Континуитет у оспособљавању деце предшколског и млађег основношколског узраста за самостално учење

Abstract

Оспособљавање деце за самостално учење значајно је из два аспекта: прво – оно је важно за само дете, јер доприноси његовом оспособљавању да се самообразује, а тиме и природнијем и ефикаснијем уклапању у живот, и друго – оспособљавање деце за самостално учење доприноси бољим резултатима васпитно-образовног процеса. Од савремене наставе се очекује да оспособи ученике да владају методама и техникама интелектуалног рада како би и сами били у могућности да властитим самосталним активностима долазе до нових сазнања. Оспособљавање за самостални рад и учење почињу у раним фазама васпитно-образовног рада. Да би се развиле способности за самосталани ствралачки рад, потребно је поступно и континуирано уводити децу и ученике у технике и процедуре самосталног учења и оспособљавати их за самообразовање и самоконтролу властитог рада. У теоријском делу рада, након питања посвећених појму и развоју самосталности код деце и дидактичког одређења самосталног учења, посебна пажња посвећена је класификацији нивоа и облика самосталног рада деце и ученика, анализи значаја који је њиховом оспособљавању за самостално учење дат у основним програмским докуменатима код нас и разматрању могућности за оспособљавањем деце и ученика за самостално учење кроз примену различитих метода у васпитно-образовном раду са децом предшколског и млађег основношколског узраста. Oдгoвoрнoст у доношењу одлука које се односе на одређене дидактичке компоненте (иницијатива за самостално учење, садржај учења, конкретне активности деце или ученика, начин или процедура обављања поменутих активности и временски распоред или темпо учења) и кoнтрoлa учeњa представљају oснoву сaмoсталног учeњa, a мeрa у кoјoј учeник oдлучујe o кључним eлeмeнтимa прoцeсa учeњa јeсте мeрa њeгoвe сaмoсталности. С обзиром на то ко има контролу над одређеним дидактичким компонентама самосталног рада и учења деце и ученика, може се издвојити неколико облика или нивоа учења који се међусобно разликују по степену самосталности и продуктивности рада деце или ученика: директно поучавање, репродуктивно учење, вођено учење, продуктивно или стваралачко учење, пројектно учење и самоусмерено учење...

Developing children’s skills for independent learning is important for two reasons; first of all, it is significant for children themselves, as it introduces them to the world of self-education and helps them cope with everyday life in a more natural and efficient way. Secondly, preparing children for self-education contributes to better results in the educational and pedagogical sense. Contemporary education is expected to help children develop the methods and techniques of intellectual work which will guide them to the mastery of new contents through their own independent activities. Introducing children to independent work and learning starts in the early stages of educational and pedagogical work. In order for independent creative working skills to be developed, it is necessary to introduce children gradually and continually into the techniques and procedures of independent work and to prepare them for self-education and working self-control. In the theoretical part of the thesis, after the questions related to the concept and development of independence in children, special attention is paid to the classification of the levels and forms of independent work in children and pupils, the analysis of the importance given to children’s preparation for independent work in the basic curricular documents in our country and to the consideration of possibilities for preparing children and pupils for independent work through the application of various methods in educational and pedagogical work with children at preschool and early primary school age. Responsibility in making decisions related to certain didactic components (independent learning initiative, contents to be mastered, concrete children’s or pupils’ activities, the way or procedure for performing these activities and the timing or pace of learning) and the control over learning make the basis for independent learning. The extent to which a student makes decisions about the key elements of the learning process is the measure of his or her independence. Depending on who has the control over specific didactic components of independent work and learning among children and pupils, several learning forms or levels can be recognized, which mutually differ in the level of independence and productivity present in children’s/pupils’ work. They are: direct teaching, reproductive learning, guided learning, productive or creative learning, project-based learning and self-directed learning...