Генетичка варијабилност и мултиваријациона анализа важнијих агрономских особина популације кукуруза уске генетичке основе

Abstract

У раду је проучавана генетичка варијабилност важнијих агрономских особина две полусродничке популације кукуруза стандардним статистичким методама и методама мултиваријационе анализе. За проучавање је одабрана популација кукуруза уске генетичке основе НС2Б, чија су S2 потомства укрштена са сваким од два међусобно, и у односу на популацију генетички несродна тестера (очинске компоненте). Након укрштања добијене су две популације полусродника са по 40 генотипова у свакој. Огледи су постављени по моделу непотпуног блок дизајна са понављањима у оквиру сета у току 2009, 2010. и 2011. године на три локалитета; Римски Шанчеви, Србобран и Бачки Петровац. Анализиране су све важније агрономске особине. На основу добијених података израчунате су просечне вредности, показатељи варијабилности, генетичке корелације. Посебна пажња посвећена је анализи стабилности испитиваних генотипова, односно утицају изабраног тестера на стабилност генотипова унутар популације. За процену стабилности коришћена су два метода; метод преко непараметријских показатеља стабилности добијених на основу рангирања генотипова у спољашњим срединама и метод GGE биплот анализе. Прва група потомства остварила је више просечне вредности за већину испитиваних особина у односу на другу групу чиме је дата предност првом тестеру (26НС) у односу на други (72НС) за даљи рад са популацијом. Вредности показатеља варијабилности нису се сигнификантно разликовале између потомства и биле су уобичајене за полусроднички (HS) тип популације. Генетичке корелације између приноса зрна и других агрономских особина углавном су биле слабе и несигнификантне. Јаке сигнификантне позитивне корелације установљене су између појединих агрономских особина код обе групе потомства. Мултиваријационом методом Генотип-особина биплот анализе установљене су корелације у великој мери сагласне са израчунатим корелацијама преко одговарајућих варијанси и коваријанси. На основу вредности непараметријских показатеља стабилности Si (1) и Si (2) између прве и друге групе потомства нису установљене сигнификантне разлике у стабилности. Обе методе за процену стабилности издвојиле су сличне генотипове са становишта приноса и стабилности. Два генотипа показали су се као најперспективнији за даљи наставак селекције са било којим од два коришћена тестера што указује да се у њима налази највећи број пожељних алела. Остали издвојени генотипови се такође могу сматрати перспективним али у комбинацији са њима одговарајућим тестером.

Тhis study investigated the genetic variability of important agronomic traits of two half-sib maize populations using standard statistical methods and multivariate analysis methods. The population chosen for the study was NS2B, a genetically narrowbased maize population, whose S2 progenies were crossed with two testers (male parents), genetically unrelated to each other and to the population. Two half-sib populations each containing 40 genotypes were obtained by the crossing. The trials were established using the incomplete block design with replications within a set during 2009, 2010 and 2011 in three locations - Rimski Šančevi, Srbobran and Bački Petrovac. All important agronomic traits were analysed. The obtained data was used to calculate the average values, measures of variability and genetic correlations. The stability of genotypes, i.e. the effect of the tester on the genotype stability within the population was also investigated. Two methods were used for this purpose - the method using nonparametric indicators of stability based on genotype ranking and GGE biplot analysis method. The first progeny group had higher average values for most traits than the second group, favouring the first tester (26NS) for the further population improvement. The measures of variability had not significantly different values between the progenies and were usual for a half-sib population type. Genetic correlations between the grain yield and other agronomic traits were mostly weak and not significant. Strong significant positive correlations were found between some traits for both progeny groups. The correlations obtained by multivariate method Genotype-trait biplot analysis are to great extent in accordance with calculated correlations obtained by corresponding variances and covariances. Non-parametric stability indicators Si (1) and Si (2) between the first and the second progeny group did not show significant differences. Both methods for stability estimation identified similar genotypes in terms of yield and stability. Two genotypes proved to be most promising for further selection with both testers, suggesting that they might have the greatest number of favourable alleles. The other selected genotypes can also be promising when combined with their corresponding tester.