Утицај макроекономских фактора на тржиште капитала Републике Србије

Abstract

У овој дисертацији испитиван је утицај десет макроекономских фактора на тржиште капитала Републике Србије. Фокус је био на макроекономским факторима који су идентификовани као значајни за развој тржишта капитала, али у вези којих постоје различити налази у погледу правца њиховог утицаја на тржиште капитала. Конкретно, фокус је био на БДП-у, инфлацији, понуди новца, каматној стопи, девизном курсу, политичком окружењу и институционалној инфраструктури, степену економских слобода, незапослености, директним страним инвестицијама, друштвено одговорном понашању и потрошњи. За истраживање коришћени су месечни подаци одговарајућих индикатора макроекономских фактора. Подаци су прикупљати за период од јануара 2007. до септембра 2021. године, што обухвата и период Covid-19 пандемије. Избор индикатора у складу је са анализираном литературом. Резултати истраживања показују да постоји дугорочни коинтегишући однос између макроекономских фактора и тржишта капитала, што упућује на закључак о присуству дугорочне повезаности између варијабли, односно, да постоји заједничко дугорочно кретање. Налази истовремено показују да постоји краткорочна неусклађеност између фактора и тржишта капитала Републике Србије, односно, да након што поједини фактори изазову шок на тржиште капитала, његово избацивање из дугорочне равнотеже, оно настоји да се релативно брзо врати на дугорочни равнотежни ниво. Другим речима, налаз указује на постојање дугорочне каузалне везе између макроекономских варијабли и тржишта капитала Републике Србије, на коју одређени поремећаји у систему доводе до краткорочних одступања од дугорочног равнотежног кретања. Економетријским речником, налаз указује да постоји реверзибилна девијација од дугорочне равнотеже коjа се може исправити кроз време. Истовремено налази показују да се та девијација теже отклања како време више пролази, односно, са протоком времена, краткорочна неусклађеност између макроекономских фактора и тржишта капитала Републике Србије утиче на успоравање процеса прилагођавања система дугорочном равнотежном односу. Резултати истраживања такође указују на утицај Covid-19 пандемије на промену смера и интензитета утицаја код одређених фактора. Допринос дисертације огледа се у открићу да се на основу промена у макроекономским факторима може предвидети развој тржишта капитала. Другим речима, могуће је развити одговарајући модел који ће помоћи креаторима монетарне и уопште макроекономске политике и инвеститорима да лакше доносу одлуке везане за мере макроекономске политике, односно инвестиционе одлуке и формулишу стратегије улагања.

U ovoj disertaciji ispitivan je uticaj deset makroekonomskih faktora na tržište kapitala Republike Srbije. Fokus je bio na makroekonomskim faktorima koji su identifikovani kao značajni za razvoj tržišta kapitala, ali u vezi kojih postoje različiti nalazi u pogledu pravca njihovog uticaja na tržište kapitala. Konkretno, fokus je bio na BDP-u, inflaciji, ponudi novca, kamatnoj stopi, deviznom kursu, političkom okruženju i institucionalnoj infrastrukturi, stepenu ekonomskih sloboda, nezaposlenosti, direktnim stranim investicijama, društveno odgovornom ponašanju i potrošnji. Za istraživanje korišćeni su mesečni podaci odgovarajućih indikatora makroekonomskih faktora. Podaci su prikupljati za period od januara 2007. do septembra 2021. godine, što obuhvata i period Covid-19 pandemije. Izbor indikatora u skladu je sa analiziranom literaturom. Rezultati istraživanja pokazuju da postoji dugoročni kointegišući odnos između makroekonomskih faktora i tržišta kapitala, što upućuje na zaključak o prisustvu dugoročne povezanosti između varijabli, odnosno, da postoji zajedničko dugoročno kretanje. Nalazi istovremeno pokazuju da postoji kratkoročna neusklađenost između faktora i tržišta kapitala Republike Srbije, odnosno, da nakon što pojedini faktori izazovu šok na tržište kapitala, njegovo izbacivanje iz dugoročne ravnoteže, ono nastoji da se relativno brzo vrati na dugoročni ravnotežni nivo. Drugim rečima, nalaz ukazuje na postojanje dugoročne kauzalne veze između makroekonomskih varijabli i tržišta kapitala Republike Srbije, na koju određeni poremećaji u sistemu dovode do kratkoročnih odstupanja od dugoročnog ravnotežnog kretanja. Ekonometrijskim rečnikom, nalaz ukazuje da postoji reverzibilna devijacija od dugoročne ravnoteže koja se može ispraviti kroz vreme. Istovremeno nalazi pokazuju da se ta devijacija teže otklanja kako vreme više prolazi, odnosno, sa protokom vremena, kratkoročna neusklađenost između makroekonomskih faktora i tržišta kapitala Republike Srbije utiče na usporavanje procesa prilagođavanja sistema dugoročnom ravnotežnom odnosu. Rezultati istraživanja takođe ukazuju na uticaj Covid-19 pandemije na promenu smera i intenziteta uticaja kod određenih faktora. Doprinos disertacije ogleda se u otkriću da se na osnovu promena u makroekonomskim faktorima može predvideti razvoj tržišta kapitala. Drugim rečima, moguće je razviti odgovarajući model koji će pomoći kreatorima monetarne i uopšte makroekonomske politike i investitorima da lakše donosu odluke vezane za mere makroekonomske politike, odnosno investicione odluke i formulišu strategije ulaganja.

This dissertation examines the influence of ten macroeconomic factors on the capital market of the Republic of Serbia. The focus was on the macroeconomic factors that have been identified as important for the development of the capital market, as well as having different findings regarding the direction of their influence on the capital market. Specifically, the focus was on GDP, inflation, money supply, interest rate, exchange rate, political environment and institutional infrastructure, degree of economic freedom, unemployment, foreign direct investments, socially responsible behavior and consumption. Monthly data of the corresponding indicators of macroeconomic factors were used for the research. The data were collected for the period from January 2007 to September 2021, which includes the period of the Covid-19 pandemic. The selection of indicators is in accordance with the analyzed literature. The results of the research show that there is a long-run cointegrating relationship between macroeconomic factors and the capital market, leading to the conclusion of the presence of a long-term connection between the variables, i.e. that there is a common long-run movement trend. The findings also show that there is a short-term discrepancy between the factors and the capital market of the Republic of Serbia; i.e. that after certain factors cause a shock to the capital market, throwing it out of long-run equilibrium it relatively quickly tries to return to the long-run equilibrium level. Namely, the findings indicate the existence of a long-run causal relationship between macroeconomic variables and the capital market of the Republic of Serbia, regarding which certain disturbances in the system lead to short-term deviations from the long-run equilibrium movement trend. In econometric terms, the finding indicates that there is a reversible deviation from long-run equilibrium that can be corrected over time. At the same time, the findings show that this deviation is more difficult to eliminate as time passes, that is, with time the short-term discrepancy between macroeconomic factors and the capital market of the Republic of Serbia slows down the process of adjusting the system to a long-run equilibrium relationship. The research results also indicate the effect of the Covid-19 pandemic on the change in the direction and intensity of the impact of certain factors. The contribution of the dissertation is offered in discovering that the development of the capital market can be predicted based on the changes in macroeconomic factors. In other words, it is possible to develop an appropriate model that will help the creators of monetary and general macroeconomic policy and investors to make decisions related to macroeconomic policy measures more easily, namely investment decisions, and formulate investment strategies.