Западни Балкан као поткомплекс у Теорији регионалног безбедносног комплекса

Abstract

Предметно истраживање засновано је на Копенхашкој школи студија безбедности и Теорији регионалног безбедносног комплекса чији је један од твораца Бери Бузан. По Бузану је безбедност тежња ка слободи од претњи. Данас је концепт безбедности значајно комплекснији чему свакако доприноси природа савремених безбедносних изазова, ризика и претњи која је таква да се оне пре свега генеришу на регионалном нивоу, у регионалном контексту. Теорија регионалног безбедносног комплекса тврди да су државе у релативном интензитету безбедносних односа и безбедносне међузависности диктираних карактеристичним регионалним обрасцима понашања, а да су ти обрасци обликовани дистрибуцијом моћи и историјским релацијама пријатељства и непријатељства, те да државе међусобне односе уређују према извору њихове рањивости. Судбина ових држава је да су закључане у географски непосредној близини па тиме и повезане у мери да се њихове националне безбедности не могу посматрати одвојено и да се њихови безбедносни проблеми не могу разумети одвојено. Централна идеја оваквог теоријског приступа је да претње брже и лакше путују преко краћих него дужих дистанци, па је с тога циљ да се дође до одговора зашто се нека безбедносна динамика одвија у конкретном региону. Предмет истраживања ове докторске дисертације је како су безбедносни интеграциони процеси утицали на еволуирање балканског поткомплекса у периоду од 2003. до 2017. године. У Теорији регионалног безбедносног комплекса промене које могу преобликовати регион/подрегион и односи који доводе до таквих промена су главна карактеристика поткомплекса. На простору Западног Балкана се десило низ промена, одређени процеси још увек нису завршени, постоји низ отворених питања која чине његову безбедносну структуру што има за резултат издвајање Западног Балкана као посебног безбедносног поткомплекса. У ту сврху истраживани су узроци који су довели државе Западног Балкана у међусобну интеракцију и међузависност, њихов однос према претњама и рањивостима које долазе изнутра, из самог региона, и оним које долазе споља, из других региона, интеграциони процеси и унутрашњи друштвени контекст ових држава, њихови међусобни односи и сарадња као својеврстан облик колективне безбедности. Наведени параметри проверени су кроз три студије случаја које чине централну идеју истраживања

The subject research is based on the Copenhagen School of Security Studies and Regional Security Complex Theory, co-authored by Barry Buzan. According to Buzan, security is the pursuit of freedom from threats. Today, the concept of security is much more complex, which is certainly due to the nature of contemporary security challenges, risks and threats that are primarily generated at the regional level, in a regional context. The theory of regional security complex claims that states are in the relative intensity of security relations and security interdependencies dictated by characteristic regional patterns of behavior, and that these patterns are shaped by the distribution of power and historical relations of friendship and hostility, and that states regulate mutual relations by the source of their vulnerability. The fate of these states is that they are locked in geographically close proximity and thus linked to the extent that their national security cannot be viewed separately and that their security problems cannot be understood separately. The central idea behind this theoretical approach is that threats travel faster and easier over shorter than longer distances, so the aim is to answer why some security dynamics take place in a particular region. The subject of this doctoral dissertation is how security integration processes have influenced the evolution of the Balkan subcomplex from 2003 to 2017. In Regional Security Complex Theory, changes that can reshape a region / subregion and the relationships that lead to such changes are a major feature of the subcomplex. A number of changes have taken place in the Western Balkans, certain processes have not yet been completed, there are a number of open issues that make it a major security constitution, resulting in the isolation of the Western Balkans as a separate security subcomplex. For this purpose, the causes that have brought the Western Balkan countries into interaction and interdependence were explored, their relationship to threats and vulnerabilities that come from within the region and from outside, from other regions, the integration processes and the internal social context of these countries, their mutual relations and cooperation as a kind of collective security. The above parameters were verified through three case studies that form the central idea of the research