Родна равнопраност у туристичком сектору Србије

Abstract

Предмет рада представља истраживање родне равноправности међу запосленима у туристичкој привреди Србијe. Рад се састоји из шест поглавља којима су обухваћени: теоријски оквир истраживања и дефинисање појма родне равноправности, истраживање законског оквира који обухвата област родне равноправности у Европској унији и Републици Србији, анализа званичних статистичких подататака о положају жена на тржишту рада са оствром на сектор туристичке привреде, квантитативне показатеље родне равноправности истраживане путем анкетног упитника, квалитативне показатеље родне равноправности истраживане помоћу полуструктурисаног интервуја, те статистичку обраду и аналазу прикупљених података и на крају извођење закључака на основу добијених резулатата. Бројна ранија истраживања показују на постојање родне неравноправности на тржишту рада која укључује неједнак третман коме су изложене жене током обављања послова, запошљавање жена на нижим радним позицијама, нижа примања жена у односу на мушкарце за рад сличне или једнаке вредности и друго. Литературни наводи потврђују постојање и опстајање родне неравноправности између мушкараца и жена запослених у сектору туризма и угоститељства упркос чиљеници да жене представљају већинску радну снагу у овим секторима. Увођењем законодавних и институционалних оквира који регулишу област родне равноправности, у оквиру Европске уније, те Републике Србије као кандидата за чланство, смањена је широко распрострањена пракса неравноправаног положаја жена. Међутим, иста и даље није у потпуности искорењена. Циљ споведених истраживања у оквиру овог рада је указивање на постојање кванитативних и квалитатитвних показатеља родне неравноправности запослених у туристичком сектору, а у сврху примарног циља који укључује подизање друштвене свести о потреби достизања пуне родне равноправности која даље омогућава остваривања целокупног потенцијала појединца и тиме развоја друштва у целини. Истраживањем званичних статистичких извора дошли смо до квантитативних података о индексима родне равноправности у земљама Европске уније и Републици Србији, затим о основним индикаторима тржишта рада у Републици Србији, односу броја запослених према нивоу образовања и полу, према сектору делатности и полу, затим према врсти радног односа и полу, према броју радних сати и полу, те према просечној заради и полу. Такође, дошли смо до података о броју запослених према родној припадности, њиховој структури према стручној спреми, те просечним зарадама према родној припадности запослених у туристичкој делатности. У току овог дела истраживања сагледана је домаћа и страна литература из области којом се овај рад бави. У раду су даље прикупљени званични подаци Европског института за родну равноправност и Завода за статистику Републике Србије, и анализирани коришћењем компаративног метода, метода анализе и синтезе, критичког метода, дедуктивног и индуктивног метода и дескриптивног метода. Анкетно истраживање споведено је на узорку од 223 испитаника запослених у организацијама туристичке привреде у Републици Србији. Приликом анализе резултата коришћена је статистичка анализа података помоћу програма SPSS 23.0. Обрада података укључује дескриптивне методе, метод корелационе анализе, параметријску технику помоћу Т-тест-а и непараметријске технике (Хи-квадрат, Колмогоров-Смирнов и Шапиро-Вилк тест, као и Ман-Витнијев У тест). Истраживање помоћу полуструктуираног интервјуа обухватило је 25 испитаника (15 женског и 10 мушког пола) запослених на позицијама оперативног, средњег и високог менаџмента у организацијама туристичке привреде. Истраживање података добијених помоћу интервјуа засновано је на описним (небројчаним) подацима, а одговори су сублимирани и анализирани кроз неколико целина: родна равноправност, заступљеност мушкараца и жена на руководећим положајима, родне улоге, платни јаз, дискриминација и мобинг на раду, усклађивање приватног/породичног и професионалног живота, напредовање у каријери, заштита материнства и родитељског одсуствовања, једнаке позиције мушкараца и жена. Анализом добијених резлатата закључује се постојање родне неравноправност међу запосленима у сектору туризма у Србији.

Predmet rada predstavlja istraživanje rodne ravnopravnosti među zaposlenima u turističkoj privredi Srbije. Rad se sastoji iz šest poglavlja kojima su obuhvaćeni: teorijski okvir istraživanja i definisanje pojma rodne ravnopravnosti, istraživanje zakonskog okvira koji obuhvata oblast rodne ravnopravnosti u Evropskoj uniji i Republici Srbiji, analiza zvaničnih statističkih podatataka o položaju žena na tržištu rada sa ostvrom na sektor turističke privrede, kvantitativne pokazatelje rodne ravnopravnosti istraživane putem anketnog upitnika, kvalitativne pokazatelje rodne ravnopravnosti istraživane pomoću polustrukturisanog intervuja, te statističku obradu i analazu prikupljenih podataka i na kraju izvođenje zaključaka na osnovu dobijenih rezulatata. Brojna ranija istraživanja pokazuju na postojanje rodne neravnopravnosti na tržištu rada koja uključuje nejednak tretman kome su izložene žene tokom obavljanja poslova, zapošljavanje žena na nižim radnim pozicijama, niža primanja žena u odnosu na muškarce za rad slične ili jednake vrednosti i drugo. Literaturni navodi potvrđuju postojanje i opstajanje rodne neravnopravnosti između muškaraca i žena zaposlenih u sektoru turizma i ugostiteljstva uprkos čiljenici da žene predstavljaju većinsku radnu snagu u ovim sektorima. Uvođenjem zakonodavnih i institucionalnih okvira koji regulišu oblast rodne ravnopravnosti, u okviru Evropske unije, te Republike Srbije kao kandidata za članstvo, smanjena je široko rasprostranjena praksa neravnopravanog položaja žena. Međutim, ista i dalje nije u potpunosti iskorenjena. Cilj spovedenih istraživanja u okviru ovog rada je ukazivanje na postojanje kvanitativnih i kvalitatitvnih pokazatelja rodne neravnopravnosti zaposlenih u turističkom sektoru, a u svrhu primarnog cilja koji uključuje podizanje društvene svesti o potrebi dostizanja pune rodne ravnopravnosti koja dalje omogućava ostvarivanja celokupnog potencijala pojedinca i time razvoja društva u celini. Istraživanjem zvaničnih statističkih izvora došli smo do kvantitativnih podataka o indeksima rodne ravnopravnosti u zemljama Evropske unije i Republici Srbiji, zatim o osnovnim indikatorima tržišta rada u Republici Srbiji, odnosu broja zaposlenih prema nivou obrazovanja i polu, prema sektoru delatnosti i polu, zatim prema vrsti radnog odnosa i polu, prema broju radnih sati i polu, te prema prosečnoj zaradi i polu. Takođe, došli smo do podataka o broju zaposlenih prema rodnoj pripadnosti, njihovoj strukturi prema stručnoj spremi, te prosečnim zaradama prema rodnoj pripadnosti zaposlenih u turističkoj delatnosti. U toku ovog dela istraživanja sagledana je domaća i strana literatura iz oblasti kojom se ovaj rad bavi. U radu su dalje prikupljeni zvanični podaci Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost i Zavoda za statistiku Republike Srbije, i analizirani korišćenjem komparativnog metoda, metoda analize i sinteze, kritičkog metoda, deduktivnog i induktivnog metoda i deskriptivnog metoda. Anketno istraživanje spovedeno je na uzorku od 223 ispitanika zaposlenih u organizacijama turističke privrede u Republici Srbiji. Prilikom analize rezultata korišćena je statistička analiza podataka pomoću programa SPSS 23.0. Obrada podataka uključuje deskriptivne metode, metod korelacione analize, parametrijsku tehniku pomoću T-test-a i neparametrijske tehnike (Hi-kvadrat, Kolmogorov-Smirnov i Šapiro-Vilk test, kao i Man-Vitnijev U test). Istraživanje pomoću polustruktuiranog intervjua obuhvatilo je 25 ispitanika (15 ženskog i 10 muškog pola) zaposlenih na pozicijama operativnog, srednjeg i visokog menadžmenta u organizacijama turističke privrede. Istraživanje podataka dobijenih pomoću intervjua zasnovano je na opisnim (nebrojčanim) podacima, a odgovori su sublimirani i analizirani kroz nekoliko celina: rodna ravnopravnost, zastupljenost muškaraca i žena na rukovodećim položajima, rodne uloge, platni jaz, diskriminacija i mobing na radu, usklađivanje privatnog/porodičnog i profesionalnog života, napredovanje u karijeri, zaštita materinstva i roditeljskog odsustvovanja, jednake pozicije muškaraca i žena. Analizom dobijenih rezlatata zaključuje se postojanje rodne neravnopravnost među zaposlenima u sektoru turizma u Srbiji.

Тhe topic of the paper is a study of gender equality among employees in the tourism industry of Serbia. The paper is divided into six chapters: theoretical framework of research and description of the term of gender equality, research on legislation covering the field of gender equality in the European Union and the Republic of Serbia, analysis of official statistical data on the position of women in the labor market with reference to the tourism sector, quantitative indicators of gender equality researched through a questionnaire, qualitative indicators of gender equality researched using a semi-structured interview, and statistical processing and analysis of collected data and finally presentation of conclusions based on the obtained results. Numerous previous studies previous studies have found that there are gender inequalities in the labor market, including unequal treatment to which women are exposed during work, employment of women in lower positions; lower wages of women compared to men for work of similar or equal value, etc. Despite the fact that women represent the majority of the workforce in these industries, the research confirms the existence and continuation of gender inequality in the tourism and hospitality industries. By introducing legislative and institutional frameworks that regulate the field of gender equality, in the European Union, and the Republic of Serbia as a candidate for membership, the widespread practice of unequal position of women has been reduced. However, it has still not been completely eliminated. The aim of this research is to point out the existence of quantitative and qualitative indicators of gender inequality of employees in the tourism sector, for the purpose of the primary goal which includes raising public awareness of the need to achieve full gender equality, which further enables the realization of the entire potential of the individual and thus the development of the entire society. By researching official statistical sources, we obtained quantitative data through the Gender Equality Index in the countries of the European Union and the Republic of Serbia, then data on the basic indicators of the labor market in the Republic of Serbia, the ratio of the number of employees by level of education and gender, by sector and gender, then by type of work and sex, by the number of working hours and sex, and average salary and sex. Also, we found out data on the number of employees by gender, their structure by education, and average earnings by gender of employees in the tourism industry. During this part of the research, the literature of domestic and foreign authors in the field covered by this paper was reviewed. Тhe paper further collects official data from the European Institute for Gender Equality and the Statistical Office of the Republic of Serbia, and analyzes it using comparative methods, methods of analysis and synthesis, critical method, deductive and inductive methods, and descriptive methods. The survey was conducted on a sample of 223 respondents employed in organizations of the tourism industry in the Republic of Serbia. The collected data were processed on the SPSS 23.0 program. Data processing includes descriptive methods, a correlation analysis method parametric techniques using the T-test and non-parametric techniques (Chi-square, Kolmogorov-Smirnov and Shapiro-Wilk test, as well as Man-Whitney U test) The research using a semi-structured interview, included 25 respondents (15 female and 10 male) employed in positions of operational, middle and senior management in tourism industry organizations. The research of data obtained through interviews is based on descriptive (not numerical) data, and the answers were sublimated and analyzed through several units: gender equality, representation of men and women in management positions, gender roles, pay gap, discrimination and mobbing at work, harmonization of private / family and professional life, career advancement, protection of maternity and parental leave, equal position of men and women. The outcome of the research indicates there is gender inequality among employees in Serbia's tourism sector.