Промена парадигме архитектонско-урбанистичких концепата на објектима културе у процесу конституисања југословенског културног простора у периоду од 1947. до 1974.

Abstract

Проблематика просторних концепција архитектонског дела представља једну од суштинских тема савремене архитектонске теорије и праксе. Истраживање просторних концепција репрезентативних објеката културе пројектованих и реализованих на простору некадашње Југославије, спроведено у овом раду, поред доприноса проучавању архитектонске делатности двадесетог века у Србији и државама западног Балкана, представља неопходно полазиште за изучавање савремене архитектонске теорије и праксе у Србији на почетку двадесетпрвог века. Истраживање полази од тренутка када политика културе нове социјалистичке Југославије износи захтев за формирањем специфичног архитектонског израза карактеристичног за ново југословенско друштвено уређење, чиме је означен јасан дисконтинуитет са модерном архитектуром међуратног периода. У првом делу рада је спроведено истраживање комплексног процеса теоријског дефинисања новог југословенског архитектонског израза, кроз детаљну анализу стручних теоријских текстова који се баве проблемском тематиком, конкурсних пројеката за репрезентативне објекте државне управе и културне намене, у контексту политике културе истраживаног периода. Архитектонски израз социјалистичке Југославије је, у сложеним и промељивим социо-политичким околностима првих послератних година, теоријски дефинисан почетком шесте деценије прошлог века и коначно позициониран као „трећи пут“ између и са јасном дистинкцијом од две доминантне праксе периода, дискурса модернизма западноевропског модела и метода социјалистичког реализма совјетског модела. У другом и трећем делу истраживања су критички анализирани реализовани објекти културе репрезенти специфичног југословенског архитектонског израза, на којима су, како је истраживањем утврђено, остварени у потпуности савремени просторни концепти објеката музејског и меморијалног карактера. Концепцијска специфичност југословенског архитектонског израза произлази из основног концепта: модернизма са идеолошком надградњом социјалистичког друштва, услед чега су развој, трансформација и мутација просторних концепција објеката културе у Југославији, остварени у релацији двоструке зависности, од основних парадигми модерног покрета и социо-политичких промена у оквиру југословенског културног простора.

Problems of spatial concepts of an architectural work represent one of the crucial topics of contemporary architectural theory and practice. The research of spatial concepts of representative structures built for cultural purposes in the region of former Yugoslavia performed in this paper represents the necessary starting point for studying contemporary architectural theory and practice in Serbia at the beginning of 21st century besides its contribution to the studies of architectural work in Serbia in 20th century. The research starts from the moment when cultural politics of the new socialist Yugoslavia demands the creation of a specific architectural expression characteristic of new Yugoslav social system thus marking a clear discontinuity with modern architecture of period between wars. The first part of the paper deals with research of complex process of theoretical definition of new Yugoslav architectural expression through a detailed analysis of theoretical texts of experts who engage themselves in the thematic, designs for competitions for representative objects of government administration and objects for cultural purposes in the context of cultural politics in the researched period. Architectural expression of socialist Yugoslavia was, in the complex and changing socio-political circumstances of after-war years, theoretically defined at the beginning of the sixth decade of the last century and finally positioned as ‘the third way’ between the two dominant practices of the period and with a clear distinction, the West European discourse of modernism model and the Soviet socialist realism model. The second and third parts of research critically analyses the constructed cultural structures as representatives of specific Yugoslav architectural expression which have, as proven by research, completely realised contemporary spatial concepts of objects used as museums or of memorial character. The specifics of concept in Yugoslav architectural expression stems from the basic concept modernism with ideological annex of socialist society where development, transformation and mutation of spatial concepts in cultural structures in Yugoslavia were realised in relation to dual dependency, from fundamental paradigms of modern movement and socio-political changes within Yugoslav cultural space.