Економски инструменти за управљање климатским ризицима у ратарској производњи Републике Србије

Abstract

Ратарска производња значајно доприноси одрживости и конкурентности националне пољопривреде. У исто време, производња ратарских усева се сучељава са све израженијом варијабилношћу климатских фактора и временских услова, пре свега са променама унутар температурног режима и неуравнотеженошћу просторног и временског распореда падавина, које постепено постају ограничавајући фактор њеног даљег развоја. Сходно присуству климатских ризика, произвођачима ратарских усева је доступно неколико мера чијом применом могу умањити њихов утицај, те адекватно заштитити своју производњу, односно очекиване приносе и приходе. У групи агротехничких мера примат се даје наводњавању, док се као економске мере најчешће појављују осигурање усева и трговина финансијским (временским) дериватима у земљама развијене економије. Са аспекта доносиоца одлука на газдинству, присуство, избор и имплементација расположивих мера се најчешће заснива на њиховој економској ефективности и прихватљивости. Ослањајући се на процену утицаја климатских промена, превасходно присуство феномена суше и њима изазваних штета на ратарску производњу, анализиране су неке од могућности унапређења сегмента управљања ризиком недостатка падавина у националној пољопривреди. Оне укључују ширу примену агро-техничке мере наводњавања и специфичних производа осигуравајућих кућа (осигурања од суше), те могућности установљавања одређених финансијских инструмената ванберзанског и берзанског тржишта (временских деривата) на територији Републике Србије. Истраживање је кроз анализу стања показало да пољопривредници не користе у довољној мери расположиве алтернативе. Како би се анализирали узроци недовољне примене алтернативних модела спроведено је анкетно истраживање на пољопривредним газдинствима. Уз осврт на потенцијални утицај Заједничке пољопривредне политике Европске уније на националну аграрну политику (померање тежишта са тржишних интервенција на адекватне механизме приступа инструментима за управљање производним ризицима - моделу субвенција), а индиректно и на појединачна газдинства, извршена је оцена економске ефективности заштите ратарске производње куповином полисе осигурања од суше, односно оцена економске ефективности имплементације и коришћења система за наводњавање на условно малим и великим газдинствима доминантно окренутим ратарству.

Ratarska proizvodnja značajno doprinosi održivosti i konkurentnosti nacionalne poljoprivrede. U isto vreme, proizvodnja ratarskih useva se sučeljava sa sve izraženijom varijabilnošću klimatskih faktora i vremenskih uslova, pre svega sa promenama unutar temperaturnog režima i neuravnoteženošću prostornog i vremenskog rasporeda padavina, koje postepeno postaju ograničavajući faktor njenog daljeg razvoja. Shodno prisustvu klimatskih rizika, proizvođačima ratarskih useva je dostupno nekoliko mera čijom primenom mogu umanjiti njihov uticaj, te adekvatno zaštititi svoju proizvodnju, odnosno očekivane prinose i prihode. U grupi agrotehničkih mera primat se daje navodnjavanju, dok se kao ekonomske mere najčešće pojavljuju osiguranje useva i trgovina finansijskim (vremenskim) derivatima u zemljama razvijene ekonomije. Sa aspekta donosioca odluka na gazdinstvu, prisustvo, izbor i implementacija raspoloživih mera se najčešće zasniva na njihovoj ekonomskoj efektivnosti i prihvatljivosti. Oslanjajući se na procenu uticaja klimatskih promena, prevashodno prisustvo fenomena suše i njima izazvanih šteta na ratarsku proizvodnju, analizirane su neke od mogućnosti unapređenja segmenta upravljanja rizikom nedostatka padavina u nacionalnoj poljoprivredi. One uključuju širu primenu agro-tehničke mere navodnjavanja i specifičnih proizvoda osiguravajućih kuća (osiguranja od suše), te mogućnosti ustanovljavanja određenih finansijskih instrumenata vanberzanskog i berzanskog tržišta (vremenskih derivata) na teritoriji Republike Srbije. Istraživanje je kroz analizu stanja pokazalo da poljoprivrednici ne koriste u dovoljnoj meri raspoložive alternative. Kako bi se analizirali uzroci nedovoljne primene alternativnih modela sprovedeno je anketno istraživanje na poljoprivrednim gazdinstvima. Uz osvrt na potencijalni uticaj Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije na nacionalnu agrarnu politiku (pomeranje težišta sa tržišnih intervencija na adekvatne mehanizme pristupa instrumentima za upravljanje proizvodnim rizicima - modelu subvencija), a indirektno i na pojedinačna gazdinstva, izvršena je ocena ekonomske efektivnosti zaštite ratarske proizvodnje kupovinom polise osiguranja od suše, odnosno ocena ekonomske efektivnosti implementacije i korišćenja sistema za navodnjavanje na uslovno malim i velikim gazdinstvima dominantno okrenutim ratarstvu.

Crop production significantly contributes to the sustainability and competitiveness of the national agriculture. On the other hand, currently crop production is facing the more and more pronounced variability of climatic factors and weather conditions (primarily with the changes within the temperature regime, as well as disturbed spatial and temporal distribution of rainfalls) that progressively become a limiting factor for its further development. In accordance with the presence of climate risks, several measures are available to crop producers, whose implementation may decrease impact of mentioned risks and serve as adequate protection of their production and expected yields (incomes). Within the group of agro-technical measures primacy is given to the irrigation, while as economic measure mostly is used the crop insurance, as well as trade with financial instruments (weather derivatives) in the countries with developed economy. From the perspective of decision maker at agricultural holding, the presence, selection and implementation of available measures are usually based on their economic effectiveness and acceptability. Relying on the assessment of climate change impacts (before all the presence of the drought phenomenon) and by them caused damages in crop production, there were analyzed some opportunities at national level that can be used to improve the segment of risk management related to the lack of rainfalls, such as wider application of agro-technical measure of irrigation and specific products of insurance (insurance against drought), as well as the possibility of certain financial instruments of OTC and stock market establishment (weather derivatives) at the territory of the Republic of Serbia. Throughout the analysis, the research has showed that agricultural producers have not use in sufficient volume the available alternatives, while the conducted survey identified the main reasons of that. Together with reconsideration on the potential impact of the Common Agricultural Policy of the European Union to the national agricultural policy (focus shifting from the market intervention to the adequate access mechanisms to the instruments for production risks management - subsidy model), as well as indirect impact on individual holdings, it was assessed the economic efficiency of protection of crop production by the purchase of insurance policy against the drought, as like the evaluation of economic effectiveness of irrigation systems implementation and use at relatively small and large holdings primarily oriented to crop production. Conducted economic analysis (based on the contribution margin - variable costs) showed that depending to the present level of drought intensity and verified losses of expected yields, holdings turned to crop production that were previously purchased the insurance policy against drought may reach up to several times higher contribution margin in certain lines of crop production, ensuring itself a larger part of planned incomes during by the weather conditions unfavorable years. Also, all gained values for the indicators of dynamic assessment of economic efficiency of investment in selected irrigation systems show that their implementation lies on proper economic reasoning, what would contributed to the stabilization and increase