Настанак и развој регулације радио-дифузије у Србији

Abstract

Предмет овог рада је настанак и генеза регулације једног дела медијског система – радио-дифузије, који функционише у оквиру Републике Србије, посматран у различитим друштвено-историјским условима. Анализирајући досадашњи развој регулације радио-дифузије у Србији, настојали смо да систематизујемо један поглед на настанак, историјске фазе и коначно, савремене особености процеса регулације тог дела домаћег медијског система. С обзиром на актуелност трансформације медијског система у Србији и доношење нових закона који регулишу ову област а којима Србија настоји да усвоји и примени демократске моделе развијених земаља и приближи се европским економско-политичким интеграцијама, значајно је аналитичко разматрање резултата примене савремене европске регулаторне праксе у области радио-дифузије у домаћем медијском законодавству. Рад приказује, претежно аналитичким и дескриптивним приступом, различита раздобља регулације радио-дифузије у Србији, у којима су њен развој детерминисале специфичне историјске, политичке, друштвено-економске, и друге околности. Стога развој регулације радио-дифузије у Србији посматрамо кроз неколико историјских фаза: од настанка, до Другог светског рата, у периоду социјализма, у последњој деценији 20. века и после демократских промена 2000. године. Почев од успостављања радио-дифузије у Србији (1924–1941), показано је да се у најранијим фазама развоја регулације национално законодавство у овој области ослањало на европски регулаторни оквир и принципе тада важећег међународног законодавства, које је држави обезбеђивало неприкосновену монополску позицију и вођење изразито рестриктивне медијске политике. Државни интервенционизам у овом периоду оправдаван је практичним и моралним разлозима. Период после Другог светског рата (1944–1991) обележио је доминантан утицај идеолошке матрице Комунистичке партије над медијским системом. Јавна гласила су третирана као информативно-пропагандна средства, а од медијских стручњака очекивало се да делују као друштвено-политички радници. Законска регулатива темељила је власничке односе на државној односно друштвеној својини, чиме је онемогућено постојање медијског тржишта, а држави осигуран директан утицај на оснивање, организацију, финансирање и избор кадрова који су били дужни да спроводе јединствену уређивачку концепцију свих медија. У периоду деведесетих година прошлог века (1991–2000), разрушен је такозвани самоуправни модел медијског система и наступило потпуно подржављење највећих радиодифузних система у Србији. Репресивни регулациони механизми инструментализовали су медије у пропагандне сврхе. Недемократски медијски закони произвели су хаос у етру, омогућивши оснивање великог броја приватних електронских медија, док су независни медији трпели снажан притисак и нерегуларне услове квазидемократског система, који је многе законске одредбе артикулисао само декларативно демократски. У савремено доба (2000–2012), транзициони медијски систем у Србији претежно карактерише нужност демократске трансформације, која се реализује кроз усвајање и примену принципа европског регулаторног оквира. Међутим, упркос нормативно утемељеним начелима демократске трансформације радиодифузног система Србије, недоследна примена закона у пракси указује на непринципијелан однос власти према кључним питањима остварења медијске независности. Показало се да у транзиционој Србији још увек нема довољно политичке воље да се развласте владајуће структуре у области радио-дифузије, односно да се продужава утицај власти на медије од локалног до нивоа државе. Државни интервенционизам огледа се превасходно у залагању власти да се немедијским законима задире у јавну сферу и област радио-дифузијe

This study is about the origin and genesis of regulation of one segment of media system – broadcasting, which has been operating in The Republic of Serbia in different socio-economic conditions. Analyzing the development of broadcasting regulation in Serbia, we have tried to systematize our view on the origin, historical phases and, finally, characteristics of modern regulation processes of that segment of domestic media system. Taking into account the up-to-date transformation of media system in Serbia and the adoption of new laws which regulate it and which are aimed for the implementation of democratic models of developed countries and for approaching European economic and political integration in Serbia, the analytical consideration of the results of implementation of contemporary European regulatory practice in broadcasting in domestic media legislative has been of great importance. Using analytical and descriptive approach to the largest extent, the study presents different periods of broadcasting regulation in Serbia in which its development has been determined by specific historical, political and socioeconomic conditions. Thus we analyze the development of broadcasting regulation in Serbia through several historical phases, from its origin until The Second World War, during socialism, as well as in the last decade of the twentieth century and after democratic changes in 2000. We have shown that since the beginning of broadcasting in Serbia (1924-1941), in the earliest phases of regulation process, national legislation in this area relied on European regulatory framework and principles of international law then in force, which secured monopolistic position to the State and adhering to highly restrictive media policy. In this period, state interventionism was justified with practical and moral reasons. Period after The Second World War (1944-1991) was marked with dominant influence of ideological matrix of Communist Party on media system. Public media were treated as information-propaganda tools and it was expected that media experts would act as socio-political workers. Legal regulation based ownership relations on state, later social property thus preventing the existence of media market and securing direct influence of the State on the foundation, organization, financing and selection of staff who were required to implement a unique editorial policy of media. In the 1990s, so-called self management model of media system was dismantled and the largest broadcasting systems in Serbia were fully nationalized. Repressive control mechanisms have used the media for propaganda purposes. Undemocratic media laws have produced chaos in air enabling the establishment of large number of private broadcasters, while the independent media suffered a lot of pressure and irregular conditions of quasi-democratic system which articulated only formally many legal provisions as democratic. In modern times (2000-2012), media system in transition in Serbia calls for democratic transformation. This transformation has been partly realized through the adoption and implementation of the principles of European regulatory framework. However, despite normatively founded principles of democratic transformation of broadcasting system in Serbia, inconsistent implementation of the legislation in practice points out to unprincipled attitude of Government towards the key issues considering the media independence. It turned out that in transitional Serbia there is still not enough political willingness for dispossessing governing structures in broadcasting area, and the influence of government on media is dispersed on all levels of the state, from local to central. State interventionism is reflected primarily in government efforts to penetrate in public sphere and broadcasting area with help of non-media laws