Положај јавних агенција у систему поделе власти

Abstract

Научно-страживачки циљ(еви). Појава и ширење јавних агенција попримило је глобалне размере. Државна управа на агенције преноси бројна управна и регулаторна овлашћења. Широка овлашћења јавних агенција изазвала су фрагментацију управног система и довела у питање традиционално схватање принципа поделе власти. Савремена управна и уставна теорија и пракса суочава се са потребом да организационо и функционално идентификује јавне агенције и да их правно и полититички дефинише. Ово истраживање има за цињ да укаже на потребу прецизирања правног и полтитичког положаја јавних агенција, не само ради олакшавања правне и политичке контроле над њима, већ и ради стварања услова за спречавања политизације агенција. Теза је ове дисертације да је одсуство правне контроле над јавним агенцијама последица нејасног уставноправног и управноправног положаја „агенцијске власти“. Овај феномен пристутан је и у Србији, посебно ако се имају у виду разлике у правном положају јавних агенција и независних регулаторних тела. Проблеми агенцификације изазавали су данас супротан институционални тренд – деагенцификацију. Суочени са глобалном кризом и растућим захтевом грађана за интеграцијом у пружању јавних услуга, многе земље прибегавају организационом и функционалном реструктурирању јавних агенција. Метод(и) истраживања. Теоријско испитивање положаја јавних агенција у систему поделе власти захтева широки методолошки приступ. У истраживању проблематике односа јавних агенција и поделе власти, првенствено је примењен правни метод, који је примењен ради анализе националног агенцијског законодавства, посебно са нормативног аспекта уставног и законског положаја агенција у систему поделе власти. Правним методом обрађена су питања положај и овлашћења јавних агенција, као и механизми њихове контроле у контексту система поделе власти.

Research objective(s). The emergence and rise of public agencies took a global proportion. State administration delegated to agencies many administrative and regulatory powers. Broad powers of public agencies caused fragmentation of administrative systems and challenged the traditional understanding of the separation of powers. Hence the need to identify public agencies both organizationally and functionally. It is necessary to point out a very different legal position of agencies in comparative constitutional and administrative systems, and analyze reasons and the legal and political consequences of such a situation. This research points to the necessity of reducing diversity in the legal statuses of agencies, because it is hard to lawfully control public agencies and creates conditions for undue politicization of agencies. The aim is to show that the main cause of the lack of control of public agencies lies in the inconsistent constitutional and administrative status of public agencies. This is especially true when one takes into account the various statuses of Serbian independent public agencies, which makes them hard to control and be accountable in the system of separation of powers. Problems of agencification caused an institutionally opposite contemporary trend - deagencification. Faced with a global crisis and growing citizens' demand for integrated service provision, many countries centralize, coordinate, redistribute and merge public agencies. Research method(s). Theoretical examination of the status of public agencies in the system of separation of powers requires a broad methodological approach. We have primarily applied the legal method in analyzing national legislation that regulates agencies, though the prism of constitutional status of agencies and the separation of powers.