Проблеми идентификације у (не)формално подељеним градовима у Босни и Херцеговини: компаративна анализа идентификацијских процеса у Мостару и Сарајеву

Abstract

У овом раду предмет истраживања биће идентификацијски процеси у Мостару и Сарајеву, као (не)формално подељеним градовима. Њихова подела везује се за ратна дешавања 1992-1995. године, што је био предмет научних анализа и расправа у јавности у протеклом периоду. Биће проучени сви аспекти (нивои и врсте) идентитета у односу на неформалну територијалну поделу града у случају Мостара, односно формалну територијалну поделу града у случају Сарајева. Поред тога, биће истражене и разлике унутар проучаваних група, у оба града. Компаративна анализа две студије случаја настојаће да покаже како становништво ових градова посматра појам границе, и у којој мери им симболичка или физичка линија разграничења (поново) ствара сопствени етнички, верски односно национални, регионални, и локални идентитет. Поред тога, поредбени оквир омогућиће боље разумевање унутаргрупуних односа код свих истражених групација, тј. унутрашњих граница између припадника истог народа, становника једне регије односно урбане целине. Циљ истраживања је утврдити да ли, у којој мери и на који начин, становништво неформално подељеног града (Мостар) другачије конструише свој културни идентитет (национални, регионални и локални) у односу на становништво формално подељеног града (Сарајево), путем различитих ставова, размишљања и пракси везаних за ту (не)формалну раздвојеност урбане целине. Дакле, како неформална (симболичка) а како формално-правна подела урбане територије утиче на међуетничку комуникацију и интеракцију у смислу односа између нâрода. Грађа за овај рад прикупљена је током обављања теренског истраживања, у периоду од октобра 2017. до јануара 2019. године. У раду је учињена анализа и интерпретација тих материјала, уз навођење појединих примера из литературе, медија и коришћења одређених статистичких података

The subject of this research will be the identity building process in Mostar and Sarajevo as (un)officially and (in)formally divided cities. The partition of the two cities is related to events during the war and postwar periods of 1992-1995, as this is an on-going polemic both academically as well as a public opinion ever since. All aspects of the identity will be analyzed in regards to the unofficial territorial division of Mostar, as well as the official territorial division of Sarajevo. In addition, differences amongst the explored ethnic groups within the two cities will be researched. This comparative analysis will endeavor to show how the population of these cities view the idea of borders, and in what way the symbolism of these borders as well as the physical line create a (new) ethnic, religious, national, regional and local identity. The comparative frame will enable a better understanding of the intragroup relations of the examined populations, i.e. the inner symbolic boundaries amongst the same ethnic groups, as well as the population of a region, apropos of the urban entity. The purpose of this research is to determine if and in which way, the population of the unofficially divided city of Mostar constructs its cultural identity (national, regional and local) in regards to the population of the officially divided city of Sarajevo, via different attitudes, thoughts and practices connected to the informal separation of the urban entity. Therefore, how the informal (symbolic) and formal (legal) division of the urban territory influences communication and interaction amongst the ethnic groups. The infrastructure of this research is collected during fieldwork from October 2017 to January 2019. In this research, the analysis and interpretation of these collected materials has been conducted, inducing particular examples from literature, media as well as usage of certain statistic data