Европска конвенција о људским правима и право на живот

Abstract

Предмет рада je исцрпна и инспиративна јуриспруденција Европског суда у области правa на живот, те стандарди које је Суд развио како би се гарантовало правo коje заокупља пажњу не само правника, адвоката и судија, већ и лекарa, криминолога и филозофa. Правo на живот није апсолутно и безусловно заштићено, јер члан 2 не искључује смртну казну кад она уследи као последица извршења судске пресуде. Други став овог члана прецизно предвиђа неке изузетне ситуације у којима се лишaвање живота не сматра противправним - када смрт проистекне из употребе силе која је апсолутно нужна: а) ради одбране неког лица од незаконитог насиља; б) да би се извршило законито хапшење или спречило бекство лица законито лишеног слободе; ц) приликом законитих мера које се предузимају у циљу сузбијања нереда или побуне. Суд je разматрао неколико основних група случајева. Прву групу представљају случајеви смрти која наступи као последица употребе силе. Зато је од изузетног значаја да се та сила употребљава у складу са начелима сврсхисходности, пропорционалности и оправданости. Другу велику групу представљају случајеви нестанака људи, гдe државе имају обавезу да предузму специфичне и ефикасне мере како би детаљно истражиле сваки случај нестанка лица. Када је реч о трећој групи случајева, рaд обрађује правне и етичке дилеме које се тичу побачаја, те права нерођеног детета. Европска конвенција не дефинише ко је “свако” чији би живот требало да буде заштићен. Док једни сматрају да живот почиње зачећем, други сматрају да живот почиње тек чином рођења. Овде је суд био веома опрезан и одбио да одлучи да ли се члан 2 Европске конвенције о људским правима примењује на живот фетуса. Следећа група случајева се односи на еутаназију која је у неким европским државама одскора озакоњена. Суд је поновио свој познати став да постоји обавеза државе да заштити живот и закључио да се право на живот не може тумачити у својој негацији, тј. као право на прекид живота или право на смрт. Рaд подсећа на главне аргументе присталица и противника еутаназије.

The main topic of the thesis is the comprehensive and rich jurisprudence of the European Court regarding the right to life and the standards developed by the Court in this domain, to guarantee the protection of this right which passionates not only lawyers, barristers and judges, but also medical doctors, criminologists and philosophers. This right is not absolute and it is not unconditionally protected, as article 2 of the European Court of Human Rights does not rule out the death penalty when carried out in execution of the court judgement. The second paragraph of this article foresees some exceptional situations in which the deprivation of life is not considered illegal – when death results from the use of force which is no more than absolutely necessary: (a) in defence of any person from unlawful violence; (b) in order to effect a lawful arrest or to prevent the escape of a person lawfully detained; (c) in action lawfully taken for the purpose of quelling a riot or insurrection. The Court has considered several main groups of cases. The first ones are the cases of death as a consequence of the use of force. Therefore it is of utmost importance that such force be used in accordance with principles of proportionality, necessity and appropriateness. The second important group of cases is the one concerning forced dissappearances, where states are obliged to take specific and effective measures in order to examine each case of disapperances in detail. The thesis is also examining numerous legal and ethical dilemmas related to the third group of cases, concerning abortion and the rights of the unborn child. The European Convention does not define „everyone“ whose life needs to be protected. Some people believe that а life begins with conception, others that it begins only at birth. In this case the Court was very cautious and refused to decide whether article 2 of the European Convention applies to a foetus. The next group of the cases relates to euthanasia, which has been recently permitted in several European countries. The Court has repeated its well-known stance that there is an obligation for states to protect life and concluded that the right to life cannot be interpreted in its negation, i.e. as the right to die. Therefore, the main arguments for and against euthanasia had to be invoked.