Show simple item record

Zasnivanje i proizvodno-kvalitetne osobine esparzete (Onobrychis viciifolia Scop.) u uslovima združene setve

dc.contributor.advisorĆupina, Branko
dc.contributor.otherErić, Pero
dc.contributor.otherManojlović, Maja
dc.contributor.otherĐurić, Simonida
dc.contributor.otherVasiljević, Sanja
dc.creatorVujić, Svetlana
dc.date.accessioned2020-02-26T16:23:23Z
dc.date.available2020-02-26T16:23:23Z
dc.date.available2020-07-03T13:34:09Z
dc.date.issued2018-03-02
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/12044
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija151359247768445.pdf?controlNumber=(BISIS)106805&fileName=151359247768445.pdf&id=10785&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=106805&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije151359251732735.pdf?controlNumber=(BISIS)106805&fileName=151359251732735.pdf&id=10787&source=NaRDuS&language=srsr
dc.description.abstractЗаснивање вишегодишњих легуминоза у пролећном року сетве често је праћено интензивнијим развојем корова и смањеним приносом. Ово је случај и приликом гајења еспарзете (Onobrychis viciifolia Scop.), која се сматра потенцијалном заменом за луцерку. Здружена сетва, односно гајење две или више врста на једном пољу током одређеног периода, може се користити као начин заснивања ове вишегодишње легуминозе. Осим традиционалног здруживања легуминозе и стрнине, као надусев може се користити и сточни грашак (Pisum sativum L.), због своје краће вегетације и смањеног конкурентског утицаја на подусев. Циљ рада је био да се утврди да ли је сточни грашак погодан за заснивање еспарзете у здруженој сетви, као и да се утврди одговарајућа сорта и густина грашка која омогућава најбољи принос и утицај на подусев. Двофакторијални оглед постављен је на експерименталном пољу Института за ратарство и повртарство, Нови Сад, током 2010-2014. године и укључио је две сорте грашка различитих морфолошких особина (Језеро-афила тип листа, Јавор-редуковане лиске) сејане у три густине. Као контролне варијанте коришћене су чист усев еспарзете и здружена сетва еспарзете и овса. Оглед је засниван у четворогодишњем периоду и испитивања су вршена у години заснивања и првом откосу у години искоришћавања. Утврђено је да су временски услови значајно утицали на остварен принос у току истраживања. Сточни грашак као надусев имао је повољније деловање на еспарзету и њен развој након сваког откоса, с тим да је присуство надусева у другој години живота имало минималан утицај на остварени принос. Принос суве материје у првом откосу био је већи са сортом Језеро. Између приноса са 60 и 90 биљака грашка по m2 разлика у приносу није била статистички значајна, што је посебно значајно са економског аспекта производње. Резултати су показали да је највећи укупан принос суве материје имала еспарзета са овсем, услед значајног са повећањем густине смеше. Резултати су показали да је здружена сетва две легуминозе утицала на већи садржај минералног азота у земљишту након првог откоса. Присуство и густина надусева у првом откосу утицали су на интензивније коришћење влаге у земљишту, док је у наредним мерењима утицај фактора на количину воде у слоју до 60 cm био минималан. Значај заснивања еспарзете у здруженој сетви са грашком показан је и кроз садржај сирових протеина, који је био већи у здруженој сетви у односу на чист усев еспарзете. При томе, сварљивост крме је била већа, с обзиром на то да је смеша еспарзете и грашка имала мањи удео NDF-а и ADF-а у односу на контроле. Остварени резултати показују да се еспарзета може успешно заснивати у здруженој сетви са сточним грашком чиме се обезбеђује стабилан принос првог откоса високог квалитета, без негативног утицаја на регенерацију еспарзете и принос у наредним откосима. Резултати указују да је здружена сетва поуздан и еколошки начин заснивања еспарзете, који пружа могућност да ова врста буде заступљенија у пракси.удела првог откоса у укупном приносу. Удео корова у здруженој сетви био је мањи у односу на чист усев еспарзете. Сорта Језеро у просеку имала је већу компетативну способност, док је у просеку за обе сорте најмањи удео корова утврђен у смеши са 60 биљака грашка. Морфолошки различите сорте грашка нису довеле до статистички значајних разлика у вредностима индекса лисне површине еспарзете, али се вредност овог параметра смањивала са повећањем густине надусева. Садржај фотосинтетичких пигмената био је већи на третманима са здруженом сетвом, али је и значајно зависио од временских услова. Биолошка активност земљишта била је већа у здруженој сетви у односу на чист усев еспарзете. Бројност азотофиксатора била је већа при мањем присуству надусева, док се укупан број бактерија и гљива повећаваоsr
dc.description.abstractZasnivanje višegodišnjih leguminoza u prolećnom roku setve često je praćeno intenzivnijim razvojem korova i smanjenim prinosom. Ovo je slučaj i prilikom gajenja esparzete (Onobrychis viciifolia Scop.), koja se smatra potencijalnom zamenom za lucerku. Združena setva, odnosno gajenje dve ili više vrsta na jednom polju tokom određenog perioda, može se koristiti kao način zasnivanja ove višegodišnje leguminoze. Osim tradicionalnog združivanja leguminoze i strnine, kao nadusev može se koristiti i stočni grašak (Pisum sativum L.), zbog svoje kraće vegetacije i smanjenog konkurentskog uticaja na podusev. Cilj rada je bio da se utvrdi da li je stočni grašak pogodan za zasnivanje esparzete u združenoj setvi, kao i da se utvrdi odgovarajuća sorta i gustina graška koja omogućava najbolji prinos i uticaj na podusev. Dvofaktorijalni ogled postavljen je na eksperimentalnom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, tokom 2010-2014. godine i uključio je dve sorte graška različitih morfoloških osobina (Jezero-afila tip lista, Javor-redukovane liske) sejane u tri gustine. Kao kontrolne varijante korišćene su čist usev esparzete i združena setva esparzete i ovsa. Ogled je zasnivan u četvorogodišnjem periodu i ispitivanja su vršena u godini zasnivanja i prvom otkosu u godini iskorišćavanja. Utvrđeno je da su vremenski uslovi značajno uticali na ostvaren prinos u toku istraživanja. Stočni grašak kao nadusev imao je povoljnije delovanje na esparzetu i njen razvoj nakon svakog otkosa, s tim da je prisustvo naduseva u drugoj godini života imalo minimalan uticaj na ostvareni prinos. Prinos suve materije u prvom otkosu bio je veći sa sortom Jezero. Između prinosa sa 60 i 90 biljaka graška po m2 razlika u prinosu nije bila statistički značajna, što je posebno značajno sa ekonomskog aspekta proizvodnje. Rezultati su pokazali da je najveći ukupan prinos suve materije imala esparzeta sa ovsem, usled značajnog sa povećanjem gustine smeše. Rezultati su pokazali da je združena setva dve leguminoze uticala na veći sadržaj mineralnog azota u zemljištu nakon prvog otkosa. Prisustvo i gustina naduseva u prvom otkosu uticali su na intenzivnije korišćenje vlage u zemljištu, dok je u narednim merenjima uticaj faktora na količinu vode u sloju do 60 cm bio minimalan. Značaj zasnivanja esparzete u združenoj setvi sa graškom pokazan je i kroz sadržaj sirovih proteina, koji je bio veći u združenoj setvi u odnosu na čist usev esparzete. Pri tome, svarljivost krme je bila veća, s obzirom na to da je smeša esparzete i graška imala manji udeo NDF-a i ADF-a u odnosu na kontrole. Ostvareni rezultati pokazuju da se esparzeta može uspešno zasnivati u združenoj setvi sa stočnim graškom čime se obezbeđuje stabilan prinos prvog otkosa visokog kvaliteta, bez negativnog uticaja na regeneraciju esparzete i prinos u narednim otkosima. Rezultati ukazuju da je združena setva pouzdan i ekološki način zasnivanja esparzete, koji pruža mogućnost da ova vrsta bude zastupljenija u praksi.udela prvog otkosa u ukupnom prinosu. Udeo korova u združenoj setvi bio je manji u odnosu na čist usev esparzete. Sorta Jezero u proseku imala je veću kompetativnu sposobnost, dok je u proseku za obe sorte najmanji udeo korova utvrđen u smeši sa 60 biljaka graška. Morfološki različite sorte graška nisu dovele do statistički značajnih razlika u vrednostima indeksa lisne površine esparzete, ali se vrednost ovog parametra smanjivala sa povećanjem gustine naduseva. Sadržaj fotosintetičkih pigmenata bio je veći na tretmanima sa združenom setvom, ali je i značajno zavisio od vremenskih uslova. Biološka aktivnost zemljišta bila je veća u združenoj setvi u odnosu na čist usev esparzete. Brojnost azotofiksatora bila je veća pri manjem prisustvu naduseva, dok se ukupan broj bakterija i gljiva povećavaosr
dc.description.abstractThe establishment of perennial legumes in the spring is often followed by intensive weeds infestation and reduced yield. This is also the case when growing sainfoin (Onobrychis viciifolia Scop.) which is considered a potential substitute for alfalfa (Medicago sativa L.). Intercropping or growing two or more species in the same field during a certain period can be used for establishing this perennial legume. A field pea (Pisum sativum L.) has a potential to be used as companion crop due to a short growing season and reduced competing impact. The aim of this research was to determine the suitability of field pea as a companion crop for sainfoin establishment and to determine the appropriate cultivar and pea density that provides the best yield and impact on undersown crop. A two-factorial trial was set up in the experimental field of the Institute of Field and Vegetable Crops, Novi Sad, during 2010-2014. The experiment included two morphologically different pea cultivars (Jezero-afila leaf type and Javor-reduced leaflet) and three pea densities. The sainfoin pure stand and a mixture with oat were used as control treatments. The trial included four sowing years and the analysis was performed in the establishment years and in the first cut in the full harvest year. The weather conditions significantly influenced obtained yield. Field pea as a companion crop had a better impact on sainfoin development in the establishment year, while in subsequent year companion crops had minimal impact on sainfoin yield. Concerning pea cultivars, a higher dry matter yield was obtained with cultivar Jezero. It was concluded, there were no significant differences between obtained yield with 60 and 90 pea plants per m2 which have importance from the economic aspect. The results showed that the highest annual yield had a mixture of sainfoin and oat, due to a significant share of the first yield. The weed proportion was lower in intercropping compared to the sainfoin pure stand. The cultivar Jezero and a density of 60 pea plants per m2 were more competitive to weeds. Morphologically different pea cultivars did not significantly affect leaf area index of sainfoin. However, its value decreased with the increase of pea density in the stand. Intercropping and weather conditions had a significant impact on pigment content in sainfoin leaves. The examined soil biological activity was higher in intercropping treatments. The number of nitrogen fixation bacteria increased with a decreased number of pea plants, while the number of total bacteria and fungi increased with increasing pea density. The intercropping of the legumes influenced the higher content of mineral nitrogen in the soil, but also the more intensify use of soil moisture. The positive effect of intercropping of two legumes was demonstrated by the obtained higher content of crude protein with a lower proportion of digestibility parameters - NDF and ADF compared to both control treatments. The obtained results show that sainfoin can be successfully established with field pea in intercropping, which ensures the stable and high-quality yield of the first cut, without negative esainfoin re-growth and yield in subsequent cuts. Thus, intercropping can be considered as a reliable and ecological practice for sainfoin establishment, which provides the possibility for increasing production of this species.en
dc.languagesr (cyrillic script)
dc.publisherУниверзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултетsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Technological Development (TD or TR)/31016/RS//
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Новом Садуsr
dc.subjectЗдружена сетва, еспарзета, сточни грашак, принос, квалитетsr
dc.subjectZdružena setva, esparzeta, stočni grašak, prinos, kvalitetsr
dc.subjectintercropping, sainfoin, field pea, yield, qualityen
dc.titleЗаснивање и производно-квалитетне особине еспарзете (Onobrychis viciifolia Scop.) у условима здружене сетвеsr
dc.title.alternativeZasnivanje i proizvodno-kvalitetne osobine esparzete (Onobrychis viciifolia Scop.) u uslovima združene setvesr
dc.typedoctoralThesissr
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/36344/Disertacija.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/36345/IzvestajKomisije.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record