Show simple item record

Položaj i uloga branioca u krivičnom postupku

dc.contributor.advisorPavlović, Zoran
dc.contributor.otherBošković, Aleksandar
dc.contributor.otherDelibašić, Veljko
dc.contributor.otherPavlović, Zoran
dc.creatorРаденовић, Зоран
dc.date.accessioned2020-02-27T13:57:22Z
dc.date.available2020-02-27T13:57:22Z
dc.date.available2020-07-03T18:18:08Z
dc.date.issued2019-04-10
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija154729801378599.pdf?controlNumber=(BISIS)110090&fileName=154729801378599.pdf&id=12516&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/12144
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=110090&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije154729802496394.pdf?controlNumber=(BISIS)110090&fileName=154729802496394.pdf&id=12517&source=NaRDuS&language=srsr
dc.description.abstractДокторска дисертација се бави положајем и улогом браниоца у кривичном поступку, као стучног, правно образованог физичког лица које помаже окривљеном у реализацији функције одбране. Одбрана уз помоћ браниоца представља једно од корпуса права окривљеног на одбрану. Дакле, предмет овог истраживања представља анализа положаја и улоге браниоца у кривичном поступку, односно анализа законских одредби које се односе на положај браниоца у кривичном поступку, као и његовог доприноса и помоћи окривљеном у пружању и остварењу стручне одбране. Како је реч о законским прописима који су у последњих петнестак година били често мењани, односно, како је у поменутом периоду било присутно и доношење потпуно нових закона из ове области, неопходно је сагледати и анализирати тренутно важећа законска решења, јер право окривљеног на одбрану, представља једно од основних и готово најважнијих права окривљеног у кривичном поступку. Сходно томе, како је бранилац тај који у великој мери заједно са окривљеним, поготово у онда када је стручна одбрана обавезна, представља носиоца функције одбране, сматрамо да постоји нарочита потреба за истраживањем ове теме. Наиме, бранилац у кривичном поступку се може појавити факултативно, на основу жеље окривљеног да има стручну помоћ у припреми своје одбране, али и у одређеним ситуацијама, окривљени је у обавези да има браниоца. Први разлог због којег окривљени обавезно мора да има браниоца је карактер спора, а који подразумева да је реч о кривичном делу за које је прописана казна затвора од осма година или тежа, као и у случају преговарања са јавним тужиоцем о закључењу споразума о признању кривичног дела. Други разлози обавезне стручне одбране окривљеног у кривичном поступку односе се на својство окривљеног, а подразумевају да је реч о окривљеном који је нем, глув, слеп, неспособан да се сам успешно брани, као и у случају ако је окривљени малолетник. Трећи разлог обавезне стручне одбране лежи процесним потешкоћама, а које се односе на чињеницу да је окривљени задржан или му је забрањено да напушта стан или је притворен, ако му се суди у одсуству, ако се главни претрес одржава у његовој одсутности због неспособности коју је сам проузроковао, ако је због нарушавања реда удаљен из суднице, ако се претрес пред другостепеним судом држи у одсутности окривљеног, ко окривљеном који нема браниоца треба доставити пресуду којом му је изречена кривична санкција која се састоји у лишењу слободе, а достављање се не може извршити на адреси о којој је обавестио суд. Дакле, као што можемо видети, постоје бројни разлози обавезне стручне одбране у кривичном поступка, али, имајући у виду данашње околности и тренутно важећи Законик о кривичном поступку, који подразумева већу процесну активност окривљеног и у ранијим фазама поступка (предистражном и фази истраге и оптужења), веома су ретке ситуације у којима окривљени не ангажује браниоца, односно ситуације у којима се окривљени сам брани. Управо из тог разлога, циљ овог рада је да се укаже на положај и улогу браниоца у различитим фазама кривичног поступка, као и да се сагледа оправданост појединих тренутно важећих законских решења која се односе на ову област. Право на одбрану представља једно од основних и елементарних права окривљеног у кривичном поступку. Реч је о праву које је зајемчено низом међународних докумената, али и у већини држава право на одбрану представља уставно начело.            Окривљени кроз право на одбрану, односно кроз реализацију тог права штити своје достојанство, углед и у крајњем случају право на слободу кретања. Потреба за одбраном јесте етички, логички и правно очигледна. Она је потребна и онда када је окривљени несумњиво крив, јер спречава неповољнији поступак и неповољнију одлуку од оних које закон прописује. Положај окривњеног у кривичном поступку у датом друштву – држави открива културни, хумани и демократски ниво сваког кривичног поступка. У суштини, он је одраз односа који постоји између појединца  и друштва у целини, односно државе. Стога, јасно је да се ради о једном деликатном питању, ста потврђује и чињеницу да се права и дужности окривљеног у кривичном поступку, као и третман према њему током кривичног поступка у великој мери константно настоји побољшати и подићи на већи ниво. Разлог овоме лижи у чињеници по којој се у кривичном поступку, одлучује и о једном од основних права сваког лица, а то је о слободи кретања. Такође, право на одбрану окривљеног, као и однос према њему од момента хапшења, па до окончања кривичног поступка, односно потенцијалног упућивања на извршење кривичне санкције, представља централно питање сваког кривичног поступка и питање од којег у великој мери зависи и демократичност, поштовање људских права и ниво хуманости неког друштва.sr
dc.description.abstractDoktorska disertacija se bavi položajem i ulogom branioca u krivičnom postupku, kao stučnog, pravno obrazovanog fizičkog lica koje pomaže okrivljenom u realizaciji funkcije odbrane. Odbrana uz pomoć branioca predstavlja jedno od korpusa prava okrivljenog na odbranu. Dakle, predmet ovog istraživanja predstavlja analiza položaja i uloge branioca u krivičnom postupku, odnosno analiza zakonskih odredbi koje se odnose na položaj branioca u krivičnom postupku, kao i njegovog doprinosa i pomoći okrivljenom u pružanju i ostvarenju stručne odbrane. Kako je reč o zakonskim propisima koji su u poslednjih petnestak godina bili često menjani, odnosno, kako je u pomenutom periodu bilo prisutno i donošenje potpuno novih zakona iz ove oblasti, neophodno je sagledati i analizirati trenutno važeća zakonska rešenja, jer pravo okrivljenog na odbranu, predstavlja jedno od osnovnih i gotovo najvažnijih prava okrivljenog u krivičnom postupku. Shodno tome, kako je branilac taj koji u velikoj meri zajedno sa okrivljenim, pogotovo u onda kada je stručna odbrana obavezna, predstavlja nosioca funkcije odbrane, smatramo da postoji naročita potreba za istraživanjem ove teme. Naime, branilac u krivičnom postupku se može pojaviti fakultativno, na osnovu želje okrivljenog da ima stručnu pomoć u pripremi svoje odbrane, ali i u određenim situacijama, okrivljeni je u obavezi da ima branioca. Prvi razlog zbog kojeg okrivljeni obavezno mora da ima branioca je karakter spora, a koji podrazumeva da je reč o krivičnom delu za koje je propisana kazna zatvora od osma godina ili teža, kao i u slučaju pregovaranja sa javnim tužiocem o zaključenju sporazuma o priznanju krivičnog dela. Drugi razlozi obavezne stručne odbrane okrivljenog u krivičnom postupku odnose se na svojstvo okrivljenog, a podrazumevaju da je reč o okrivljenom koji je nem, gluv, slep, nesposoban da se sam uspešno brani, kao i u slučaju ako je okrivljeni maloletnik. Treći razlog obavezne stručne odbrane leži procesnim poteškoćama, a koje se odnose na činjenicu da je okrivljeni zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren, ako mu se sudi u odsustvu, ako se glavni pretres održava u njegovoj odsutnosti zbog nesposobnosti koju je sam prouzrokovao, ako je zbog narušavanja reda udaljen iz sudnice, ako se pretres pred drugostepenim sudom drži u odsutnosti okrivljenog, ko okrivljenom koji nema branioca treba dostaviti presudu kojom mu je izrečena krivična sankcija koja se sastoji u lišenju slobode, a dostavljanje se ne može izvršiti na adresi o kojoj je obavestio sud. Dakle, kao što možemo videti, postoje brojni razlozi obavezne stručne odbrane u krivičnom postupka, ali, imajući u vidu današnje okolnosti i trenutno važeći Zakonik o krivičnom postupku, koji podrazumeva veću procesnu aktivnost okrivljenog i u ranijim fazama postupka (predistražnom i fazi istrage i optuženja), veoma su retke situacije u kojima okrivljeni ne angažuje branioca, odnosno situacije u kojima se okrivljeni sam brani. Upravo iz tog razloga, cilj ovog rada je da se ukaže na položaj i ulogu branioca u različitim fazama krivičnog postupka, kao i da se sagleda opravdanost pojedinih trenutno važećih zakonskih rešenja koja se odnose na ovu oblast. Pravo na odbranu predstavlja jedno od osnovnih i elementarnih prava okrivljenog u krivičnom postupku. Reč je o pravu koje je zajemčeno nizom međunarodnih dokumenata, ali i u većini država pravo na odbranu predstavlja ustavno načelo.            Okrivljeni kroz pravo na odbranu, odnosno kroz realizaciju tog prava štiti svoje dostojanstvo, ugled i u krajnjem slučaju pravo na slobodu kretanja. Potreba za odbranom jeste etički, logički i pravno očigledna. Ona je potrebna i onda kada je okrivljeni nesumnjivo kriv, jer sprečava nepovoljniji postupak i nepovoljniju odluku od onih koje zakon propisuje. Položaj okrivnjenog u krivičnom postupku u datom društvu – državi otkriva kulturni, humani i demokratski nivo svakog krivičnog postupka. U suštini, on je odraz odnosa koji postoji između pojedinca  i društva u celini, odnosno države. Stoga, jasno je da se radi o jednom delikatnom pitanju, sta potvrđuje i činjenicu da se prava i dužnosti okrivljenog u krivičnom postupku, kao i tretman prema njemu tokom krivičnog postupka u velikoj meri konstantno nastoji poboljšati i podići na veći nivo. Razlog ovome liži u činjenici po kojoj se u krivičnom postupku, odlučuje i o jednom od osnovnih prava svakog lica, a to je o slobodi kretanja. Takođe, pravo na odbranu okrivljenog, kao i odnos prema njemu od momenta hapšenja, pa do okončanja krivičnog postupka, odnosno potencijalnog upućivanja na izvršenje krivične sankcije, predstavlja centralno pitanje svakog krivičnog postupka i pitanje od kojeg u velikoj meri zavisi i demokratičnost, poštovanje ljudskih prava i nivo humanosti nekog društva.sr
dc.description.abstractThe doctoral dissertation deals with the position and role of the defense attorney in criminal proceedings, as a skilled, legally educated, physical person who helps the defendant in the realization of the defense function. Defense with the help of a defense attorney is one of the corpus of the defendant's rights. Therefore, the subject of this research is the analysis of the position and role of the defense attorney in criminal proceedings, that is, the analysis of legal provisions relating to the position of a defense attorney in criminal proceedings, as well as his contribution and assistance to the defendant in providing and executing expert defense. As for the legislation that has been frequently changed in the last fifteen years, that is, because the adoption of completely new laws in this area was present in the mentioned period, it is necessary to review and analyze the current valid legal solutions, because the defendant's right to defense, is one of the basic and almost most important rights of the defendant in criminal proceedings. Accordingly, as defense attorney, who, together with the defendant, in particular when the expert defense is mandatory, represents the bearer of the defense function, we consider that there is a particular need for research on this topic. Namely, the defendant in the criminal procedure may appear optional, on the basis of the defendant's wishes to have expert assistance in preparing his defense, but in certain situations, the defendant is obliged to have a defense attorney The first reason why the defendant must have a defense attorney must be the character of a dispute, which implies that it is a criminal offense for which a sentence of imprisonment of eight years or more is prescribed, as well as in the case of negotiations with the public prosecutor on the conclusion of the agreement on the recognition of a criminal offense . Other reasons for the compulsory professional defense of the defendant in the criminal proceedings relate to the defendant's itself, which means that the defendant is a deaf, deaf, blind, unable to defend himself successfully, as well as in the case if the defendant is a minor. The third reason for compulsory professional defense lies in procedural difficulties, which relate to the fact that the defendant is detained or is forbidden to leave the apartment or is detained, if he is tried in absentia, if the main trial is held in his absence due to his incapacity he caused, if he is removed from the courtroom due to the violation he made, if the trial before the second instance court is held in the absence of the defendant, when a defendant who does not have a defense attorney is required to deliver a judgment imposing a criminal sanction consisting in the deprivation of liberty, а delivery can not be made at the address notified by the court. Therefore, as we can see, there are numerous reasons for compulsory expert defense in criminal proceedings, but, given the present circumstances and the current Criminal Procedure Code, which implies greater procedural activity of the defendant and in the earlier stages of the proceedings (pre-investigative and investigation and prosecution phase ), there are very rare situations in which the defendant does not hire a defense attorney, that is, situations in which the defendant himself defends himself. For this reason, the aim of this research is to point out the position and role of the defense attorney at various stages of the criminal procedure, and to consider the justification of certain currently applicable legal solutions related to this area. The right to defense is one of the basic and elementary rights of the defendant in the criminal proceedings. This is a law that is covered by a series of international documents, but in most countries the right to defense is a constitutional principle.   The defendant, through the right to defense, or through the exercise of that right, protects his dignity, reputation and ultimately the right to freedom of movement. The need for defense is ethically, logically and legally obvious. It is necessary even when the defendant is undoubtedly guilty, because it prevents a more unfavorable procedure and an unfavorable decision than those prescribed by the law. The position of the defendant in the criminal proceedings in a given society -  country, reveals the cultural, humane and democratic level of each criminal proceeding. In essence, it is a reflection of the relationship that exists between the individual and the society as a whole, in other words the state. Therefore, it is clear that this is a delicate matter, which is also confirmed by the fact that the rights and duties of the defendant in the criminal procedure, as well as the treatment towards him during the criminal proceedings, are constantly tried being improved and raised to a higher level. The reason for this lies in the fact that in the criminal procedure it is decided on one of the basic rights of each person, that is, the freedom of movement. Also, the right to defend the defendant, as well as the attitude towards him from the moment of arrest, to the end of the criminal procedure, or the potential referral to the execution of the criminal sanction, is a central issue of every criminal procedure and a matter largely influenced by democracy, respect for human rights and the level of humanity of a society.en
dc.languagesr (cyrillic script)
dc.publisherУниверзитет Привредна академија у Новом Саду, Правни факултет за привреду и правосуђеsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет Привредна академија у Новом Садуsr
dc.subjectБранилац, бранилац по службеној дужности, право окривљеног на одбрану, окривљени, кривични поступак,sr
dc.subjectBranilac, branilac po službenoj dužnosti, pravo okrivljenog na odbranu, okrivljeni, krivični postupak,sr
dc.subjectDefense attorney, defense counsel ex officio, defendant's right to defense, defendant, criminal proceedings,en
dc.titleПоложај и улога браниоца у кривичном поступкуsr
dc.title.alternativePoložaj i uloga branioca u krivičnom postupkusr
dc.title.alternativePosition and role of the defense attorney in a criminal procedureen
dc.typedoctoralThesissr
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/58937/Disertacija.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/58938/IzvestajKomisije.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record