Србија и Русија: 1913-1918

Abstract

Руска империја је представљала најважнији спољнополитички ослонац Краљевине Србије на почетку 20. века. Током Анексионе (1908–1909) и кризе поводом изласка Србије на Јадранско море (1912–1913), услед унутрашњих проблема и незавршене војне реформе, Русија је била приморана да попусти пред притиском Аустро-Угарске. Ствари су се промениле после балканских ратова. Министар иностраних дела Сергеј Сазонов уверавао је да његова земља на немирном полуострву „има вере“ само у Србију и да ће „учинити све за њу“. Постојала је линија преко које Русија није смела да попусти, што се показало у јулу 1914. године. Бранећи „малог савезника“ од уништења, Русија је уједно штитила своје интересе и углед велике силе. И поред тога, немерљив је политички и морални значај одлуке царске владе да стане у заштиту Србије, насупрот експанзионистичким тежњама Аустро-Угарске. Штавише, она је пружила Србији шансу да се избори за опстанак и испуњење својих ратних циљева. У току Првог светског рата, Русија је наставила да пружа обимну дипломатску, хуманитарну, материјалну, финансијску и војну помоћ. Промене, које су наступиле 1917. умногоме су утицале на Србију. Њен најближи војно-политички савезник нашао се у вртлогу бурних унутрашњих потреса. Због слабљења утицаја Петрограда, иницијативе које је Русија покретала у корист Србије, нису више имале значајног успеха. Долазак бошљевика на власт у Русији потпуно је промени карактер српско-руских односа.

The Russian Empire represented the most important foreign policy support of The Kingdom of Serbia at the beginning of the 20th century. During the Annexation crisis (1908-1909) and the crisis over Serbia's outcome into the Adriatic Sea (1912-1913), due to internal problems and unfinished military reform, Russia was forced to yield to the pressure of Austria-Hungary. Things changed after the Balkan wars. Foreign Minister Sergey Sazonov assured that his country in the troublesome peninsula "has faith" only in Serbia and that he "will do everything for her". There was a line beyond which Russia shouldn’t cross, what was demonstrated in July 1914. While protecting its “small ally” from devastation, Russia simultaneously protected its own interests and the reputation of great power. Nevertheless, the political and moral importance of the Imperial government's decision to stand up for the protection of Serbia, against the expansionist aspirations of Austria-Hungary, is immeasurable. Moreover, Serbia was given the opportunity to fight for its own survival, and to accomplish its war aims. During the First World War, Russia continued to provide extensive diplomatic, humanitarian, material, financial and military assistance. The changes that came in 1917, in many ways, had an impact on Serbia. Its closest military-political ally was stacked in vortex of internal turmoils. As the position of Petrograd weakened, Russian initiatives in favor of the Serbia were also becoming less successful. The Bolsheviks’ arrival ahead of Russia totally changed the character of the Serbian-Russian relations