Karakteristike akutne zapaljenske reakcije miševa sa uklonjenim genom za makrofagni inhibitorni faktor

Abstract

Cilj ovog rada je bio da se ispitaju karakteristike sterilne zapaljenske reakcije u miševa sa delecijom Mif gena, korišćenjem modela subkutane implantacije polivinilskih sunđera. Iako je MIF poznat pro-inflamacijski citokin o njegovom uticaju na procese regeneracije nakon oštećenja tkiva postoje kontradiktorni podaci. Zbog toga su u pokušaju razumevanja ovog problema ispitivani dinamika promena ćelijskih elemenata u eksudatu rane, procesi apoptoze inflamacijskih ćelija i njihova funkcionalna sposobnost in vitro (adhezivnost i produkcija NO). Ovi parametri su povezivani sa nivoom različitih biomolekula u eksudatu (pro- i anti-inflamacijskih citokina), hemokina; faktora rasta reaktanata akutne faze i NO). Dobijeni rezultati su poređeni sa rezultatima kod kontrolnog divljeg soja C57BL/6 (Mif+/+) miševa sa očuvanim Mif genom. Pokazano je da ranu fazu inflamacije (24 časa posle implantacije sunđera) karakteriše smanjeno nakupljanje neutrofilnih granulocita, manja produkcija IL-β, IFN-γ, IL-12 i NO, povećana produkcija IL-33 i GM-CSF i neočekivano manja apoptoza neutrofila u odnosu na divlji soj miševa. Shodno očekivanju, inflamacijske ćelije u kulturi su produkovale više NO, imale veću spontanu apoptozu koja se bitnije nije menjala pod uticajem LPS-a, ali su takođe neočekivano imale povećanu adhezivnost za plastiku. Kasnu fazu inflamacije (10. dana od implantacije sunđera) je karakterisalo manje nakupljanje granulocita; makrofaga i dendritskih ćelija što nije bilo povezano sa brojem neutrofila i monocita u perifernoj krvi, veće stvaranje džinovskih multijedarnih makrofaga i povećanje apoptoze kako neutrofila tako i makrofaga. U eksudatu su nađeni niži nivoi NO, IL-β, TNF-α i CXCL10 a povećani nivoi IL-12, IL- 33, IL-1Ra i CRP. Inflamacijske ćelije su u kulturi produkovale niže nivoe NO ali su, slično kao u ranoj fazi, imale povećanu spontanu i indukovanu adhezivnost za plastiku, u odnosu na divlji soj miševa. Na osnovu dobijenih rezultata se može zaključiti da predominacija anti-inflamacijskih medijatora kod Mif-/- miševa, praćena smanjenom mobilizacijom inflamacijskih ćelija u povređeno tkivo i povećanjem njihove apoptoze, mogu delovati povoljno na bržu rezoluciju inflamacije.