Концепти реконструкције улица насталих под утицајем идеја модерног покрета на примеру просторне структуре Новог Београда

Abstract

Простор улица, настао под утицајем идеја модерног покрета, његова морфологија и трансформације, од првих концепата и реализација до данас били су предмет непрестаних критика и преиспитивања. С једне стране, скуп уметника и архитеката различитих праваца, под окриљем јединственог назива модернисти, тражили су иновативне начине за решавањем растућих проблема модерног града, који су се огледали кроз велики прилив становништва у урбане средине и опасности које су по њих доносили нови изуми у форми аутомобила и његових механичких брзина. Заједничка карактеристика понуђених решења била је сегрегација саобраћаја по функцији. Разлике су се односиле на формално реструктуирање простора улице у односу на вертикалну или хоризонталну раван. С друге стране, критика идеја и принципа оваквих модела везана је за деградацију традиционално схваћеног уличног коридора, као места друштвене интеракције и производње. Предметно истраживање се бави морфологијом простора улица насталих под утицајем идеја модерног покрета и могућностима њихове реконструкције у савременом контексту развоја града. Полазна хипотеза је да ове просторне структуре представљају флексибилан отворен систем, чије морфолошке карактеристике омогућују различите степене интегралног третирања простора у односу на савремене захтеве урбане обнове, заштиту архитектонског наслеђа и одрживост градова. Однос трансформација урбане структуре и друштвених процеса истражује се увидом у просторну структуру Новог Београда, најзначајнију урбану целину модерног покрета на нашем тлу. Aмбивалентан карактер југословенског спољнополитичког опредељења и, у том смислу, тражење “трећег пута“ између Истока и Запада имали су утицај и на архитектонско-урбанистичку праксу, те простор Новог Београда од почетка конципирања до данас представља јединствен феномен, настао као производ непрестаних промишљања под утицајем глобалних трендова и локалних услова.

The streetscape that was designed under the influence of modern movement ideas, along with its morphology and transformations, has been the subject of continuous criticism and re-evaluation ever since their earliest concepts and realizations. On the one hand, a group of artists and architects representing different movements, collectively referred to as modernists, sought innovative ways to solve the growing problems of a modern city reflected in a massive migration to urban areas and dangers posed by the recent invention of the automobile and its mechanical speeds. One feature shared by the proposed solutions was a segregation of traffic according to its function. The differences regarded a formal restructuring of streets in relation to the horizontal and vertical planes. On the other hand, the criticism of ideas and principles represented by these models pointed out a degradation of the street corridor traditionally envisioned as a site of social interraction and production. The case study deals with the morphology of streetscapes created under the influence of modern movement ideas and potential for their reconstruction in a contemporary context of urban development. The initial hypothesis is that these spatial structures represent a flexible, open system whose morphological characteristics allow varying degrees of integral treatment of the space in relation to the contemporary demands of urban renewal, protection of architectural heritage, and urban sustainability. The relationship between urban structure and social processes is explored through insight into the spatial structure of New Belgrade as the most significant urban entity representative of the modern movement on our territory. The ambivalent nature of Yugoslav foreign policy and, by extension the pursuit of a „third road“ between the East and the West influenced architectural and urban practices, thus shaping the space of New Belgrade from outset into a unique phenomenon which has grown out of a continuous contemplation influennced by global trends and local conditions. The research analyzes, identifies and documents different concepts of reconstruction; it valorizes their effects and defines possibilities for future development of the streetscape that was shaped by the modern movement. The process examines the social and political framework and its impact on dominant urban models, as well as architectural concepts of streets, their realizations and morphologic characteristics.