Функционално-морфолошке и етолошке карактеристике шумске корњаче (Testudo hermanni)

Abstract

Специфичан план грађе (чврст коштани оклоп и кратки екстремитети) копненим корњачама поставља знатна ограничења у кретању и превазилажењу препрека у станишту. Стога „компензација понашањем“ игра веома значајну улогу у кретању копнених корњача. Да би се тестирале унутар- и међупопулационе разлике у агилности и понашању шумске корњаче (Testudo hermanni), вршена су три експеримента. У првом експерименту корњаче су постављане на леђа и праћено је понашање током превртања у усправан положај. Током другог експеримента, теста скакања, корњаче су постављане на „негативну висинску препреку“ (хоризонталну површину на извесној висини изнад подлоге) и праћено је понашање током силажења са ње. Трећим експериментом је тестирано понашање корњача када се нађу „заглављене“ у вегетацији. Овом приликом је на предњи део пластрона закачена омча ужета на чијем другом крају се налазио динамометар. Праћено је понашање за време ослобађања од експерименталне апаратуре и мерена је мишићна снага корњача. Параметри понашања добијени овим тестовима су анализирани у односу на: морфолошке одлике (дужинске мере оклопа и ногу, као и облик и величину карапакса), пол, узрасне категорије јединки и одлике станишта. Показано је да величина и облик тела значајно утичу на превртање корњача. Крупније корњаче се теже преврћу него ситније, при чему висина оклопа има позитиван, а дужина коштаних мостова негативан ефекат на успешност усправљања. Међутим, применом геометријске морфометрије показано је да промене облика оклопа услед повећања величине адултних корњача, међу којима је и висина оклопа, ипак нису позитивно асоциране са превртањем...

Unique body plan of terrestrial chelonians (rigid shell and short limbs) imposes significant limitations to movements of these animals. Thus “behavioural compensation” plays an important role in overcoming obstacles in their habitat, on the daily basis. To test intra- and inter-population differences in agility and behaviour of Hermann’s tortoises (Testudo hermanni) during overcoming obstacles in their habitat, three experiments were performed. In the first experiment tortoises were positioned on their backs and their behaviour was noted during overturning. For the second experiment, “jumping” test, tortoises were placed on „negative height obstacle“ (i.e. horizontal surface above substrate) and their behaviour was noted during getting off it. The third experiment tested behaviour of tortoises when they are “stuck” in dense vegetation. For this test, a non-stretchable rope was attached on the front, protuberant part of the plastron, while the dynamometer was attached on the other end of the rope. Behaviour was noted during the animals’ attempts to liberate from the experimental apparatus, and their muscular strength was measured. Behavioural parameters gathered during these tests were analysed with regard to: morphological traits (length measurements of shell and legs, and carapace shape and size), sex, age categories and habitat features. Body size and shape had significant effects on righting behaviour. Larger tortoises were less efficient in overturning than the smaller ones. Shell height showed positive, while length of bony bridges showed negative effect on the overturning efficiency. However, geometric morphometrics showed that allometric shape changes in adult tortoises (e.g. increase in relative carapace height) are not positively associated with overturning. Differences between sexes in behaviour and agility were significant only for the righting test, in which males were more successful, in half of the tested localities. Males were previously considered more agile than females, but these experiments propose that effect of sex on agility of tortoises is not as significant. Effect of age classes is analysed only in the “jumping” test...