Резилијентност урбаних заједница на опасности изазване пожарима

Abstract

Последице пожара великих размера у Републици Србији у периоду од 2015. до 2021. године указале су на потребу спровођења емпиријског истраживања у циљу утврђивања фактора који доприносе изградњи резилијентности урбаних заједница на опасности изазване пожарима. Применом мултиметодског истраживачког дизајна, спроведено је пресечно истраживање са циљем испитивања утицаја демографских, социоекономских, психолошких, организационих и инфраструктурних варијабли на способност грађана и институцоналних актера да спроведу превентивне мере, адекватно одговоре на пожаре, прилагоде се новим условима функционисања и опораве без последица. Посредством мултиметодског приступа омогућен је целовит увид у различите димензије комплексног феномена резилијентности урбаних заједница на опасности изазване пожарима. На основу студије случаја, истражене су перцепције грађана и институционални капацитети у контексту утврђивања резилијентности на пожарне опасности. Резултати квантитативног сегмента истраживања потврдили су постављене хипотезе, док су резултати квалитативног приступа пружили одговоре на унапред постављена истраживачка питања. У склопу одабране студије случаја, анкетирани су грађани који поседују искуство са пожарним опасностима у сопственом дому или у непосредном окружењу. Коришћењем технике полуструктурисаног интервјуа, обављен је научни разговор са испитаницима чије је професионално и лично искуство са пожарним опасностима допринело стицању додатних увида у различите аспекте предмета истраживања. Анализом садржаја архивског видеоматеријала, медијских извештаја, као и доступне документације локалне самоуправе и републичких државних органа, добијени су значајни подаци о сегментима друштвене стварности у темпоралном оквиру истраживања. Сумирањем налаза истраживања, одређене социо-економске, демографске, психолошке, организационе и инфраструктурне карактеристике означене су као најзначајнији предиктори резилијентности урбаних заједница под утицајем стресора у виду пожарних опасности. Најзначајнији утицај на резилијентност урбаних заједница има здравствено стање грађана, степен образовања, старосна доб, висина прихода, осећање припадности заједници и блискост са суседима, ефикасност служби за одговор на непосредне опасности и инфраструктурне карактеристике града. Посебна вредност налаза истраживања огледа се у чињеници да сличан научни подухват никада није спроведен у Републици Србији. Резултати истраживања могу бити генерализовани на исту класу појава у градовима са сличном демографском структуром. Такође, резултати истраживања могу послужити као путоказ у креирању будућих истраживачких пројеката са истом или сличном тематиком. На друштвеној равни, резултати имају потенцијал да дају значајан допринос приликом осмишљавања стратегија за изградњу резилијентности урбаних заједница на опасности изазване пожарима.

The consequences of large-scale fires in the Republic of Serbia from 2015 to 2021 indicated the need of conducting empirical research in order to determine factors that contribute to developing the resilience of urban communities to fire hazards. By applying a mixed methods research design, a cross-sectional study was conducted with the aim of examining the impact of demographic, socio-economic, psychological, organizational and infrastructural variables on the ability of citizens and institutional stakeholders to implement preventive measures, adequately respond to fires, adapt to new operating conditions and recover without consequences. The multimethod approach provided a holistic insight into various dimensions of the complex phenomenon of resilience of urban communities to fire hazards. On the basis of the selected case study, citizens' perceptions and institutional capacities were investigated in the context of determining resilience to fire hazards. The findings of the quantitative research segment confirmed the hypotheses set by the research design, while the results of the qualitative approach provided answers to the previously set research questions. The selected case study included surveying citizens who had experience with fire hazards in their own home or in their immediate environment. The semi-structured interview technique was applied in order to conduct scientific interviews with the respondents whose professional and personal experience with fire hazards contributed to the obtaining of additional insights into various aspects of the research subject. By analysing the content of archival video materials, printed and electronic media, as well as available documentation of local self-government and republic state authorities, significant data were obtained on the segments of social reality in the temporal framework of the research. Summarizing the findings of the research, certain socioeconomic, demographic, psychological, organizational and infrastructural characteristics were identified as the most significant predictors of resilience of urban communities under the influence of stressors in the form of fire hazards. The health status of citizens, level of education, age, level of income, sense of community belonging and neighbourhood closeness, efficiency of first responders and infrastructural characteristics of a city have the most significant influence on the urban communities resilience. A particular value of the research findings is reflected in the fact that a similar scientific endeavor has never been carried out in the Republic of Serbia. The research results can be generalized to the same class of phenomena in cities with a comparable demographic structure. In addition, the research results can serve as a guide in creation of future research projects with the same or similar subject matters. At the societal level, the results have a potential to make a significant contribution in designing strategies for developing the resilience of urban communities to fire hazards