Show simple item record

The influence of european union enlargement on the process of european integration

dc.contributor.advisorSamardžić, Slobodan
dc.contributor.otherKovačević, Maja
dc.contributor.otherVukčević, Dejana
dc.creatorLakić, Danijela
dc.date.accessioned2016-01-05T12:48:13Z
dc.date.available2016-01-05T12:48:13Z
dc.date.issued2015-04-30
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=2197
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:10037/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=47255055
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/123456789/3111
dc.descriptionПроцес европских интеграција се остварује кроз два основна начина: продубљивање и проширење. ЕЗ/ЕУ је у својој историји имала шест проширења, прво 1973. године и последње 2013. године. Она је кроз процес проширења од заједнице 6 држава чланица израсла у заједницу 28 држава која има преко пола милијарде становника. Циљ рада је да објасни шта све подразумевамо под процесом „проширење ЕУ“, који је његов коначни циљ, те да утврди да ли проширење позитивно или негативно утиче на процес европских интеграција, да ли га убрзава или успорава. У раду се истражује и како је промена тенденције процеса европских интеграција, односно његов заокрет од економске ка политичкој интеграцији, утицала на политику проширења. Процес проширења је први мировни, добровољни начин повезивања европских народа у једну заједницу и под једну владавину у европској историји. Основни циљ овог процеса је повезивање европског континента у јединствену организациону целину у економском, политичком, безбедносном и културном смислу, те јачање глобалне позиције Уније. Само уједињена Европа има снагу да буде глобални актер jeр ниједна држава чланица ЕУ нема економске, војне, политичке нити културне капацитете да буде самостална глобална сила попут нпр. САД. На почетку процеса интеграција, иако су у оснивачким уговорима постојала правила пријема нових чланица, ЕЗ није имала политику проширења. Услови и инструменти ове политике временом су развијани и постајали су све сложенији у складу са продубљавањем процеса европских интеграција, променом карактера држава које аплицирају за чланство, те економско-политичким стањем унутар ЕУ као заједнице. Крај хладног рата и пад Берлинског зида отворили су могућност проширења процеса европских интеграција на територију бившег Источног блока, тзв. совјетску зону утицаја. То је била преломна тачка у развоју политике проширења. По први пут у историји процеса европских интеграција је због политичко-економских карактеристика нових кандидата било неопходно прецизније утврђивање услова за чланство у Европској унији, чиме је започело и конкретно дефинисање и уобличавање политике проширења. Европска унија се управо кроз политику проширења активније укључила у решавање проблема на Западном Балкану, 1999. године, покретањем Процеса стабилизације и придруживања као посебно политичко-правног оквира за укључивање овог региона у процес европских интеграција. Међутим, однос Уније према Србији и Косову и Метохији поново је, након Источног проширења, активирао расправе о промени статуса политике проширења односно њеног стављања у службу заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ, те њеном новом геополитичком карактеру. Развој ЕЗ показује да су до краја хладног рата примат имали економски, а након тога политички циљеви процеса интеграција. Уговором о Европској унији најављен је заокрет у тенденцији процеса европских интеграција и прелазак са економске на политичку сферу интегрисања. Први такав пројекат био је покретање заједничке спољне и безбедносне политике, а у оквиру ње и европске одбрамбене политике. Успешан развој ове две политике онемогућава чињеница да су чланице ЕЗ од почетка процеса европских интеграција своју одбрану повериле НАТО савезу. Политика проширења ЕЗ/ЕУ је од почетка била у складу са циљевима и приоритетима процеса европских интеграција. Промена тенденције процеса интеграција након краја хладног рата изазвала је промену карактера ове политике. Она је тада доживела убрзан развој и процес проширења је постао приоритет Уније, али њен карактер се променио у негативном смислу, она више није у исконском духу процеса европских интеграција. Она је од економско-тржишне постала политика геополитичких начела и критеријума. Политика проширења је од Уговора из Мастрихта морала бити у складу са спољном и безбедносном политиком новоосноване Уније јер су обе део спољних активности Уније. С обзиром да је заједничка спољна и безбедносна политика била у складу са политиком НАТО савеза, што је потврђено у оснивачким уговорима Уније, неминовно је било да и политика проширења сада буде под контролом НАТО савеза. Тако су и процес проширења ЕУ и процес проширења НАТО-а постала два паралелна, усклађена и условљена процеса. Општи утицај процеса проширења на процес европских интеграција је, несумњиво, позитиван због саме чињенице да је проширење увећало број учесника процеса интеграција и број ЕУ политика које су покренуте. Свако проширење је разлочито утицало на процес интеграција, а највећи изазов било је Источно проширење. При томе, процес проширења је превео процес западноевропске интеграције у процес европске интеграције. Он јесте омогућио Унији позицију глобалног економског, али не и политичко-безбедносног актера. Европска унија као самосталан глобални политички актер тешко је замислива у ближој будућности јер ни сама Унија тј. државе чланице још увек нису утврдиле који је крајњи циљ европске политичке интеграције и немају јединствен став о томе шта желе од политике проширења и заједничке спољне и безбедносне политикеsr
dc.descriptionThe process of European integration is realized in two basic ways: deepening and enlargement. EC/EU had six enlargements in the course of its history: the first enlargement happened in 1973, and the last one in 2013. Through the enlargement process, it has grown from the community of 6 member states to the community of 28 states with over half a billion inhabitants. The aim of the paper is to explain what is implied by the process of “EU enlargement”, what its ultimate goal is, as well as to determine whether the enlargement influences the European integration process in a positive or negative way, that is, if it is accelerated or slowed down. The paper researches how the change in tendency of the European integration process, that is, its turn from the economic toward political integration, has influenced the enlargement policy. The enlargement process is the first peaceful, voluntary manner of joining European people into one community and under one rule in the history of Europe. The main goal of this process is joining the European continent into a unified organizational whole in economic, political, security and cultural sense, and the strengthening of the Union's global position. Only the unified Europe has the strength to be a global actor as none of the EU member states has economic, military, political or cultural capacities to be individual global power like, for example, USA. EC did not have enlargement policy at the beginning of the integration process, although there were conditions for the admission of new members in the founding treaties. Over time, the policy conditions and instruments have been developed and become more complex in accordance with the deepening process of European integration, the change of character of states applying for membership, and the politico-economic conditions within EU as a community. The end of the Cold War and the fall of the Berlin Wall created the possibility of expanding the European intergration process onto the territory of the former Eastern bloc, the so-called Soviet bloc. That was a turning point in the development of enlargement policy. For the first time in the history of the European integration process, it was necessary to define precise conditions for the membership in the European Union due to politico-economic characteristics of new candidates, which is the reason why the work on defining and forming concrete enlargement policy was initiated. It was through the enlargement policy that the European Union took on an active role in solving problems in the Western Balkans in 1999, by initiating Stabilisation and association process as a special politico-legal paradigm for including this region in the European integration process. However, the attitude of the Union towards Serbia and Kosovo and Metohija, after Eastern enlargement, has again triggered the debate on the change of status of the enlargement policy, that is, its being put into the service of EU Common Foreign and Security Policy, and its new geopolitical character. EC development shows that by the end of the Cold War the economic goals had supremacy, and after that the political goals of the integration process. By the Treaty on European Union, the tendency shift of European integration process was announced, and the transition from the economic to the political sphere of integration. The first such project was launching common foreign and security policy, and within it the European defence policy. The successful development of these two policies is prevented by the fact that the EC member states have entrusted NATO with their defence ever since the beginning of the European integration process. The EC/EU enlargement policy has been in accordance with the goals and priorities of the European integration process from the beginning. The tendency shift of the integration process after the Cold War has caused the change of character of this policy. At that point, it experienced rapid development and the enlargement process became the priority for the Union, but its character has changed in a negative way, and it no longer possesses the true spirit of the European integration process. It developed from the economic-market into the policy of geopolitical principles and criteria. Since The Maastricht Treaty, the enlargement policy has had to be in accordance with foreign and security policiy of the newly established Union, since both of them were a part of the external actions of the Union. Given that the common foreign and security policy was in accordance with the NATO's policy, which was confirmed in the founding treaties of the Union, it was inevitable that the enlargement policy is now under the control of NATO. Thus, both the EU enlargement process and NATO enlargement process have become two parallel, coordinated and conditioned processes. The overall impact of the enlargement process on the European integration process is undoubtedly positive due to the fact that the enlargement increased the number of participants in the integration process and the number of EU policies which were initiated. Each enlargement had a different effect on the integration process, but the Eastern enlargement posed the biggest challenge. Thereby the enlargement process translated Western European integration process into the European integration process. It did provide the Union with the position of global economic, but not politico-security actor. It is difficult to imagine the European Union as an independent global political actor in the foreseeable future as the Union itself, that is, the member states have not yet determined the ultimate goal of the European political integration and they do not possess a unified position on what they want out of the enlargement policy and common foreign and security policyen
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Факултет политичких наукаsr
dc.rightsAutorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbija (CC BY-NC-SA 3.0)
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectЕвропска унијаsr
dc.subjectThe European Unionen
dc.subjectпроцес европских интеграцијаsr
dc.subjectполитика проширењаsr
dc.subjectзаједничка спољна и безбедносна политика Европске унијеsr
dc.subjectНАТОsr
dc.subjectEuropean integration processen
dc.subjectEnlargement Policyen
dc.subjectCommon Foreign and Security Policyen
dc.subjectNATOen
dc.titleУтицај проширења Европске уније на процес европских интеграцијаsr
dc.titleThe influence of european union enlargement on the process of european integrationen
dc.typePhD thesis
dcterms.abstractСамарджић, Слободан; Ковачевић, Маја; Вукчевић, Дејана; Лакић, Данијела; Uticaj proširenja Evropske unije na proces evropskih integracija;


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record