Угрожавање националне безбедности сецесијом територија са расположивим природним ресурсима: случај Србије, Украјине и Шпаније

Abstract

Процес сецесије у теоријском и практичном смислу тумачи се као оспоравање легитимитета и суверене надлежности над једним делом територије коју насељава етничка група по бројности мањинска у односу на остатак становништва, од до тада јединствене државе ради покушаја успостављања „нове― творевине са елементима државности. Читав процес сецесије прати низ негативних безбедносних последица различитих по интензитету и потенцијалу угрожавања постојеће националне државе (држава домаћин). Првенствено нарушавање територијалне целовитости националних држава неизоставно прати и низ других економских и друштвених деформација чији крајњи ефекти доприносе нестабилном безбедносном стању. С обзиром да је пројектовани циљ ове дисертације дескриптивна анализа утицаја сецесије територија са расположивим природним ресурсима на националну безбедност, рад је структурисан тако да се обухвате основне вредности (политичке, економске, еколошке и социјалне) за које постоји могућност угрожавања. У првом делу рада представљена су основна теоријска уопштавања сецесије као политичког феномена и права на самоопредељење народа у контексту не/оправданости унилатералне сецесије. Затим блиско повезана политичка економија сецесије (у чијем се средишту налазе расположиви природни ресурси) обухвата најважније теоријске ставове поткрепљене емпиријским резултатима о повезаности сецесије и потенцијалног незадовољства једног дела становништва у погледу сувереног права располагања природним ресурсима. Последња анализирана димензија сецесије садржи теоријска упоштавања социолошких научних праваца које описују повезаност сецесије, природних ресурса и насилних сукоба представника институција националне државе с једне и сецесионистичких покрета с друге стране што између осталог потврђују резултати ове докторске дисертације. Примењена истраживачка стратегија односи се на компаративно проучавање три случаја (покушаја) сецесије Косова и Метохије, Доњецка, Луганска и Каталоније као делова националних територија суверених држава (Србије, Украјине и Шпаније) у оквиру којих је потврђено веће присуство природних ресурса и последично наглашене сецесионистичке тежње. Остварени резултати ове докторске дисертације упућују на закључак да је сецесија територија са расположивим природним ресурсима безбедносна претња која поседује висок потенцијал угрожавања националне безбедности Србије, Украјине и Шпаније. Компарацијом сецесионистичких покрета и успешности остваривања њиховог циља, уочава се суштинска разлика у погледу капацитета националних институција надлежних за решавање унутар државних проблема као и става водећих актера међународне политике о поштовању територијалне целовитости или насупрот томе залагању за остваривање права на политичко самоопредељење.

The process of secession in theoretical and practical terms is interpreted as challenging the legitimacy and sovereignty over one part of the territory inhabited by an ethnic group minority in relation to the rest of the population, from a single state to try to establish a "new" creation with elements of statehood. The whole process of secession is accompanied by negative security consequences, different in intensity and potential of endangering the existing nation state (host state). Primary violation of the territorial integrity of nation-states inevitably accompanies other economic and social deformations, the final effects of which contribute to the unstable security situation. Since the projected goal of this dissertation is a descriptive analysis of the impact of secession of territories with available natural resources on national security, the paper is structured to include basic values (political, economic, environmental and social) for which there is a possibility of endangerment. The first part of the paper presents the basic theoretical generalizations of secession as a political phenomenon and the right to self-determination of the people in the context of non / justification of unilateral secession. Then the closely related political economy of secession (at the center of which are available natural resources) includes the most important theoretical views supported by empirical results on the connection between secession and potential dissatisfaction of one part of the population regarding the sovereign right to dispose of natural resources. The last analyzed dimension of secession contains theoretical considerations of sociological scientific directions that describe the connection between secession, natural resources and violent conflicts between representatives of nation state institutions on the one hand and secessionist movements on the other, which is confirmed by the results of this doctoral dissertation. The applied research strategy refers to the comparative study of three cases (attempts) of secession of Kosovo and Metohija, Donetsk, Lugansk and Catalonia as parts of the national territories of sovereign states (Serbia, Ukraine and Spain) within which the greater presence of natural resources was confirmed. The achieved results of this doctoral dissertation point to the conclusion that the secession of territories with available natural resources is a security threat that has a high potential of endangering the national security of Serbia, Ukraine and Spain. The comparison of secessionist movements and the success of their goal shows a significant difference in the capacity of national institutions responsible for solving state problems as well as the attitude of leading actors in international politics on respect for territorial integrity or opposition to the right to political self-determination.