Корелација способности организације активности и поремећаја хода код пацијената након можданог удара

Abstract

Мождани удар је клинички синдром васкуларне етиологије који се карактерише наглим настанком фокалног или глобалног можданог дефицита, који траје дуже од 24 сата или завршава смртним исходом. Подаци Светске здравствене организације говоре да је и поред дијагностичких и терапијских могућности, мождани удар болест на трећем месту узрока смртности у свету (иза кардиоваскуларних и малигних), а на другом месту узрока функционалне онеспособљености. Око 50% свих преживелих, активностима дневног живота се врати 30%, док 20-30% није способно да самостално функционише. Степен функционалне онеспособљености се креће од лаког (35,8%); средње тешког (23,3%); тешког (30,9%). Имајући у виду постојећу статистику, сасвим је разумљива улога и значај медицинске рехабилитације. Рехабилитација болесника после можданог удара је комплексан и мултидимензионални проблем. Предпоставља се да постоји условљеност квалитета моторног опоравка и функционалног оспособљавања са степеном очуваности когнитивних функција. Способност планирања и организација активности као когнитивна особина којом ће бити спроведене намере и остварен циљ, представља највиши ниво функционисања фронталних режњева. Предмет нашег истраживања је био испитивање корелације способности организације активности и пажње и поремећаја хода после можданог удара и у каквој је вези тај однос са постизањем функционалне независности болесника. У оквиру циља истраживања анализиран је однос између нивоа способности организације активности и пажње и поремећаја хода код болесника после можданог удара; између способности организације активности и пажње и функционалног оспособњавања болесника после можданог удара; између поремећаја хода и функционалног оспособљавања болесника после можданог удара. Испитани узорак чинило је 50 болесника после можданог удара, укључених у процес рехабилитације и 50 испитаника одабраних методом случајног узорка, усклађених према старосној доби, који у својој анамнези немају дијагностикована неуролошка обољења...

A stroke is a clinical syndrome of vascular ethiology characterized by a fast occurence of the focal or global brain deficit which lasts more than 24 hours or ends up with a death outcome. World Health Organization information says that, although there are both diagnostic and therapeutic options, a stroke is the third frequent cause of death in the world (after cardiovascular and malignant diseases), and the second frequent cause of functional disabilities. About 50% of those who survive, 30% return to daily life routines, while 20-30% are not capable of functioning on their own. The level of functional disability ranges from light (35.8%), medium hard (23.3%) to hard (30.9%). Bearing in mind the existing statistics, the role and importance of medical rehabilitation is quite understandable. Patient rehabilitation after a stroke is a complex and multidimensional problem. It is assumed that the relation between the quality of motor recovery and functional capability of cognitive functions is preconditioned. The ability of planning and organization of activities as a cognitive characteristic with which an intention will be carried out and the aim accomplished represents the highest level of frontal lobes functioning. The subject of our study was the examination of correlation ability of the organization of activity and attention and walk disorders after a stroke and how that relation can influence the recovery process and achieving the functional independence of a patient. Within the aim of the research, the relation between the levels of organization activities and attention and walk disorders at patients after a stroke has been analysed; between the ability of organization of activities and attention and functional recovery of patients after a stroke; between the walk disorders and functional recovery of patients after a stroke. The examined sample consisted of 50 patients after a stroke, included in the rehabilitation process and 50 patients chosen by accident, according to their age, who do not have diagnosed neurological diseases. The tests for the evaluation of executive functions, attention, cognitive state, the tests for the evaluation of motor functions including the evaluation of all gait parameters and the test for the evaluation of functional abilities have been used in the paper. The results were analysed in relation to the qualitative test parametres, as well as from the aspect of the existing knowledge in the scientific field which deals with the patient rehabilitation after a stroke...