20 локалитета са српске и румунске обале Дунава (Срејовић 1969). Ови локалитети поседују низ заједничких карактеристика у материјалној култури и представљају јединствену целину која је названа по епонимном локалитету култура Лепенског вира. Посебан значај за разумевање процеса неолитских трансформација на локалитетима културе Лепенског вира има и откриће преко 500 скелета који чине ђердапску антрополошку серију. Антрополошка анализа на овим скелетима обављена је 70-их година прошлог века. У новије време, на овом антрополошком материјалу поред радиометријског датовања, извршене су и анализе стабилних изотопа ради утврђивања палео-исхране (Bonsall et al. 1997; Borić et al.2004; Grupe et al 2003), анализе изотопа стронцијума како би се разјаснили обрасци индивидуалне и групне мобилности (Bonsall et al. 2000, 2004), ДНК анализе (Čuljković et al. 2008), анализе епигентетских варијација (Роксандић 2000), анализе скелетних остатака инфаната (Borić and Stefanović 2004, Stefanović and Borić 2008) и деце (Pinhasi et al. 2011), и анализе модела старења на основу анулације зубног цемента (Roksandić et al. 2009, Радовић у припреми). Осим тога, анализа денталног профила припадника културе Лепенског вира (Грга 1996) указала је и на значајан потенцијал овог материјала за разумевање пороцеса трансформација. Истраживања у овој тези су из области денталне антропологије, субдисциплине која обухвата анализе зуба на основу којих се могу добити значајни подаци о животним историјама људи у прошлости. Орално-алвеоларне патологије и промене изазване навикама у исхрани и врстом хране, али и употребом зуба у немастикаторним активностима, тј. активностима које не укључују жвакање хране, појаве су које датирају од постанка рода Homo (Bonfigloli et al. 2004). Будући да је познато да су припадници многих древних популација користили зубе као алатке или као трећу руку (Molnar 1971, 1972; Schultz 1977; Larsen 1997; Lukacs and Pastor, 1988; Milner and Larsen, 1991; Ungar et al. 2001), један од података који зуби могу да пруже и којима се бави ова теза тиче се начина употребе зуба у немастикаторним активностима. Ове активности на зубима препознајемо као специфичне моделе абразије зуба, заживотно ломљење зуба, усеке на зубима и жлебове на апроксималним површинама зуба. Анализа ових лезија може указати пре свега на постојање активности древних људи које су укључивале зубе, а затим и на промене у тим активностима посматрано у дужем временском периоду у једној популацији. Осим тога, анализа употребе зуба као алатке или „треће руке“ може указати и какву су улогу играли социјални фактори као што је подела рада по полу и старости у специфичним физичким активностима, а који су битни за разумевање тока мезолитско – неолитских трансформација на овом подручју. Циљ ове тезе је да се, на основу посматрања одређених лезија на зубима и неуобичајених модела истрошености круница зуба, утврди да ли у периоду неолитских културних трансформација долази и до промена у активностима становника Ђердапа. То подразумева испитивање постојања модела активности у којима су зуби коришћени као алатке или као трећа рука, као и евентуално постојање употребе зуба у активаностима које не припадају ни једном утврђеном моделу. Свака промена или одступање од, на овај начин утврђених, образаца у коришћењу зуба подразумевла би и промене у активностима становника Ђердапа. На основу тих података може се утврдити и како су се промене у активностима одразиле кроз призму друштвене структуре и поделе рада у овој популацији. Већ су прва денталана испитивања на ђердапском материјалу открила неке специфичне моделе абразије зуба (Grga 1996) и лезије (Borić et al. 2011) које нису последица жвакања хране. Због тога се у овој тези креће од претпоставке да су становници Ђердапа користили зубе у немастикаторним активностима. Ако период културних транасформација доноси и промене у активностима, претпостављено је да неке од тих промена могу бити детектоване и на зубима. Претходна истрживања маркера мишићно-скелетног стреса у овој популацији указала су на постојање поделе рада међу половима (Stefanović and Porčić, in press), али не и на значајније промене у активностима становника Ђердапа у неолиту у односу на оне из мезолита. Резултати анализе стабилних изотопа (Bonsall et al. 1997, 2000, 2004; Borić et al. 2004; Grupe et al. 2003) са локалитета у Ђердапу указују на постојање промена у моделима исхране на Лепенском виру и Ајмани у неолиту у односу на мезолит, док на Власцу, Падини и Хајдучкој воденици процес трансформација не доводи до промена у исхрани. Анализе алатки од окресаног камена показале су врло мале варијације на појединачним локалитетима кроз различите периоде трајања културе Лепенског вира (Radovanović 1996). На основу изложеног корпуса знања, друга претпоставка која ће бити тестирана у овој тези је постојање полне поделе рада у овој популацији, као и постојање евентуалних разлика у активностима међу становницима на р

in Balkans. These sites have a number of common features in the material culture which was named after the eponymous site Lepenski Vir culture. Furthermore, during the excavation over 500 human skeletons were found crucial for understanding impact which process of the neolithisation made on human biology. Anthropological analysis of the skeletons was carried out 70-ies. Recently, besides radiometric dating this material, analysis of stable isotopes are carried out in purpose of determining diet (Bonsall et al. 1997; Boric et al.2004; Group et al 2003), strontium isotope analysis to clarify the patterns individual and group mobility (Bonsall et al. 2000, 2004), ancient DNA analysis (Čuljković et al., 2008), analysis of epigenetic variations (Roksandić 2000), analysis of the skeletal remains of infants (Borić 2004 and Stefanović; Stefanović and Borić 2008) and children ( Pinhasi et al., 2011), and tooth cementum annulations analysis for reconstructing ageing models in this population (Roksandić et al., 2009 Radović 2012). In addition, analysis of the dental profile of the population of Lepenski Vir culture (Grga 1996) pointed out the potential of dental material for understanding the impact of Neolithic transition on biology of this people. The research in this thesis is in the field of dental anthropology, sub discipline of physical anthropology, which includes analysis of the tooth and jaws in purpose of gaining relevant information about the life histories of people in the past. Oral and alveolar pathologies are formed by the influences of changes in dietary habits and the type of food consumed, but also by the use of teeth in non-masticatory activities (ie. activities that do not involve chewing food). Using teeth in non-masticatory activities dated from the beginning of the genus Homo (Bonfigloli et al. 2004). Since it is known that members of many ancient populations used their teeth as tools or as a third hand (Molnar 1971, 1972, Schultz 1977, Larsen 1997, Lukacs and Pastor, 1988; Milner and Larsen, 1991; Ungar et al. 2001), this would be one part of the data provided by this thesis. Activities involving teeth are recognized as the specific models of tooth wear, chipping, notching and interproximal grooves on teeth. The analysis of these lesions may indicate activities of the ancient people that included in which they used teeth, but also changes in these activities over a longer period of time in a population. In addition, analysis of the use of teeth as tools or "third hand" can indicate the role of social factors such as the sex division of labor and age specific physical activities, which are essential for understanding the process of Mesolithic - Neolithic transformation of this area. The aim of this thesis is to determine whether the period of Neolithic cultural transformation lead to a change in the activities of the inhabitants of the Danube Gorges based on observation of specific lesions on the teeth and specific models of tooth wear. This will include testing of patterns of activities in which the teeth were used as a tool or as a third hand. Any change or deviation of these patterns in the use of teeth would imply changes in the activities of the inhabitants of the Danube Gorges. Based on this data it can be determined how the changes in the activities reflected through the prism of social structure and division of labor in this population. Preliminary inspections of this dental material revealed some specific models of tooth abrasion (Grga 1996) and lesions (Borić et al. 2011), which not the resulted from food chewing. Therefore, the premise in this study is that the inhabitants of the Danube Gorges used their teeth in non-masticatory activities. If the period of cultural transformations brought changes in the activities, it was assumed that some of these changes can be detected on the teeth. Previous studies of musculoskeletal stress in this population revealed the existence of a division of labor between the sexes (Stefanović and Porčić 2011) but no significant changes in the activities of the Danube Gorges in the Neolithic inhabitants compared to those of the Mesolithic. The results of the analysis of stable isotopes (Bonsall et al. 1997, 2000, 2004; Borić et al. 2004; Grupe et al. 2003) from these sites indicate the shift in the pattern of diet on Lepenski Vir and Ajmana in the Neolithic, while in Vlasac, Padina and Hajdučka Vodenica the process transformation does not lead to change in diet. Analysis of chipped stone tools showed very little variation in different sites of Lepenski Vir culture through various periods (Radovanović 1996). Based on this knowledge, the second assumption that will be tested in this thesis is the existence of a sexual division of labor in this population, as well as the existence of possible differences in activities among inhabitants of different localities. The analysis in this thesis was done in