Уговор о хипотекарном кредиту

Abstract

Рад је имао за циљ да кроз целовиту анализу правних односа који се јављају код уговора о хипотекарном кредиту утврди њихову правну природу, као и међусобну повезаност и условљеност. У том склопу у раду се не само идентификује сложена структура тих односа, већ се даје и одговор на питање да ли уговор о хипотекарном кредиту има јединствену правну природу или не. Без кредита је тешко и замислити савремени привредни живот. Путем кредита се слободна новчана средства субјеката којима тренутно нису потребна усмеравају према субјектима којима су неопходна. Давање кредита је, међутим, скопчано са бројним ризицима, због чега је од изузетне важности уговарање посебних средстава обезбеђења. Међу стварним средствима обезбеђења, хипотека (као и земљишни дуг у правима у којима постоји) се сматра најсигурнијим средством, јер су осцилације у вредности непокретности током кредитног периода најмање, због чега и хипотека, као заложно право на њима, има најстабилнију вредност. Када је банчино потраживање обезбеђено хипотеком, уговор о кредиту има карактер уговора о хипотекарном кредиту. Он има све карактеристике општег уговора о новчаном кредиту. Обезбеђивање банчиног потраживања хипотеком показује значајне предности у односу на његово обезбеђивање неким персоналним средством обезбеђења. Наиме, персоналним средством обезбеђења банка не може да себи обезбеди привилеговано намирење на имовини или делу имовине даваоца средства обезбеђења, јер је изложена конкуренцији других, обичних поверилаца са доспелим потраживањима. Код хипотекарног кредита, међутим, суштина је управо у томе да је банка хипотеком стекла право на привилеговано намирење из вредности хипотековане непокретности, а према рангу у намирењу. Уговор о хипотекарном кредиту се најједноставније може дефинисати као уговор о кредиту у којем су потраживања банке као даваоца кредита обезбеђена хипотеком.

The aim of the dissertation was to establish legal nature of mortgage loan contracts, as well as interconnectedness and interdependence of legal issues that arise from it through a complete analysis of its legal relationships. In this context, the paper not only identifies the complex structure of these relationships, but it also gives the answer to the question whether the mortgage loan agreement has a unique legal nature or not. It is difficult to imagine modern economic life without the loan. By means of a loan free funds of subjects not presently required get directed to subjects who require them. Giving loans, however, is associated with a number of risks, which makes contracting specific loan securities essential. Among the real securities, mortgage (as well as the existing land charge in property rights) is considered the safest means, because the fluctuations in the value of real estate during the loan period are the least, making the mortgage as a pledge right on them the one with the most stable value. When the bank's claim is secured by mortgage, loan contract has the character of mortgage loan contract. It has all the characteristics of the general monetary loan contract. The use of mortgage as a security of bank claims shows significant advantages in relation to using some forms of personal security. Namely, by personal security the bank can not provide itself a privileged settlement in property or part of the property of a person giving a collateral security, being to competition with other, ordinary creditors with past due receivables. For mortgage loans, however, the essence lies in the fact that with the mortgage the bank has acquired the right to privileged settlement from the value of the mortgaged property, and according to rank in the settlement. The easiest way to define motgage loan contract is as a loan contract where the bank's claims as a creditor are secured by mortgage. Motgage loan contract does not have a unique legal nature, it is a complex legal transaction. The analysis shows that within it, theoretically speaking, there are three legal relations.