Show simple item record

Southeast Europe Security- constant of NATO strategic concepts

dc.contributor.advisorMilašinović, Radomir
dc.contributor.otherCvetković, Vladimir N.
dc.contributor.otherSimić, Dragan R.
dc.creatorMatijašević, Darko M.
dc.date.accessioned2016-01-05T12:20:27Z
dc.date.available2016-01-05T12:20:27Z
dc.date.available2020-07-03T09:27:04Z
dc.date.issued2013-07-09
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=583
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/2788
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:6741/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=512214965
dc.description.abstractКомплексна димензија безбедности у формалном и суштинском смислу детерминише комплекс људске делатности и бивствовања. У својој основи безбедност се може исказати као специфичан феномен, који је базично одређен човековом, биолошком, егзистенцијалном димензијом а потом, последичном еволуцијом и комплексом социјалне општедруштвене интеракције. Наведено нужно одређује и мултидисциплинарност у приступу и поимању феноменологије безбедности кроз призму општих, друштвених односа, посебно манифестованих друштвеним конфликтима а еволуцијским процесом и спектром системског и организацијског односа са државом као умним и смисленим продуктом обликовања друштвене заједнице. Наравно, импликације и сложене корелационе интеракције феномена безбедности производ су и објективне еволуције друштвено-економских односа, уређења, технолошког прогреса али и геополитичких односа као кондензованог сублимата и есенције „нужности“ вишедимензионалних процеса. Сложени друштвени односи, тада базирани на настанку савремених држава, носилаца суверености заједнице-група, етноса и нација, управо су били основа за јачање и формализовање специфичних обележја безбедности и геополитике у теоретском и практичном смислу. Геополитика се, управо, као наука и пракса етаблира на крају процеса формирања савремених држава, који је трајао од половине XVI па до краја XIX века, превасходно на основама феноменологије безбедности. Еволуцијом у развоју модерних држава, које су, како настајање, тако и развој имале у Европи и сама геополитичка димензија, прво заснована, а потом апсорбујући безбедност као свој базични инструментариј, детерминише општецивилизацијску динамику и савремене процесе. Исто је имало непосредне импликације на глобални, светски ниво и то у врло широком дијапазону, економском, безбедносном, политичком, културолошком, и укупно цивилизацијском. Суштински, детерминише се и усмерава опстојност „човечанства“, заснованог на савременим међународним односима, пре свега суверених држава али и доктрина које су, неспорно, засноване на основним савременим геополитичким теоријама и своју „сврху“, у коначном, апликативно имају у савременом глобалистичком концепту. III Глобализација, као концепт и доктрина поседује одређена специфична обележја, која суштински опредељују процес еволутивног развоја друштвених односа ка циљу и димензији превазилажења класичних, модерних друштава и обликовања постмодернизма, као пожељног и пројектованог облика савремених друштвених и општих односа са обележјима наднационалних и слојевитих манифестација људске праксе „постмодернистичког доба“. Овакав приступ је, примарно, исказан са позиција једног пола, базичног савременог геополитичког приступа, теорије Мора или атлантизма. На другој страни, манифестациони израз више традиционалних и конзервативнијих специфичних обележја се, суштински, исказује са другим геополитичким базичним полом, теоријом Копна или евроазијства. Но, и поред ове битне компарације, можда је још конкретнији или прецизнији исказ да су супростављена два „теоретски и филозофски различита сопства“. Наиме, примарни, видљиви али и егзактни историјски контекст даје несумњиву потврду о врло јасној цивилизацијској нужности, стварању „услова“ за егзистенцију човека, потом еволуцијом етноса, нација, држава, те нужно и неомодерним комплексом интереса појединаца и група, инструментализовано у теоријској равни последичном конфронтацијом савремених општих геополитичких приступа теорија Мора и Копна. Безбедност, као феномен, теорија и пракса људског делања представља везивно ткиво али и непосредни инструментариј апликације ових приступа. Експлицитни примери новијег доба су савремени наднационални, колективни безбедносно-политички савези, НАТО пакт и Варшавски уговор. Југоисточна Европа је имала несумњив значај и константу у еволутивном општецивилизацијском контексту али и у контексту феноменологије безбедности, као и теорије и праксе геополитике. Поред доказаног историјског контекста, ову димензију исказује и одржава као константу и детерминанту савремених геополитичких односа насталих након II светског рата а инструментализованих у конфликту две ривалске безбедносно-политичке организације, НАТО пакта и Варшавског уговора. Посматрањем настајања и еволуцијe НАТО пакта, од његовог формирања 04. априла 1949. године, анализом се долази до увиђања трансформације и адаптације путем седам стратешких концепата НАТО-а, који садрже базичне геополитичке одреднице савремене теорије атлантизма. Наведено позиционирање је, тада, у пракси представљено са Трумановом доктрином, а потом еволутивним развојем трансформисано ка, и у најновији Седми стратешки концепт НАТО-а, Активно IV ангажовање, модерна одбрана, од 19.11.2010. године. Јасни показатељи указују на потврду апликативне и инструменталне димензије геополитичке теорије Мора. Ова геополитичка теорија је исказана на имплицитан али и експлицитан начин у сваком појединачном стратешком концепту, а најчешће у општим одређењима „заштите принципа а не територија“, промовисања „западних вредности“ али и спектром безбедносних опција за „сусрет“ са новим ризицима и изазовима. Наведени општи приступ је примаран у последња три стратешка концепта (за које нису још јавно обелодањени пратећи, разрађујући документи) из 1991., 1999. и 2010. године. Безбедност и безбедносна димензија југоисточне Европе се исказује као константа и детерминанта свих стратешких концепата НАТО-а. Констатација се може аргументовати анализом димензије безбедности и односа стратешких концепата НАТО-а са два становишта, односно две референтне тачке. Први приступ у анализи јесте потвда константе и детерминишућег односа основних специфичних обележја, димензија стратешких концепата НАТО-а према безбедносној димензији југоисточне Европе. То су димензије односа организацијске структуре НАТО-а, финансијске и логистичке подршке и општи, свеобухватни однос НАТО-а према безбедносној димензији југоисточне Европе. Исказана је и потврђена несумњива интеракцијска и детерминишућа, константна и корелациона веза посматраних субјеката. Исто доводи до закључка о неспорној димензији безбедности југоисточне Европе као константе стратешких концепата НАТО-а. Са друге стране, референтна тачка анализе је постављена на апстраховање битних елемената безбедности југоисточне Европе као детерминанти и константи стратешких концепата НАТО-а. Анализом се може уочити издвајање следећих елемената: укупног безбедносног капацитета сваке појединачне државе и југоисточне Европе као безбедносног ентитета, географски положај појединачних држава и целокупног географског подручја југоисточне Европе, те индивидуални и привредни ресурси појединачних држава, као и југоисточне Европе у целини, укључујући и популацију у квантитативном и квалитативном смислу. Тако се може констатовати да се и по основу овог приступа несумњиво потврђује константна и дереминишућа димензија специфичних елемената безбедности као суштинског дела укупне безбедносне димензије југоисточне Европе у односу на стратешке концепте НАТО-а. Сублимирајући представљену елаборацију и базичне елементе истраживања, може се са високим степеном научне заснованости и инструменталне анализе НАТО V праксе, констатовати да је доказан базични хипотетички основ истраживања у смислу да: безбедност и безбедносне детерминанте представљају значајне елементе у настајању и еволуцији НАТО-а, да наведене детерминанте представљају константу у свим стратешким концептима НАТО-а и да безбедност југоисточне Европе има значајно место у редефинисању будућих глобалних концепата безбедности.sr
dc.description.abstractThe complex dimension of security in the formal and essential sense determines complex human activity and existence. In essence, the security can be expressed as a specific phenomenon, which is basically determined by a person's biological, existential dimension, and then, by a consequence of evolution and a complex of social and general interaction. Foregoing necessarily determines multidisciplinary in approach and understanding of the security phenomenology through the prism of general, social relationships, particularly manifested with social conflicts and the evolutionary process and a spectrum of systematic and organizational relation with the state as a product of intellectual and sensible community design. Of course, the implications and the complex correlation of security phenomenon interaction are product of objective evolution of socio-economic relations, development, technological progress, as well as of geopolitical relations as a condensed sublimate and essence of multidimensional process "necessity". Complex social relations based on the emergence of modern states, leaders of communitysovereignty groups, ethnic groups and nations, were the basis for strengthening and formalizing specific features of security and geopolitics in theoretical and practical terms. Geopolitics, as science and practice, becomes established at the end of modern states formation process, which lasted from the mid-sixteenth to the late nineteenth century, principally on the basis of the security phenomenology. With the evolution in modern states development, which were both created and developed in Europe, and geopolitical dimension itself, first by forming and then absorbing safety as its basic instrument, is to determine general civilizational dynamics and modern processes. That also had direct implications on a global, worldwide level, and in a very wide range- economy, security, politics, culture, and civilization in total. Essentially, it determines and directs the existence of 'humanity', based on contemporary international relations, primarily of sovereign states and doctrines which, no doubt, were based on the fundamental theories of modern geopolitics and its own "purpose", in the final, has been applied in a modern globalized concept. Globalization as a concept and doctrine has some specific characteristics, which essentially determines process of evolutionary development of social relations towards goal and dimension of overcoming the classical, modern societies and the shaping of postmodernism as a desirable form of contemporary social and general relations with characteristics of supranational and layered manifestations of „postmodern era" human practice. This approach VII is primarily expressed with one pole position, basic contemporary geopolitical approach, Sea Theory or Atlantism. On the other hand, expression of a more traditional and conservative specific characteristics is, essentially, shown with other basic geopolitical pole, by Land Theory or Eurasianism. However, despite this important comparison, maybe even more specific or precise statement would be that there are two opposing "theoretically and philosophically different selves." The primary, visible and exact historical context provides an undeniable proof of a very clear civilizational necessity of creating "conditions" for the existence of human, then with the evolution of ethnicity, nation, state, and necessarily complex of interests of individuals and groups, instrumental in theoretical level with consequential confrontation of modern general geopolitical approaches of Sea and Land Theory. Security, as a phenomenon, the theory and practice of human action is the connective tissue as well as the direct instrument of these approaches application. Explicit examples in recent times have been modern supranational collective security and political alliances, NATO and the Warsaw Pact. Southeast Europe has had an undoubted significance and constant in evaluative context of general civilizational, but also in a context of security phenomenology, as well as the theory and practice of geopolitics. In addition to proven historical context, this dimension is presented and maintained as a constant and determinant of contemporary geopolitical relations that occurred after World War II and instrumentals in a conflict of two rival security-political organizations, NATO and the Warsaw Pact. By observing NATO formation and evolution since its establishment on April 4th 1949, the analysis leads to insight in transformation and adaptation through seven strategic NATO concepts, which are containing basic guidelines of modern geopolitical theory atlantism. Specified position was then in practice represented by the Truman Doctrine, and then transformed with the evolutionary development, and in the seventh, the latest strategic NATO concept, Active engagement, modern defense, of November 19th 2010. Clear indications point to confirmation of the applicative and instrumental dimensions of geopolitical Sea Theory. This geopolitical theory is presented in an implicit and explicit way in each strategic concept, and the most commonly in definitions of "the protection of principle, not of the territory", promotion of "Western values", and with the range of security options for a "meeting" new risks and challenges. The above mentioned general approach is primary in the last three strategic concept (for which following, elaborating documents have not yet been publicly disclosed) in 1991. 1999. and 2010. Safety and security dimension of South East Europe is expressed as a constant VIII determining of the strategic NATO concept. The statement can be argued with the analysis of the security dimension and relations of NATO strategic concepts with two points of reference. The first approach in analysis is to confirm its constant and its determining relation of basic specific features, dimensions of the NATO strategic concept according to the security dimension of Southeastern Europe. These dimensions refer to the NATO organizational structures, financial and logistical support and general, comprehensive relationship between NATO and the security dimension of Southeastern Europe. It was reported and confirmed, beyond doubt, interactional and determinative, constant and correlational relation of observed subjects. That leads to the conclusion of indisputable dimension of security in Southeast Europe as a constant of NATO strategic concept. On the other hand, the reference point of the analysis is placed on abstracting the essential elements of security in Southeast Europe as determinants and constants of NATO strategic concepts. With this analysis following elements can be extracted: the total capacity of each state security and of the South East Europe as a security entity, the geographic location of individual countries and of the entire geographic South East Europe region, as well as individual and economic resources of individual countries and South East Europe as a whole, including the population in quantitative and qualitative terms. Thus it can be concluded that, based on this approach, it is undoubtedly shown that constant and determining dimension of specific security elements as an essential part of the overall security dimension of Southeastern Europe compared to the NATO strategic concept. Sublimating elaboration presented and basic research elements, it can be stated, with a high degree of scientific grounding and instrumental analyzes of NATO practice, that it has been proven a basic hypothetical basis for research in following terms: safety and security determinants are important elements in NATO creation and evolution, that stated determinants are constant in all NATO strategic concepts and that South East Europe security plays a significant role in redefining future global security concepts.en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Факултет безбедностиsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectјугоисточна Европаsr
dc.subjectSouth East Europeen
dc.subjectбезбедностsr
dc.subjectгеополитикаsr
dc.subjectНАТОsr
dc.subjectВаршавски пакт стратешки концептиsr
dc.subjectглобална безбедностsr
dc.subjectеволуцијаsr
dc.subjectsecurityen
dc.subjectgeopoliticsen
dc.subjectNATOen
dc.subjectWarsaw Pacten
dc.subjectstrategic conceptsen
dc.subjectglobal securityen
dc.subjectevolutionen
dc.titleБезбедност југоисточне Европе - константа стратешких концепата НАТО-аsr
dc.titleSoutheast Europe Security- constant of NATO strategic conceptsen
dc.typedoctoralThesis
dc.rights.licenseBY-NC
dcterms.abstractМилашиновић, Радомир; Симић, Драган Р.; Цветковић, Владимир Н.; Матијашевић, Дарко М.; Bezbednost jugoistočne Evrope - konstanta strateških koncepata NATO-a;
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/19141/Disertacija.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record