Комбиновани модел наставе енглеског језика на терцијарном степену образовања: проблеми, изазови и потенцијална решења
Blended learning approach in english language teaching at the tertiary level of education: problems, challenges and potential solutions
Метаподаци
Приказ свих података о дисертацијиСажетак
Предмет овог истраживачког пројекта је утврђивање когнитивних и афективних ставова наставника према дигиталној технологији и задовољство студената применом модела комбиноване наставе, који се спроводи имплицитно на факултетима Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Овај истраживачки проблем је релевантан из неколико разлога. Прво, комбинована настава је један од приоритета стратегије развоја високог образовања у Србији до 2030. године која предвиђа систематизацију иновативних наставних метода и имплементацију информационокомуникационих технологија у настави и учењу (акција ВО-ЗД23). Затим, модел комбиноване наставе може да пружи флексибилност неопходну не само у времену кризе у јеку пандемије, већ и за будућност високог образовања. Коначно, развој вишеструке писмености је један од општих циљева високог образовања, а развој студија на даљину један од приоритета акредитације. Општи циљ ове дисертације је креирање програма обуке наставника и студената за ус...пешну примену модела комбиноване наставе на основу резултата две студије пресека које су срж овог истраживачког пројекта. Специфични циљеви су: а) идентификација и селектовање чињеница и ставова у постојећим теоријама учења страног језика како би се пронашла адекватна подршка програму комбинованог модела учења; б) испитивање афективних и когнитивних ставова наставника и студената о употреби дигиталне технологије у настави; ц) утврђивање нивоа дигиталне компетенције наставника и студената; и д) испитивање правца кретања ставова наставника и задовољства студента у контексту модела комбиноване наставе у последњој декади. Емпиријски део рада се састоји од две студије пресека и компаративнe анализe како би се испитале почетне претпоставке на којима се заснива овај истраживачки пројекат. Прва студија пресека је имала за циљ да прво испита ставове наставника о употреби дигиталне технологије у настави уз помоћ квантитативног инструмента, а затим да утврди ниво њихових дигиталних компетенција кроз самопроцену квалитативном методом уз помоћ интервјуа. Специфични циљеви друге студије пресека су испитивање задовољства студената применом модела комбиноване наставе и утврђивање нивоа дигиталних компетенција и навика студената кроз њихову самопроцену. За потребе ове студије коришћене су два квантитативна инструмента. Коначно, компаративна анализа је урађена да се прво утврде сличности у ставовима наставника и студената, а затим да се утврди узлазни тренд у позитивном односу према дигиталној технологији током година примене модела комбиноване наставе. Резултати прве студије пресека су показали да наставници имају позитиван став према примени дигиталне технологије, а повећана употреба рачунара у настави смањила је родне разлике у ставовима међу наставницима. Ови налази су оповргнули хипотезу којом се претпостављало да ће наставиници исказати одређени ниво анксиозности у раду на мрежи у поређењу са традиционалном наставом. Већина наставника себе описује као просечне кориснике што је очекиван налаз у складу са хипотезом којом се тврди да наставници не поседују дигиталне вештине неопходне за успешну примену модела комбиноване наставе. Из прикупљених података у другој студији пресека може се закључити да већина студената има основне дигиталне вештине док су вештине коришћења комплекснијих софтвера или обављања мулитмедијалних задатака на мрежи мање заступљене. Ови резултати указују на то да студентима недостају критичне дигиталне вештина за успешну примену комбинованог учења. Испитивање задовољства студената овим моделом је показало статистички значајну позитивну везу између квалитета наставе и олакшаног учења, занимљивости материјала и постигнутих циљева наставе. Такође, квалитет повратне информације наставника показао се као важан фактор у задовољству студената, што је у складу са утисцима испитаника. Коначно, компаративна анализа је утврдила сличности у ставовима наставника и студената као што се и постулирало на почетку. Други циљ компаративне анализе је био да се испита правац кретања ставова наставника и задовољства студената у контексту комбиноване наставе у последњој декади. Препознат је изразит узлазни тренд у позитивним ставовима наставника према дигиталној технологији, али узлазни тренд у испитивању задовољства студената није јасно изражен. Ови резултати ће помоћи у креирању програма обуке наставника и студената за успешну примену модела комбиноване наставе. Такође, ова сазнања могу помоћи у развоју стратегија за боље искоришћавање дигиталних технологија у високом образовању и разумевању утицаја коришћења дигиталних уређаја на академско постигнуће студената као и за разумевање ставова и дигиталних вештина и навика наставника у универзитетском окружењу и потенцијално информисати интервенције усмерене ка унапређењу ових вештина кроз програм формалне обуке. Недвосмислено је указано на то да постоји потреба за адекватном обуком наставника како би се унапредила ефикасност комбиноване наставе и примене дигиталних технологија. Коначно, овај тип истраживања има значајну улогу у континуираном унапређењу образовног система и обезбеђењу квалитета наставе.