual or proximal edge of the tooth. Three stages of chipping can be observed, depending on the size and depth of the lesion: Stage 1 - small cracks or fractures (0, 5 mm), which could be greater, but it only affects surface of enamel, stage 2 - irregular rectangular lesions (1 mm), which penetrates deeper into the enamel, stage 3 - cracks greater than 1 mm, which affects the enamel and dentin, or very irregular fractures that can cause destruction of the tooth crown. Notches are depressions on the incisal / occlusal edges of the teeth, which are often spread over the entire surface. The depression is wider than it is deeper, while the enamel and dentin remains smooth and polished, this lesion is of bucco-lingual direction, while its orientation can be normal or horizontal to the mesial / distal axis of the tooth. Notches are classified into three stages: stage 1 - small superficial depression, which affects only the enamel, stage 2 - broader and deeper lesion, which includes dentin and stage 3 - a very deep and equally wide depression in well polished dentin. Interproximal grooves are modifications on the cervical level of interproximal surfaces of the teeth in the form of grooves with well defined top and bottom edges. These grooves are parallel to cement and enamel junction, but sometimes it could spred on crown and root of the tooth. According to the methodology, only presence or absence of these lesions was recorded. Since the traces of non-masticatory activities on the teeth can be followed on the basis of specific patterns of tooth wear, and in addition to the exposed methodology, we observed specific models front teeth and molars wear as separate entities. The data were collected on: 1) The total number of individuals in the population with teeth affectet by these lesionsin and specific models tooth macro wear; 2) Distribution of individuals with traces non-masticatory use of teeth in chronological framework, as well as within biological categories of sex. Analysis of the distribution and etiology of the observed lesions showed that the use of the teeth in the activities in this population could be directly detected just on the basis of presence of notching and specific models of tooth wear. Chipping is distributed mainly on posterior teeth of these individuals and suggests chewing hard food (such as dried fish.). Only in cases where the fractures occur on the front teeth in combination with other lesions or specific tooth wear patterns it could indicate the use of teeth in non-masticatory activities. Interproximal grooves, which are also predominantly, distributed on posterior teeth in this population, are undoubtedly formed in artificial way. However, the etiology of these lesions, in almost half the detected cases, suggests that these lesions were created for therapeutic reasons, (such are cleaning of carious lesions). On the basis of selection exhibited, it was found that of the 89 observed individuals in total, 35 (28%) used their teeth in non-masticatory activities. At the site of Lepenski vir 41.2% (14/34 ) of analyzed individuals used their teeth in the activities, 39% (16/41) of individuals from the site of Vlasac, and 35, 7% (5/14) individuals from the site of Padina. Analysis of the chipping showed that this lesion is mostly distributed on posterior teeth of these individuals and it was made as a result of chewing hard food. Chipping is most frequently observed in individuals from Lepenski vir 29.4% (10/34), then in individuals from the site of Padina 21.4% (3/14), and least frequently in the teeth of individuals from the site of Vlasac 14.6% (6/41 ). At each site the lesion is least frequently distributed in individuals dated to the Mesolithic. Analysis of the notching showed differences in the incidence of these lesions in the teeth of individuals from different sites. Notches are present in 20.5% (7/34) of individuals from the site of Lepenski Vir, in 14.2% (2/14) individuals from the site of Padina, and just in 4.8% (2/41) of individuals from the site of Vlasac. At Lepenski Vir, teeth of females were affected more by this lesion then males’ teeth ( 5 females : 2 males). In addition, these lesions are least frequent in individuals from the Mesolithic period at this site. This type of lesion is mainly distributed in the lower jaw teeth, 2.3% (16/684) and only 0.3% of cases (2/624) of the upper jaw. Interproximal grooves were mostly observed in the teeth of individuals from the site of Lepenski Vir, actually in 23.5% (8/34) of individuals), in 7.1% (1/14) of individuals from the Padina, and only in 4.7% ( 2/42) of individuals from Vlasac. Interproximal grooves are more frequent on the mandible teeth. They are distributed in 3% (21/684) mandible teeth and in. 1.6% (10/624) of the upper jaw teeth. Analysis of macro tooth wear showed frequent use of anterior teeth as tools in up to 23.5% (8/34) of individuals from the site of Lepenski vir, 21.4% (9/42) of individuals at the site of Vlasac, while the from the site of Padina there was only one case (7.1%, 1/14 individuals). Although this model of tooth wear distributed in both biological categories at the site of Lepenski Vir and in all periods, it is characteristic that during the Neolithic at this site it occurs only in teeth of four women of nonlocal origin. At the site of Vlasac both female and males used their front teeth as part of tool kit in each period. Other specific patterns of tooth wear are most frequently distributed in individuals from the site of Vlasc , in 14.2% (6/42) of individuals. All six individuals from the site of Vlasac in which specific patterns of tooth wear were identified are dated to the period of transformations (1 male: 5 females). Specific patterns of tooth wear are present in a smaller percentage, 8.8% (3/34) of individuals, at the site of Lepenski vir. At the site of Padina only one case of specific patterns of tooth wear is (7.1%, 1/14 individuals). This study showed that there were qualitative and quantitative changes durring the process of neolitisation in use of teeth as part of tool kit in individuals from three anayzed sites Those changes were not same for females and males as well as there were differences beetwen use of teeth in non-masticatory activites in different sites. On the other hand, this study suggests that this variability is least partly due to the importance of teeth as part of past human toolkits. This also suggests that “Neolithic revolution” was long term and complex process. The wider implication of this study is therefore that attention needs to focus on intrapopulation variation in past humans’ behaviors as well as between populations.en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Филозофски факултетsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Integrated and Interdisciplinary Research (IIR or III)/47001/RS//
dc.rightsopenAccessen
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectдентална антропологијаsr
dc.subjectdental anthropologyen
dc.subjectnon-masticatory activitiesen
dc.subjectNeolithic transitionen
dc.subjectthe Danube Gorges (Lepenski Viren
dc.subjectVlasacen
dc.subjectPadina).en
dc.subjectнемастикаторне активностиsr
dc.subjectнеолитска транзицијаsr
dc.subjectЂердап (Лепенски вирsr
dc.subjectВласацsr
dc.subjectПадина).sr
dc.titleТрагови немастикаторних активности на зубима становника Ђердађа у периоду од 9500-5500 г. пре н.е.sr
dc.titleTraces of non-masticatory activities in the teeth of inhabitants of the Danube Gorges from 9500-5500 B.C.en
dc.typedoctoralThesisen
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dcterms.abstractСтефановић, Софија; Димитријевић, Весна; Порчић, Марко; Папагеоргопулу, Кристина; Радовић, Марија; Tragovi nemastikatornih aktivnosti na zubima stanovnika Đerdađa u periodu od 9500-5500 g. pre n.e.;
dc.identifier.fulltexthttps://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/27621/Disertacija.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/27621/Disertacija.pdf
dc.identifier.doi10.2298/bg20130128radovic
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_3272


Документи за докторску дисертацију

Thumbnail

Ова дисертација се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о дисертацији