Двојна природа нехата у кривичном праву

Abstract

Предмет рада је анализа појма нехата у кривичном праву. Истраживање полази од претпоставке да се ради о општем институту кривичног права чија је правна природа двојна. Потпуно појмовно одређење се може постићи тек у садејству доктринарних мишљења и техника практичног резоновања о нехату. У циљу формулисања што обухватнијег појма који би објаснио концепцијску суштину ове правне фигуре, али и био употребљиво средство у рукама органа кривичног правосуђа, у раду се обрађују следећа питања. У уводном делу се представљају предмет, циљ и значај теме и коришћена методологија. Прво поглавље је резервисано за изношење истраживачких хипотеза и одговарајуће терминолошке напомене о језичком и правном значењу нехата. У другом поглављу се нехат одређује према општим начелима, али и унутар правног система Србије (у казненом законодавству уопште и грађанском праву кроз појам непажње). Трећа целина се бави формалним појмом нехата према чл. 26 Кривичног законика, са свим елементима свесног и несвесног нехата, те обрадом тзв. латентног нехата унутар Римског статута као „формалне везе― српског правног система и англо-америчке традиције. Потом се представљају врсте нехата и његова разграничавајућа улога према евентуалном умишљају и тзв. случају у следству ultima ratio карактера кривичног права. Централни део рада започиње четвртим одељком о доктринарној двојности нехата кроз однос теорија избора и карактера; деонтологије и консеквенцијализма; те осталих приступа попут „праћења одлука―, стварања и опредељења за ризик који је практично основ нехатног деловања и информисаности и вештина учиниоца које га могу учинити нехатним. Двојна природа се даље прецизира унутар неких новијих разматрања о психолошким и нормативним аспектима нехата, затим његову објективну и субјективну страну, а потом, кроз обраду фактичког и правног питања, уз указивање на елементе мешовитог карактера код којих, ипак, доминантну улогу преузима питање права. На то се наслања пето поглавље о правним стандардима нехата попут дужне пажње и просечног човека унутар правног контекста. У шестој глави се одређује криминално-политичка позиција нехата са посебним освртом на превентивне ефекте ових инкриминација. Резултати истраживања представљени су у закључку.

The subject of doctoral dissertation is an analysis of the concept of negligence in criminal law. The research stems from the assumption that it is a general institute of criminal law which legal nature is dual. Full conceptual determination can only be achieved in the synergy of doctrinal opinions and techniques of practical reasoning about negligence. In order to formulate as comprehensive a conceptual notion as possible to explain the conceptual essence of this legal institute, but also to be a usable tool in the hands of the criminal justice authorities, the workpaper deals with the following issues. The introductory section presents the subject, the aim and the importance of the topic and the methodology used. The first chapter is reserved for presenting research hypotheses and corresponding terminological notes on the language and legal meaning of negligence. In chapter two, negligence is determined according to general principles, but also within the legal system of Serbia (in punitive legislation in general and civil law through the notion of negligence). The third chapter deals with the formal notion of negligence under Article 26 of Criminal Code of Serbia, with conscious and unconscious negligence by their elements, and the processing of the so-called latent negligence within the Roman Statute as a "formal link" between the Serbian legal system and Anglo-American traditions. Тhe types of negligence and their delimiting role to the dolus eventualis and the so-called casus are presented, according to ultima ratio character of the criminal law. The central part of the disertation begins in the fourth section on the doctrinal duality of negligence through the relationship of theories of choice and character; deontology and consequentialism; and other approaches such as "decision-making", creation and determination for risk which is practically the basis of negligent action and information and skills of the perpetrator that can make him neglect or reckless. Furthermore, dual nature is specified within some recent considerations on the psychological and normative aspects of negligence, then its objective and subjective side, and then, through processing of the factual and legal issue, pointed to elements of a mixed character in which, after all, the dominant role takes on the question of law. Chapter five is fixated on the legal standards of negligence such as ‘due care‘ and the ‘average/reasonable person‘ standards within the legal context. The sixth chapter determines criminal-political position of negligence with a special focus on the preventive effects of these incriminations. The results of the research are presented in the conclusion of this doctoral thesis.