Фенотипска и молекуларна анализа агрономских особина пшенице

Abstract

У раду су приказани резултати огледа 94 генотипа пшенице (Triticum vulgare L.) и по један генотип Т. spelta L. (Нирвана) и Т. compactum Host (Бамби) гајених током две вегетационе сезоне (2011/2012. и 2012/2013.) на два локалитета (Нови Сад и Сремска Митровица). Испитиване су фенотипске особине: висина биљке, дужина класа, број зрна по класу, маса хиљаду семена и принос. Приказани су показатељи основне статистике просек и коефицијент варијације, док је за анализу интеракције генотипа и спољне средине примењен модел главних ефеката и вишеструке интеракције-AMMI (Аdditive Мain Еffects and Мultiplicative Interaction). Међузависност испитиваних особина је утврђена анализом индиректних корелационих коефицијената. Молекуларна анализа је подразумевала анализовање коришћеног биљног материјала са 28 молекуларна маркера – микросателита. Резултати су показали статистичку значајност главних ефеката генотипа на фенотипску варијабилност свих испитиваних особина. Индиректним корелацијама су установљене значајне вредности коефицијената корелације између неких испитиваних особина. Детаљном анализом резултата утврђено је да је само маркер gwm631, испољио везу маркер-особина са свих пет испитиваних особина. У односу на класичне методе оплемењивања, маркерима помогнута селекција скраћује поступак оцене и одабира родитељских парова. У том смислу, молекуларни маркери, као додатак искуству оплемењивача, су показатељи исправног смера у кључним корацима при избору родитеља.

U radu su prikazani rezultati ogleda 94 genotipa pšenice (Triticum vulgare L.) i po jedan genotip T. spelta L. (Nirvana) i T. compactum Host (Bambi) gajenih tokom dve vegetacione sezone (2011/2012. i 2012/2013.) na dva lokaliteta (Novi Sad i Sremska Mitrovica). Ispitivane su fenotipske osobine: visina biljke, dužina klasa, broj zrna po klasu, masa hiljadu semena i prinos. Prikazani su pokazatelji osnovne statistike prosek i koeficijent varijacije, dok je za analizu interakcije genotipa i spoljne sredine primenjen model glavnih efekata i višestruke interakcije-AMMI (Additive Main Effects and Multiplicative Interaction). Međuzavisnost ispitivanih osobina je utvrđena analizom indirektnih korelacionih koeficijenata. Molekularna analiza je podrazumevala analizovanje korišćenog biljnog materijala sa 28 molekularna markera – mikrosatelita. Rezultati su pokazali statističku značajnost glavnih efekata genotipa na fenotipsku varijabilnost svih ispitivanih osobina. Indirektnim korelacijama su ustanovljene značajne vrednosti koeficijenata korelacije između nekih ispitivanih osobina. Detaljnom analizom rezultata utvrđeno je da je samo marker gwm631, ispoljio vezu marker-osobina sa svih pet ispitivanih osobina. U odnosu na klasične metode oplemenjivanja, markerima pomognuta selekcija skraćuje postupak ocene i odabira roditeljskih parova. U tom smislu, molekularni markeri, kao dodatak iskustvu oplemenjivača, su pokazatelji ispravnog smera u ključnim koracima pri izboru roditelja.

This research presents the results of the examination of 94 genotypes of wheat (Triticum vulgare L.) and one genotype T. Spelta L. (Nirvana) and T. Compactum Host (Bambi) grown during the two vegetation season (2011/2012 and 2012/2013) at two locations (Novi Sad and Sremska Mitrovica). The phenotypic markers that were examined were plant height, spike length number of grains per spike, mass of thousands seeds and yield. The basic statistics average and coefficient of variation were shown, while the main effects and multiplicative interaction model (AMMI) was used for the analysis of the genotype interaction and the environment. The interdependence of the investigated traits was determined by analysis of the indirect correlation coefficients. Molecular analysis was consisting of used plant material with 28 molecular markers - microsatellites. The results showed the statistically significance of the main effects of the genotype on the phenotypic variability in all investigated traits. Indirect correlations have established significant correlation coefficients among some of the examined properties. A detailed analysis of the results found that only the gwm631 marker exhibited a marker-trait relationship with all five investigated traits. In comparison to the classical breeding methods, the markers assisted selection shortens the process of evaluation and selection of parental couples. In this sense, molecular markers, in addition to the experience of breeders, are indicators of the right direction in the key steps in the choice of parents.