Категорија аниматности и форма акузатива у српском језику

Abstract

Предмет рада је однос категорије аниматности („живо/неживо”) и форме акузатива једнине у промени именица мушког рода I врсте; циљ је да се одреди када је овим именицама ак. јд. једнак генитиву једнине, а када номинативу једнине. Истраживање је било корпусно засновано. Из Обратног речника српскога језика ексцерпиране су именице мушког рода I врсте. Тај списак је затим сужен на оне именице које су у номинативу једнине потврђене у корпусу СрпКор2013. Значења одабраних именица проверена су у одговарајућим лексикографским изворима, како би се пронашле оне именице које могу имати и аниматни и инаниматни референт. Такође, написани су програми који су у медијима на српском језику тражили одабране именице, и који су изградили богате корпусе. Испитивање односа између аниматности и полисемије дало је табеларни преглед значења, са примерима у акузативу једнине, у Корпусу најфреквентнијих именица које могу имати и аниматан и инаниматан референт. Те именице су класификоване по обележју или обележјима која се јављају у њиховом акузативу једнине. Табеларни преглед значења са примерима проистекао је и из испитивања именица које према лексикографским изворима не могу имати и аниматан и инаниматан референт, а код којих се јавља неочекиван облик ак. јд. Понуђена су објашњења за њихову проблематичност. Три најважније групе изузетака од основног правила, називи спортских тимова, називи аутомобила и називи награда, обрађене су, уз податке о фреквенцији, у засебним поглављима. Закључује се и потврђује да идеално стање у српском језику ремете полисемија, гранични статус референта, антропоморфност и антропоморфизација са зооморфношћу, аналогија, меронимијски принцип, принцип збирности, градивност и збирно-градивност и принцип бесмртности.

The subject of this dissertation is the relation between animacy and the form of the accusative in the paradigm of the 1st declension masc. nouns; the goal is to determine when the acc. sg. of these nouns is equal to the gen. sg. and nom. sg. respectively. The research was corpus-based. 1st declension masc. nouns were excerpted from Obratni rečnik srpskoga jezika. This list was then narrowed to the nouns the nominative case of which had been attested in the corpus SrpKor2013. The meanings of the selected nouns were taken from the corresponding lexicographical resources, so that the nouns which can have both an animate and an inanimate referent could be found. Also, programs were written which searched the media in Serbian for the selected nouns, and built abundant corpora. The investigation of the relation between animacy and polysemy yielded a tabular overview of meanings, with examples in the acc. sg., of the nouns that are the most frequent in the Corpus which can have both an animate and an inanimate referent. Those nouns were classified according to the features that appear in their acc. sg. Another tabular overview came from the investigation of the nouns which according to the lexicographical sources cannot have both an animate and an inanimate referent and which are used in the unexpected form of acc. sg. Explanations of their problematic nature are offered. The three most important groups of exceptions to the basic rule, the names of sport teams, the names of car makes and models, and the names of awards, are dealt with in separate chapters, with data on frequency. It is concluded and confirmed that in Serbian the ideal state is disturbed by polysemy, borderline referent status, anthropomorphism and anthropomorphization with zoomorphism, analogy, the meronymic principle, the principle of collectivity, „massness and collective-massness”, and the principle of immortality.