У овом раду смо поставили циљ да истражимо мотивацију председника Сједињених Америчких Држава као политичких вођа и личности и покушали смо да је доведемо у везу са резултатима које су постигли у току и након вршења те функције. Узорак нашег истраживања чини 11 председника САД, у периоду од 1933. до 2001. године. На основу претходних истраживања изабрали смо четири мотива: мотив постигнућа, мотив моћи, мотив афилијације и мотив аутономије. У складу са ранијим истраживањима, поставили смо и две хипотезе: (1) да су мотиви постигнућа и моћи изражени код свих председника из узорка и (2) да, у зависности од јачине заступљености мотива афилијације, председници показују већи интерес (а) за успостављање једнаких права и за (б) економско управљање и благостање америчког народа и да, насупрот томе, ако је више изражен мотив аутономије, неће имати позитивне резултате на тим двема варијаблама. Прву хипотезу смо потврдили, док је друга хипотеза одбачена. Наиме, установили смо да се мотивација политичара My goal has been to research the motivation of Presidents of the United States of America, as representatives of political personalities and leaders, and I have tried to identify the link between motivation and achievements of selected US presidents in the period when they held that tenure. The sample consists of 11 US Presidents who held this position in the period from 1933 till 2001. Following previous research of political motives I have selected 4 motives to scrutinize: need for achievement, need for power, need for affiliation and need for autonomy. According to previous research I have set two hypotheses: (1) need for achievement and need for power will be largely represented in behavior of all presidents and (2) depending of the intensity of presence of need for affiliation, presidents will act for the benefit of equal justice and economic management or wellbeing of American people, and vice versa, depending on the intensity of need for autonomy, there will be no positive results