Гоч и подгорина - географска студија

Abstract

Планина Гоч и његова подгорина се налазе у Централној Србији, на контакту Западног Поморавља на северу и Копаоничког система планина на југу. Заузимају површину од 334, 7 km2, док атари насеља која њима припадају заузимају 402,1 km2. Гоч и подгорину од Гледићких планина и Груже раздваја Западна Морава. Рибница чини западну границу и дели од Столова. Југозападна граница се налази на Сокољи, која Гоч и подгорину одваја од Равне планине. Јужна Гочка река са Загржом чине јужну граници која дели од Љуктена. Кривача са Стубличком реком одваја од Жупиног побрђа, док Попинска река од Трстеничко-крушевачке котлине. Гоч је састављен претежно од стена палеозојске старости, док у подгорини преовлађују кенозојске. Гоч је најнижа планина Копаоничког система, Кења јела (1127 m а.v.). Пружа се правцем запад северозапад - исток југоисток. Гоч припада Унутрашњим Динаридима. Хипсометријски, највише тачке Гоча и подгорине се налазе на југу, а најниже на североистоку. Средња надморска висина Гоча износи 400,2 m, средњи нагиб 7°21'35". Скоро 1/4 Гоча је оријентисана ка североистоку. Рељеф је модификован и обликован у највећој мери флувио-денудационим процесима. Клима Гоча је оштро континентална, док у подгорини она има умерено континенталне карактеристике. Средња годишња температура ваздуха износи 10,2°C, доминантан ветар је јужни, а најјачи је источни. Укупна годишња сума падавина у подгорини Гоча износи 764 mm. Највиши делови територије имају мању средњу годишњу температуру ваздуха, а примају више воденог талога. Гоч и подгорина су богати различитим врстама извора који се срећу на различитим висинама и најчешће су мале издашности. Најзначајнији природни ресурс Гоча и подгорине су минерали и термоминерални извори који се налазе, у највећем броју, у Врњачкој Бањи, али и у другим деловима посматране територије. Док су аутохтони површински водени токови плувио-нивалног карактера, сви алохтони су нивално-плувијалног режима. Антропогеном интервенцијом створене су Подунавачке баре и акумулација Селиште. Земљишта Гоча и подгорине су из реда аморфних и хидроморфних. Међу њима по трећину заузимају скелетоидна земљишта, подзоли и параподзоли. Биосферу у највећем степену изграђује шумска и културна вегетација, међу којом се истиче барокна рундела врњачког парка. Становништво Гоча и подгорине се, прма резултатима пописа, нумерички увећава. На повећање броја негативно утиче природно кретање, а позитивно механичко кретање становништва. Домицилно становништво чини 48,8%, док је највећи део (24%) досељеног стигао у периоду од 1991. до 2002. Највећа концентрација становништва је у североисточном и северозападном делу подгорине, на простору Врњачке Бање и њених приградских насеља, као и у приградским насељима Краљева. Структуре становништва показују да већину становништва Гоча и подгорине чине жене и оне су бројније у најстаријим кохортама. Медијална старост је према попису 2002. достигла 41,5 годину, индекс старења је 1,1, према чему је становништво у дубокој старости. Учешће пољопривредног становништва у укупном је од 1971. смањено са 30% на 5,7%, што потврђује постојање изразитог степена деаграризације.Учешће лица са личним приходима износи 1/5 становништва, што потврђује тезу о лошој старосној структури. Према делатностима становништва уочава се дуплирање учешћа запослених у непривредним делатностима и повећање у секундарним, док се број запослених у терцијарним није битније мењао. Учешће запослених у примарном сектору је од 1971. троструко смањено. Поменути резултати су последица процеса урбанизације и индустријализације. Срби православне вероисповести чине 96,3% укупне популације. Број неписмених има тенденцију пада, док расте учешће становништва са стеченим високим образовањем. Просечна величина домаћинстава се смањује. Пољопривредна делатност је највише оријентисана ка сточарству и повртарству, мада постоје добри услови за развој воћарства. Приватизацијом, власничком трансформацијом и мотивацијом развоја малих и средњих предузећа, на простору Гоча и подгорине проширују се делатности секундарног сектора, нарочито машинска индустрија, затим грађевинска и дрвна. Занатство, нарочито стари занати, и трговина су традиционалне делатности Гоча и подгорине. Окосница развоја Гоча и подгорине био је и треба да остане туризам, који почива на бројним потенцијалима. Манифестациони и здравствено-лечилишни туризам тренутно чине најучесталије облике туристичких кретања према Врњачкој Бањи. Материјална база пружа могућности за организовање и других облика, као што су спортско-рекреативни, излетнички, едукативни, културни, еко туризам и други. Непривредне делатности се налазе у експанзији захваљујућжи природним потенцијалима, али и материјалној бази која се обогаћује различитим садржајима. На територији Гоча и подгорине налази се 26 насеља. Највише насеља је лоцирано до 350 m a.v, око магистралног пута M-5. Популационо најмања насеља се налазе на највишим котама Гоча и подгорине и најдаље од овог регионалног правца.

Planina Goč i njegova podgorina se nalaze u Centralnoj Srbiji, na kontaktu Zapadnog Pomoravlja na severu i Kopaoničkog sistema planina na jugu. Zauzimaju površinu od 334, 7 km2, dok atari naselja koja njima pripadaju zauzimaju 402,1 km2. Goč i podgorinu od Gledićkih planina i Gruže razdvaja Zapadna Morava. Ribnica čini zapadnu granicu i deli od Stolova. Jugozapadna granica se nalazi na Sokolji, koja Goč i podgorinu odvaja od Ravne planine. Južna Gočka reka sa Zagržom čine južnu granici koja deli od LJuktena. Krivača sa Stubličkom rekom odvaja od Župinog pobrđa, dok Popinska reka od Trsteničko-kruševačke kotline. Goč je sastavljen pretežno od stena paleozojske starosti, dok u podgorini preovlađuju kenozojske. Goč je najniža planina Kopaoničkog sistema, Kenja jela (1127 m a.v.). Pruža se pravcem zapad severozapad - istok jugoistok. Goč pripada Unutrašnjim Dinaridima. Hipsometrijski, najviše tačke Goča i podgorine se nalaze na jugu, a najniže na severoistoku. Srednja nadmorska visina Goča iznosi 400,2 m, srednji nagib 7°21'35". Skoro 1/4 Goča je orijentisana ka severoistoku. Reljef je modifikovan i oblikovan u najvećoj meri fluvio-denudacionim procesima. Klima Goča je oštro kontinentalna, dok u podgorini ona ima umereno kontinentalne karakteristike. Srednja godišnja temperatura vazduha iznosi 10,2°C, dominantan vetar je južni, a najjači je istočni. Ukupna godišnja suma padavina u podgorini Goča iznosi 764 mm. Najviši delovi teritorije imaju manju srednju godišnju temperaturu vazduha, a primaju više vodenog taloga. Goč i podgorina su bogati različitim vrstama izvora koji se sreću na različitim visinama i najčešće su male izdašnosti. Najznačajniji prirodni resurs Goča i podgorine su minerali i termomineralni izvori koji se nalaze, u najvećem broju, u Vrnjačkoj Banji, ali i u drugim delovima posmatrane teritorije. Dok su autohtoni površinski vodeni tokovi pluvio-nivalnog karaktera, svi alohtoni su nivalno-pluvijalnog režima. Antropogenom intervencijom stvorene su Podunavačke bare i akumulacija Selište. Zemljišta Goča i podgorine su iz reda amorfnih i hidromorfnih. Među njima po trećinu zauzimaju skeletoidna zemljišta, podzoli i parapodzoli. Biosferu u najvećem stepenu izgrađuje šumska i kulturna vegetacija, među kojom se ističe barokna rundela vrnjačkog parka. Stanovništvo Goča i podgorine se, prma rezultatima popisa, numerički uvećava. Na povećanje broja negativno utiče prirodno kretanje, a pozitivno mehaničko kretanje stanovništva. Domicilno stanovništvo čini 48,8%, dok je najveći deo (24%) doseljenog stigao u periodu od 1991. do 2002. Najveća koncentracija stanovništva je u severoistočnom i severozapadnom delu podgorine, na prostoru Vrnjačke Banje i njenih prigradskih naselja, kao i u prigradskim naseljima Kraljeva. Strukture stanovništva pokazuju da većinu stanovništva Goča i podgorine čine žene i one su brojnije u najstarijim kohortama. Medijalna starost je prema popisu 2002. dostigla 41,5 godinu, indeks starenja je 1,1, prema čemu je stanovništvo u dubokoj starosti. Učešće poljoprivrednog stanovništva u ukupnom je od 1971. smanjeno sa 30% na 5,7%, što potvrđuje postojanje izrazitog stepena deagrarizacije.Učešće lica sa ličnim prihodima iznosi 1/5 stanovništva, što potvrđuje tezu o lošoj starosnoj strukturi. Prema delatnostima stanovništva uočava se dupliranje učešća zaposlenih u neprivrednim delatnostima i povećanje u sekundarnim, dok se broj zaposlenih u tercijarnim nije bitnije menjao. Učešće zaposlenih u primarnom sektoru je od 1971. trostruko smanjeno. Pomenuti rezultati su posledica procesa urbanizacije i industrijalizacije. Srbi pravoslavne veroispovesti čine 96,3% ukupne populacije. Broj nepismenih ima tendenciju pada, dok raste učešće stanovništva sa stečenim visokim obrazovanjem. Prosečna veličina domaćinstava se smanjuje. Poljoprivredna delatnost je najviše orijentisana ka stočarstvu i povrtarstvu, mada postoje dobri uslovi za razvoj voćarstva. Privatizacijom, vlasničkom transformacijom i motivacijom razvoja malih i srednjih preduzeća, na prostoru Goča i podgorine proširuju se delatnosti sekundarnog sektora, naročito mašinska industrija, zatim građevinska i drvna. Zanatstvo, naročito stari zanati, i trgovina su tradicionalne delatnosti Goča i podgorine. Okosnica razvoja Goča i podgorine bio je i treba da ostane turizam, koji počiva na brojnim potencijalima. Manifestacioni i zdravstveno-lečilišni turizam trenutno čine najučestalije oblike turističkih kretanja prema Vrnjačkoj Banji. Materijalna baza pruža mogućnosti za organizovanje i drugih oblika, kao što su sportsko-rekreativni, izletnički, edukativni, kulturni, eko turizam i drugi. Neprivredne delatnosti se nalaze u ekspanziji zahvaljujućži prirodnim potencijalima, ali i materijalnoj bazi koja se obogaćuje različitim sadržajima. Na teritoriji Goča i podgorine nalazi se 26 naselja. Najviše naselja je locirano do 350 m a.v, oko magistralnog puta M-5. Populaciono najmanja naselja se nalaze na najvišim kotama Goča i podgorine i najdalje od ovog regionalnog pravca.

The abstract has been processed with OCR optical text recognition technology. The Goc Mountain and its foothill are situated in the Central Serbia region. They are on the contact of the West Morava Valley on the north and system of the Kopaonik Mountains in the south. From the nature geographic view, they cover 334.7 km sq. According to administrative division, area of settlements, which belongs to them, spreads on the 402.1 km sq. The West Morava River divides the Gledic Mountains and Gruza from Goc Mountain and its foothill. The Ribnica River makes west border and mark off the Goc Mountain and the Stolovi Mountain. Southwest border is located on the Sokolja River, which is natural border between the Goc Mountain and the Ravna Mountain. Border between the Goc Mountain and the Ljukten Mountain is the South River of Goc with the Zagrza River, which represent southern border. Krivaca with the River of Stublica represent natural border between the Goc Mountain and highland of Zupa. In the same time and on the similar place the Popina River is the boarder toward Trstenik - Krusevac valley. Mostly, rocks from Paleozoic make the Goc Mountain. In its foothill, dominate sediments from Cenozoic. Goc is the lowest mountain of the Kopaonik Mountains system. The highest peak of Goc is Krnja Jela (1127 m above sea level). The Goc Mountain extends over northwest - east-southeast direction. It belongs to the system of Interior Dinaric Alps Mountains. From the hypsometric point, the highest peeks are situated on the south and the lowest on the northeast part of the foothill of the Goc Mountain. Average high above sea level of the Goc Mouintain is 400.2 m; average value of slope is 7°2T35". Almost 'A of the Goc Mountain is exposure toward northeast direction. In the most part, fluvial-denudation processes modeled relief. Climate of the Goc Mountain has the sharp continental characteristics. In the foothill, it has moderate characteristics. Average annual temperature is 10,2°C. South wind is dominant, but east wind is the stronger. Annual values for rainfall is 764 mm. The highest parts of territory have less average annual temperature and more rainfall than lowest. The Goc Mountain and its foothill are rich in water springs. They appear in the different place on different points above sea level. Most recent they have less profusion. Mineral and thermo mineral springs are the most important natural resource of the Goc Mountain and its foothill. In the most number, they are located in the Vmjacka Spa. But, they can be reached in the other parts of respected territory. Indigenous river streams have pluvial snow regime. Extraneous river streams have snow pluvial regime. The Podunavci bogs and accumulation “Selište” were made by human influence. Amorphous and hydro-morphs rank dominate in the soils of the Goc Mountain and its foothill. Between them, one third belongs to skeleton and woods soils. Biosphere is full of woods and cultural vegetation. Baroque park of Vmjacka Spa figures between them. According to the results of censuses, population of the Goc Mountain and its foothill grow. Natural movement has negative influence on the number of inhabitants, but mechanical movement has positive influence. Domestic population represents 48.8% of total. The most part of immigrants (24%) have arrived in the period between 1991- 2002. In the northeast and in the northwest part of the Goc Mountain and its foothill is the most density of population. Exactly, it is the most in the Vmjacka Spa and its suburban area and in the suburban area which belong to the Kraljevo City. Women are majority of population. They are dominant in the oldest age groups. According to the last census, medial age reaches 41.5 year. Age index was 1.1. Because of that, population is in deep age. Share of agricultural population in total is from 1971 reduced from 30% to 5.7%. Significant low agrarian degree is confirmed by that fact. Share of persons, which have personal incomes, is 1/5 of population. That fact confirm thesis about bed age structure. Population activity shows that share of number of employees in non-economy sector is doubled. Share of employees in secondary sector is aroused. Share of employees in tertiary sector is unchanged. In the same period, 1971 - 2002, share of employees in the primary sector is tripled reduced. These results are consequence of urbanization and industrialization. Orthodox Serbs represents 96.3% of total population. Number of illiterate people has tendency of declining. In the same period, share of graduated population arise. Average size of households has declined. Agriculture is oriented on the livestock and on the production of vegetable crops. Good conditions for production of fruit exist on the territory of the Goc Mountain and its foothill. Privatization, owner transformation and motivation of development of small and medium companies expand secondary sector of economy. Particularly, expansion occurred in mechanical manufacture, construction and in the wood industry. Crafts, especially old crafts, and trade are traditional activities on the territory of the Goc Mountain and its foothill. Skeleton of development was and had to stay tourism. It reclines on the numerous potentials. In this moment, tourism of manifestation and tourism of sanitary and spa are the most frequent forms of tourism movement, which are oriented toward Vmjacka spa. Material basis allow good possibilities for organization others forms of tourism movement, as well as tourism of sport and recreation, tourism of hike, educational tourism, cultural tourism, eco tourism etc. Owning to natural potentials and material basis, which is enriched by different matters, activities from non-economy sector are in the expansion. There are exactly 26 settlements on the territory of the Goc Mountain and its foothill. Mostly, settlements are situated between 170 and 350 meters above Sea level. In addition, most of them are located around main road M-5. Settlements with small number of inhabitants are situated on the highest levels of the Goc Mountain, far away from the main regional direction.