Show simple item record

dc.contributor.advisorStefanovski, Mirjana
dc.contributor.otherMirković, Zoran
dc.contributor.otherBujuklić, Žika
dc.contributor.otherŠarkić, Srđan
dc.creatorKršljanin, Nina V.
dc.date.accessioned2016-01-05T12:10:33Z
dc.date.available2016-01-05T12:10:33Z
dc.date.issued2014-06-10
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=1771
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:9414/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=513302193
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/123456789/2635
dc.descriptionРад анализира српске средњовековне повеље као потенцијални извор норми Законика цара Душана. Иако су се бројни еминентни правници и историчари бавили питањем извора овог значајног споменика, мишљење је аутора да тема српских повеља као његових извора још увек није добила задовољавајућу стручну обраду. У yводу се даје преглед главне досадашње литературе посвећене овој материји (како оне у којој се директно отвара питање извора Душановог законика, тако и оне која се бави повељама или појединим областима и установама средњовековног српског права), износе основни аргументи за одабир теме и објашњава систематика њеног излагања; коначно, наводи се одабир извора који су коришћени у току истраживања. У првом делу тезе разматра се питање појма и карактера повеља као законодавних аката, те њиховог односа са Душановим закоником. За ово истраживање се може рећи (иако је и само по себи од значаја за домаћу правну историју) да представља претходно питање за приступање главној теми рада. У њему се пореде врсте и особине српских повеља са њиховим ромејским узорима, на основу чега се даје радна дефиниција повеље као нормативног акта. Даље се даје преглед најрелевантнијих схватања о појму закона (као права уопште) и начелу законитости у средњовековном српском праву, о карактеру Законика у поређењу са повељама и о његовом положају у оквиру Душанове троделне кодификације. Hа крају се објашњава однос Законика и повеља, релевантан како за њихово паралелно постојање у српском правном систему у време доношења Душановог законика, тако и за даљу праксу доношења повеља. У другом, главном делу рада разматра се правна грађа из повеља српских владара донетих пре Душановог законика заједно са одредбама овог акта и анализира се могући утицај повеља на Законик, односно рецепција установа из повеља од стране Душанових законописаца.sr
dc.descriptionThe thesis analyses Serbian medieval charters as the potential sources of the Code of the Emperor Stefan Dušan. Although the question of the sources of this significant legal monument has already attracted the attention of numerous prominent lawyers and historians, the author argues that the subject of Serbian charters as its sources still has not been covered to a satisfactory degree. The introduction supplies an overview of the primary existing literature on this subject (both the works directly focused on the sources of Dušan's Code, as well as the ones dealing with charters or certain areas and institutions of medieval Serbian law), delivers the primary arguments for the selection of the subject and explains the systematics of its presentation; finally, it contains the selection of the source material used during the research. In the first part of the thesis the author considers the concept and the nature of charters as legislative acts, as well as their relation to Dušan's Code. This research (albeit important for Serbian legal history on its own) can be considered a preliminary issue for the main subject of the thesis. The author compares the types and properties of Serbian charters and their Rhomean (Byzantine) models and offers a working definition of charters as normative acts based on that comparison. Further the author gives a review of the most relevant notions of the Serbian medieval concept of zakon (in its sense as law in general) and the principle of legality in medieval Serbian law, of the nature of the Code compared to the charters and its position within Dušan's tripartite codification. Finally, the author explains the relation of the Code and the charters, relevant both to their parallel existence as sources of law in the time when Dušan's code was enacted, but also to the further practice of passing charters. The second, main, part of the thesis contains an analysis of the legal contents of the charters of Serbian rulers that predate Dušan's code and the Code's own articles, with an attempt to determine the possible influence of the charters on the Code, i.e. the reception of institutions regulated in the charters by Dušan's legislators.en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Правни факултетsr
dc.rightsAutorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectДушанов законикsr
dc.subjectDušan's codeen
dc.subjectсредњовековне повељеsr
dc.subjectобичајно правоsr
dc.subjectбаштинаsr
dc.subjectположај црквеsr
dc.subjectвластелаsr
dc.subjectсебриsr
dc.subjectвраждаsr
dc.subjectглобеsr
dc.subjectпоротаsr
dc.subjectмedieval chartersen
dc.subjectcustomary law propertyen
dc.subjectthe position of the Churchen
dc.subjectnobilityen
dc.subjectcommonersen
dc.subjectfinesen
dc.subjectjuryen
dc.titleСрпске средњовековне повеље као извор Душановог законикаsr
dc.typePhD thesis
dcterms.abstractСтефановски, Мирјана; Шаркић, Срђан; Бујуклић, Жика; Мирковић, Зоран; Кршљанин, Нина В.; Srpske srednjovekovne povelje kao izvor Dušanovog zakonika;


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record