Кривичноправни аспекти превара и злоупотреба у осигурању

Abstract

Предмет истраживања ове докторске дисертације јесу различити видови превара и злоупотреба у осигурању. Циљ дисертације је да укаже на најчешће видове превара у осигурању и анализирају њени различити појавни облици. Такође, предмет ове докторске дисертације јесте и кривичноправна анализа злоупотреба и превара у осигурању, посматрано кроз позитивно кривично законодавство, али и решења у упоредном законодавству. Иако је осигурање настало са циљем заштите човека и његове имовине од последица настанка бројних опасности, многи појединци или групе, вођени идејом о лаком стицању порфита, недовољну заштићеност ове привредне делатности и њен велики финансијски потенцијал, перципирају као објекат према коме је оправдано усмерити своје недозвољене активности. Експанзија таквих понашања условила је потребу друштвене реакције на њих, не само на националном већ и на међународном нивоу. Кривично дело превара у осигурању није новина у домаћем кривичном законодавству. Специфичност преварних понашања у осигуравајућем односу било је у домаћем законодавству препознато већ у првој половини XX века, јер је Кривични законик Краљевине Југославије из 1929. године садржао инкриминацију под називом осигураничка превара. Почетком XXI века се, због усаглашавања са европским законодавством, као посебно кривично дело, у групи кривичних дела против имовине, уводи кривично дело превара у осигурању. Међутим, осим што је у законском опису тог кривичног дела назначено да се ради о преварама у вези са осигурањем и што је проширен број радњи извршења, новоуведено кривично дело је у потпуности већ било обухваћено постојећим кривичним делом преваре из члана 208 Кривичног законика Републике Србије, што је у пракси стварало многобројне недоумице, јер није било јасно шта је сврха увођења новог кривичног дела. Изменама Кривичног законика из 2016. године се члан 208а, који је садржао ову инкриминацију, брише и у групу кривичних дела против привреде уводи се ново кривично дело превара у осигурању, по угледу на законска решења европских земаља. Новим решењем се обухвата сасвим другачија криминална зона која је сада много ужа јер се преварама из члана 223а обухватају само преваре које се односе на осигурано добро. Како у науци о осигурању постоји мишљење да је недовољно познавање материје осигурања разлог честих покушаја вршења превара у осигурању, прво поглавље рада садржи основне теоријске претпоставке које омогућавају боље упознававање и боље разумевање овог института. Други део рада се односи на преваре у осигурању. С обзиром да се у неким правним системима превара у осигурању супсумира под кривичним делом преваре, на почетку овог поглавља се анализира њен појам у кривичноправном смислу. Такође, у овом делу рада се указује на различите врсте превара у осигурању и указује се на типологију тих превара у зависности на врсту осигурања. У трећем делу рада анализирано је кривично дело превара у осигурању у кривичном законодавству Републике Србије. Сходно томе, у овом делу рада садржана је генеза законског регулисања овог облика криминалног деловања у националним оквирима. Извршена је анализа законског регулисања овог облика криминалног деловања од Кривичног законика Краљевине Југославије из 1929. године, преко измена Кривичног законика из 2009. године када је ово кривично дело поново уведено у кривично законодавство Републике Србије, па све до најновијег решења уведеног Законом о изменама и допунама Кривичног законика из 2016. године. У четвртом делу рада анализиране су преваре у осигурању као део организованог криминалитета. Наиме, уколико превару у осигурању врши лице коме се указала прилика да изврши превару у осигурању, ради се о багателном криминалитету. Међутим, уколико се преваре у осигурању врше од стране добро организоване криминалне групе, штете од превара могу бити веома велике и угрозити не само постојање и функционисање осигуравача, већ и целокупног друштва. Због тога се у сваком друштву посебна пажња посвећује преварама у осигурању као облику организованог криминалитета нарочито ако се има у виду повезаност овог облика криминалног деловања са другим, пратећим криминалним радњама као што су примање и давање мита, злоупотреба службеног положаја, фалсификовање исправа, прање новца и сл. У петом делу рада указано је на основне карактеристике превара у осигурању у Републици Србији. У Републици Србији најзаступљенија је превара у осигурању моторних возила, која обухвата преваре у каско осигурању и преваре у осигурању од аутоодговорности, као врсте обавезног осигурања. Најчешће се дешавају преваре које имају везе са преувеличавањем штете као последице саобраћајне незгоде, као и преваре које се тичу накнаде нематеријалне штете због телесних повреда изазваних саобраћајном незгодом. Из тог ралога је преварама у осигурању моторних возила у овом раду посвећена значајна пажња. У шестом делу рада анализирано је кривично дело превара у осигурању у упоредном законодавству. Анализиране су државе како англосаксонског тако и европско-континенталног правног система. Такође, посебна пажња је посвећена и државама бивше Југославије. У седмом делу рада, приказани су резултати истраживања спровреденог путем анкетног упитника, а које је обухватило ширу и стручну јавност, како би се сагледалa распрострањеност, односно заступљеност одређених врста осигурања, као и упознатост како грађана, тако и лица запослених у осигуравајућим друштвима са облицима злоупотребе, односно преваре и кривичним делом преваре у осигурању.

Predmet istraživanja ove doktorske disertacije jesu različiti vidovi prevara i zloupotreba u osiguranju. Cilj disertacije je da ukaže na najčešće vidove prevara u osiguranju i analiziraju njeni različiti pojavni oblici. Takođe, predmet ove doktorske disertacije jeste i krivičnopravna analiza zloupotreba i prevara u osiguranju, posmatrano kroz pozitivno krivično zakonodavstvo, ali i rešenja u uporednom zakonodavstvu. Iako je osiguranje nastalo sa ciljem zaštite čoveka i njegove imovine od posledica nastanka brojnih opasnosti, mnogi pojedinci ili grupe, vođeni idejom o lakom sticanju porfita, nedovoljnu zaštićenost ove privredne delatnosti i njen veliki finansijski potencijal, percipiraju kao objekat prema kome je opravdano usmeriti svoje nedozvoljene aktivnosti. Ekspanzija takvih ponašanja uslovila je potrebu društvene reakcije na njih, ne samo na nacionalnom već i na međunarodnom nivou. Krivično delo prevara u osiguranju nije novina u domaćem krivičnom zakonodavstvu. Specifičnost prevarnih ponašanja u osiguravajućem odnosu bilo je u domaćem zakonodavstvu prepoznato već u prvoj polovini XX veka, jer je Krivični zakonik Kraljevine Jugoslavije iz 1929. godine sadržao inkriminaciju pod nazivom osiguranička prevara. Početkom XXI veka se, zbog usaglašavanja sa evropskim zakonodavstvom, kao posebno krivično delo, u grupi krivičnih dela protiv imovine, uvodi krivično delo prevara u osiguranju. Međutim, osim što je u zakonskom opisu tog krivičnog dela naznačeno da se radi o prevarama u vezi sa osiguranjem i što je proširen broj radnji izvršenja, novouvedeno krivično delo je u potpunosti već bilo obuhvaćeno postojećim krivičnim delom prevare iz člana 208 Krivičnog zakonika Republike Srbije, što je u praksi stvaralo mnogobrojne nedoumice, jer nije bilo jasno šta je svrha uvođenja novog krivičnog dela. Izmenama Krivičnog zakonika iz 2016. godine se član 208a, koji je sadržao ovu inkriminaciju, briše i u grupu krivičnih dela protiv privrede uvodi se novo krivično delo prevara u osiguranju, po ugledu na zakonska rešenja evropskih zemalja. Novim rešenjem se obuhvata sasvim drugačija kriminalna zona koja je sada mnogo uža jer se prevarama iz člana 223a obuhvataju samo prevare koje se odnose na osigurano dobro. Kako u nauci o osiguranju postoji mišljenje da je nedovoljno poznavanje materije osiguranja razlog čestih pokušaja vršenja prevara u osiguranju, prvo poglavlje rada sadrži osnovne teorijske pretpostavke koje omogućavaju bolje upoznavavanje i bolje razumevanje ovog instituta. Drugi deo rada se odnosi na prevare u osiguranju. S obzirom da se u nekim pravnim sistemima prevara u osiguranju supsumira pod krivičnim delom prevare, na početku ovog poglavlja se analizira njen pojam u krivičnopravnom smislu. Takođe, u ovom delu rada se ukazuje na različite vrste prevara u osiguranju i ukazuje se na tipologiju tih prevara u zavisnosti na vrstu osiguranja. U trećem delu rada analizirano je krivično delo prevara u osiguranju u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije. Shodno tome, u ovom delu rada sadržana je geneza zakonskog regulisanja ovog oblika kriminalnog delovanja u nacionalnim okvirima. Izvršena je analiza zakonskog regulisanja ovog oblika kriminalnog delovanja od Krivičnog zakonika Kraljevine Jugoslavije iz 1929. godine, preko izmena Krivičnog zakonika iz 2009. godine kada je ovo krivično delo ponovo uvedeno u krivično zakonodavstvo Republike Srbije, pa sve do najnovijeg rešenja uvedenog Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2016. godine. U četvrtom delu rada analizirane su prevare u osiguranju kao deo organizovanog kriminaliteta. Naime, ukoliko prevaru u osiguranju vrši lice kome se ukazala prilika da izvrši prevaru u osiguranju, radi se o bagatelnom kriminalitetu. Međutim, ukoliko se prevare u osiguranju vrše od strane dobro organizovane kriminalne grupe, štete od prevara mogu biti veoma velike i ugroziti ne samo postojanje i funkcionisanje osiguravača, već i celokupnog društva. Zbog toga se u svakom društvu posebna pažnja posvećuje prevarama u osiguranju kao obliku organizovanog kriminaliteta naročito ako se ima u vidu povezanost ovog oblika kriminalnog delovanja sa drugim, pratećim kriminalnim radnjama kao što su primanje i davanje mita, zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje isprava, pranje novca i sl. U petom delu rada ukazano je na osnovne karakteristike prevara u osiguranju u Republici Srbiji. U Republici Srbiji najzastupljenija je prevara u osiguranju motornih vozila, koja obuhvata prevare u kasko osiguranju i prevare u osiguranju od autoodgovornosti, kao vrste obaveznog osiguranja. Najčešće se dešavaju prevare koje imaju veze sa preuveličavanjem štete kao posledice saobraćajne nezgode, kao i prevare koje se tiču naknade nematerijalne štete zbog telesnih povreda izazvanih saobraćajnom nezgodom. Iz tog raloga je prevarama u osiguranju motornih vozila u ovom radu posvećena značajna pažnja. U šestom delu rada analizirano je krivično delo prevara u osiguranju u uporednom zakonodavstvu. Analizirane su države kako anglosaksonskog tako i evropsko-kontinentalnog pravnog sistema. Takođe, posebna pažnja je posvećena i državama bivše Jugoslavije. U sedmom delu rada, prikazani su rezultati istraživanja sprovredenog putem anketnog upitnika, a koje je obuhvatilo širu i stručnu javnost, kako bi se sagledala rasprostranjenost, odnosno zastupljenost određenih vrsta osiguranja, kao i upoznatost kako građana, tako i lica zaposlenih u osiguravajućim društvima sa oblicima zloupotrebe, odnosno prevare i krivičnim delom prevare u osiguranju.

The subject of this PhD dissertation is the various types of insurance fraud and abuse. The aim of the dissertation is to point out the most common types of insurance fraud and analyze its various forms. Also, the subject of this PhD dissertation is a criminal law analysis of abuse and fraud in insurance, viewed through positive criminal legislation, as well as solutions in comparative legislation. Although insurance was created with the aim of protecting man and his property from the consequences of the emergence of numerous dangers, many individuals or groups, guided by the idea of easy acquisition of profit, the under-protection of this economic activity and its great financial potential, are perceived as an object towards which it is justified pursuing their illicit activities. The expansion of such behaviors necessitated a social response to them, not only nationally but also on an international level. The criminal offense of insurance fraud is not a novelty in domestic criminal legislation. The specificity of fraudulent behavior in the insurance relationship was recognized in the domestic legislation as early as the first half of the 20th century, because the Criminal Code of the Kingdom of Yugoslavia of 1929 contained an offense called insurance fraud. At the beginning of the 21st century, the crime of insurance fraud was introduced as a separate criminal offense in the group of criminal offenses against property in order to comply with European legislation. However, except that the legal description of that crime indicates that it is a security fraud and the number of enforcement actions has been expanded, the newly introduced offense was already fully covered by the existing criminal offense of Article 208 of the Criminal Code of the Republic of Serbia, which created many doubts in practice, because it was not clear what the purpose of introducing a new crime was. The amendments to the 2016 Criminal Code delete Article 208a, which contained this incrimination, and introduce a new criminal offense of insurance fraud, similar to the legal solutions of European countries, in the group of criminal offenses against the economy. The new solution covers a completely different criminal zone, which is now much narrower, since frauds under Article 223a cover only frauds related to the secured property. Since there is an opinion in the science of insurance that insufficient knowledge of the subject matter of insurance is the reason for frequent attempts to commit insurance fraud, the first chapter of this document contains basic theoretical assumptions that enable a better introducing and better understanding of this institute. The second part of the document deals with insurance fraud. Given that in some legal systems insurance fraud is being summed up under the criminal offense of fraud, at the beginning of this chapter it is analyzed in terms of criminal law. Also, this part of the document points to different types of insurance fraud and indicates the typology of these frauds depending on the type of insurance. The third part of the document analyzes the criminal offense of insurance fraud in the criminal legislation of the Republic of Serbia. Accordingly, this part of the document contains the genesis of the legal regulation of this form of criminal activity in national contexts. An analysis of the legal regulation of this form of criminal activity was carried out by the Criminal Code of the Kingdom of Yugoslavia of 1929, through amendments to the Criminal Code from 2009 when this criminal offense was reintroduced into the criminal legislation of the Republic of Serbia, up to the latest decision introduced by the Law on Amendments and amendments to the 2016 Criminal Code. The fourth part of the document analyzes insurance fraud as part of organized crime. Namely, if an insurance fraud is committed by a person who has the opportunity to commit an insurance fraud, it is a criminal offense. However, if insurance fraud is perpetrated by a well-organized criminal group, the damage caused by fraud can be very serious and endanger not only the existence and functioning of the insurer, but the entire society. Therefore, in every society, special attention is paid to insurance fraud as a form of organized crime, especially considering the connection of this form of criminal activity with other, accompanying criminal activities such as receiving and giving bribes, misuse of official position, forgery of documents, money laundering. etc. The fifth part of the paper highlights the basic characteristics of insurance fraud in the Republic of Serbia. In the Republic of Serbia, motor vehicle insurance fraud is most prevalent, which includes comprehensive insurance fraud and car liability insurance fraud, as a type of compulsory insurance. Most often happen frauds that have to do with exaggerating damage as a consequence of a road accident, as well as frauds related to non-pecuniary damage due to personal injury caused by a road accident. For this reason, considerable attention has been given to fraud in motor vehicle insurance in this document. The sixth part of the document analyzes the criminal offense of insurance fraud in comparative legislation. The states of both the Anglo-Saxon and European-Continental legal systems were analyzed. Special attention was also paid to the countries of the former Yugoslavia. The seventh, separate part of the document presents the results of a research conducted through a survey questionnaire, which included a wide and expert public, in order to examine the prevalence, that is, the representation of certain types of insurance, as well as the familiarity of both citizens and employees of insurance companies with the forms of abuse or fraud and the criminal offense of insurance fraud.