Поезија и поетика Милосава Тешића

Abstract

У раду се изучавају поезија, есејистика и лирска проза Милосава Тешића (1947) објављене у оквиру збирки и песничких књига у периоду од 1986. до 2021. године. Проучавање Тешићеве поезије започиње теоријским увидима у појмове ,,поезијаˮ и ,,поетикаˮ, као и констатовањем њихове интерпермеабилности. Након тога, у обзир се узима позиција Тешићевог песништва у оквиру поетике српске књижевности, испитивањем односа које Тешићево стваралаштво има према неосимболизму, његовог односа са другим хоризонтима мишљења чији се утицаји очитују у поетском тексту, као и откривањем ставова песника према књижевној традицији. Тешићеви поетички ставови проучавају се у оквиру метапоетичких места у песничким књигама, његових есеја о сопственом песничком стварању, као и есејима о другим личностима српске књижевности. Једна од главних теза овога рада јесте та да је М. Тешић песник и природе и културе, с тим што је у појединим збиркама приметан процес кретања песничких идеја од природе ка култури (Купиново, Кључ од куће, Дар и коб, Млинско коло, Бубњалица у пчелињаку, Привид круга), док је у другима видљивији правац кретања песничких мисли од културе ка природи (Прелест севера; Круг рачански, Дунавом, Калопера Пера, лирски спев Седмица). Комбиновањем херменеутичког приступа и методa помног читања стих-по-стих са сазнањима из фолклористике, антропологије и теологије, у овом раду се изучава метаметричка раван препознатљивих поетских форми, песников вокабулар изаткан од великог броја топонима и фитонима, однос уобличеног поетског материјала према изворима из националне и светске историје којима је инспирисан, као и стварност што надилази историју, а то је есхатолошка реалност будућега века – која се у виду бројних новојерусалимских песничких визија показује као симболички центар Тешићеве поезије.

This paper studies the poetry, essays and lyrical prose of Milosav Tešić (1947), all published in different volumes, collections and books of poetry from 1986 to 2021. The study of Tešić's poetry begins with theoretical insights into the concepts of "poetry" and "poetics", as well as with the statement of their interpermeability. After that, the position of Tešić's poetry within the poetics of Serbian literature is taken into account, firstly by examining its connection to neosymbolism, its relationship with horizons of thought whose influences are manifested in the poetic text, as well as by revealing the poet's attitudes towards literary tradition. Tešić's poetic attitudes are studied within the framework of metapoetic passages in his books of poetry, essays on poetic creation, and his essays on other figures in Serbian literature. One of the main theses of this paper is that M. Tešić is a poet of both nature and culture, given the fact that in some of his works of poetry poetic ideas shift from nature to culture (Kupinovo, The House Key, Gift and Fate, The Circle of Mill, The Clang of Drums in Apiary, The Illusion of a Circle), while in others transition from culture to nature is more visible (Delusion of North; The Circle of Rača; Along the Danube, Kalopera Pera, narrative poem The Sennight). By combining the hermeneutic approach and the method of close verse-by-verse reading with folklore, anthropology and theology, this paper studies the metametric plan of frequent poetic forms, the poet's vocabulary composed of a large number of toponyms and phytonyms, as well as the relationship between poetry and national and world history, just as its connection to the eschatological reality of the future century that transcends history – which ultimately shows itself as the symbolic center of Tešić's poetry.