Settlement patterns during the Late Eneolithic and the Early Bronze Age in the Central Balkans: doctoral dissertation

Abstract

The subject of the study are archaeological remains of settling during the Late Eneolithic and the Early Bronze Age within the context of their natural environment, available resources, mutual relationships, and economic tendencies and potentials in the territory of the Central Balkans. The study aims to question the current model of socio-economic changes that presumably occurred within the transition from the Copper to the Bronze Age. In order to question nature and intensity of the proposed shift between the Late Eneolithic and the Early Bronze Age, the study included the analyses of typology, locations, spatial disposition, and mutual spatial and visual relations of settlements, as well as the economic affinities and potentials of sites, both within the micro and macro-regional, and diachronic perspective. Further, the acquired data were contrasted to the cultural development of the given territory, to additionally compare the proposed parameters within each of the periods. The study included a total of 126 Late Eneolithic, and 48 Early Bronze Age sites. The results of the study have highlighted certain differences both in terms of settling topography and the economic affinities of Late Eneolithic and Early Bronze Age populations. In general, a dichotomy in topographic positions, and a tendency for regional settling, is noticed in both of the researched periods, indicating significantly lower differences in settlement trends and subsistence strategies compared to traditional interpretations. The existing differences are rather caused by regional geomorphology and traditions of certain populations.

Предмет истраживања ове дисертације су археолошки остаци насељавања из позног енеолита и раног бронзаног доба на територији централног Балакана, у контексту њиховог природног окружења, доступних ресурса, узајамних односа, и економских тенденција и потенцијала. Циљ истраживања је да преиспита постојећи модел претпостављених социо-економских промена које су се одиграле током прелаза из бакарног у бронзано доба. Како би испитали природу и интензитет тих промена током позног енеолита и раног бронзаног доба, истраживања су обухватила анализе типологије, положаја, просторне дистрбуције, и међусобних просторних и визуелних односа између насеља, као и економске афинитете и потенцијале локалитета. Анализе су спроведене дијахроно, микро и макрорегионално. Прикупљени подаци упоређени су са културним развојем на датој територији, како би се добила компаративна слика анализираних параметара у оквиру сваког од истраживаних периода. Студија је обухватила 126 локалитета из позног енеолита и 48 локалитета из раног брозаног доба. Резултати истаживања показали су одређене разлике како и погледу топографије насељавања тако и у погледу економских афинитета популација позног енеолита и раног бронзаног доба. Дихотомија у топографским положајима локалитета, и тенденција за регионалним насељавањем заступљени су у оба истраживана периода, и указују на мање разлике у трендовима насељавања и стратегијама преживљавања у односу на постојеће интерпретације. Постојеће разлике радије представљају узрок регионалне геоморфологије и традиције одређених популација.