Економско-географске и демографске промене аграрног простора Србије

Abstract

Имајући на уму динамику пољопривредног и сеоског становништва, процес демографске транзиције у Републици Србији (у даљем тексту Србији) и транзицију српске економије од примарног сектора ка сектору услуга, са једне стране, и од централно-планске ка тржишној економији са друге, ова теза настоји да емпиријски докаже заокрет у избору примарног занимања сеоског становништва. У условима када су директне инвестиције у сеоску економију веома ограничене, а за разлику од периода индустријализације шансе за непољопривредно запошљавање сеоског становништва значајно редуковане, избор примарног занимања сеоске популације и диверзификација сеоске економије и прихода ослоњена је на личне и локалне ресурсе, материјалне или људске, чије је пуно ангажовање везано за праксу самозапољавања и предузетништва. У стартегијама развоја пољопривреде а посебно у новијим стратегијама руралног развоја, нетрадиционалне пољопривредне активности и новостворени непољопривредни послови сматрају се кључним факторима одрживог развоја села. Зато се у овој тези савремене економско-географске и демографске промене аграрног простора Србије, истражују са становишта диверзификације економских активности и начина на који диверзификација активности и прихода може утицати на одржив демографски развој. Претпоставља се да је становништво слабо урбанизованог простора Србије, препознавши проблем континуираног слабљење пољопривреде, неизвесних извора прихода и снажне емиграције, на изазове економске глобализације одговорило развојем нових форми привређивања. Такође се претпоставља да диверзификација пољопривредних активности, мултифункционалност пољопривреде и плуриактивност пољопривредног становништва доприносе успоравању емиграције сеоског становништва. Више квалитетнијих непољопривредних послова у сеоским срединама могло би успорити по полу селективно исељавање радно и репродуктивно способног становништва, што је посебно важно у контексту редуковања полног дебаланса у српским селима и контексту брачности и фертилитета сеоске популације. Емпиријско истраживање у овој тези је утемељено на претпоставци да више стопе активности у непољопривредним делатностима доприносе генерисању прихода и унапређењу стандарда живота сеоског становништва, што је основна претпоставка одрживог економског и демографског развоја домаћинстава и сеоских насеља...

Having in mind the dynamics of agricultural and rural population, the process of demographic transition in Serbia, and the transition of Serbian economy from primary to service sector, on one side, and from central-planned to market economy on the other side, the aim of this thesis is to prove the shift in the primary occupation of rural population. In circumstances where direct investments in the rural economy are very limited, and unlike the period of industrialization the chances of non-agricultural employment of the rural population are significantly reduced, the choice of primary occupation of the rural population and the diversification of rural economy and incomes rely on personal and local resources, technical or human, whose full engagement is linked to practice of selfemployment and entrepreneurship. In the strategies of agricultural development, especially newer strategies of rural development, untraditional agricultural activities and newly non-agricultural jobs are considered to be the main factors of sustainable development in villages. That is why this thesis studies modern economic-geographical and demographical changes of agrarian space in Serbia from the economy activities and incomes diversification standpoint. It is thought that the population of rural parts of Serbia recognized the problems that are decrease of agriculture, insecure income sources and strong emigrations towards urban parts of the country, and reacted to these globalization challenges by developing new forms of activity. It is also thought that the diversification of agricultural activities, the multi-functionality of agriculture and pluriactivity of agricultural population slow down the rural population emigrations. More non-agricultural jobs of higher quality in rural regions could slow down the gender-selective emigrations of the population capable of work and reproduction, which is especially important in the context of reducing gender gap in Serbian villages and in the context of marriage and fertility of rural population. Empirical research in this thesis is based on the hypothesis that higher rates of activity in the non-agricultural sectors can improve life standards and generate incomes in rural areas, which is the main hypothesis of sustainable development in households and rural villages...