Determinante stabilnosti i promenljivosti subjektivnog blagostanja na uzorcima ispitanika iz Srbije, Japana i Sjedinjenih Američkih Država: primena pristupa usmerenog na osobe

Abstract

Iako se od razvoja tripartitnog modela subjektivnog blagostanja ono gotovo neizostavno definiše kao kompleksan i multifacetni fenomen, u dosadašnjim istraživanjima prirode, strukture i stabilnosti subjektivnog blagostanja je korišćen pristup usmeren na pojedinačne varijable. Na taj način se kretalo od neproverene pretpostavke da su pojedinačne komponente subjektivnog blagostanja uvek kongruentne, dok se istovremeno zanemarivalo to, da se osobe mogu razlikovati ne samo po izraženosti pojedinačnih varijabli, nego i po tome kojem tipu konfiguracije sačinjenom od tri komponente blagostanja pripadaju. Međutim, novija istraživanja u oblasti subjektivnog blagostanja pokazuju da je prilikom postavljanja različitih istraživačkih pitanja u ovoj oblasti potrebno voditi računa o organizovanju pojedinačnih komponenti unutar pojedinca, budući da postoje individualne razlike kako u strukturi blagostanja, tako i u reaktivnosti, stabilnosti i prediktorima afektivnih i kognitivne komponente subjektivnog blagostanja. Ovo istraživanje je konstruisano tako da kroz četiri studije odgovori na nekoliko istraživačkih pitanja u oblasti subjektivnog blagostanja primenom pristupa usmerenog na osobe. Osim pitanja strukture blagostanja, proveravane su pretpostavke dve suprotstavljene grupe teorija koje pretpostavljaju različite prediktore blagostanja i samim tim različit stepen stabilnosti blagostanja tokom vremena. Preciznije, primenom pristupa usmerenog na osobe su se proveravale pretpostavke temperamentalnih i situacionih modela, ne bi li se omogućila njihova integracija. Osim o proveri stepena stabilnosti subjektivnog blagostanja u ovom istraživanju smo se bavili i determinantama koje doprinose tome da određene grupe ispitanika pokazuju stabilnost blagostanja tokom vremena, bez obzira na promenu životnih okolnosti, ali i time koji faktori, u kojim uslovima i kod kojih ispitanika dovode do dugoročnih promena blagostanja. Prva studija je bila organizovana sa ciljem ispitivaja strukture subjektivnog blagostanja, ne bi li se odgovorilo na pitanje na koje načine su komponente subjektivnog blagostanja organizovane na nivou pojedinaca. Primenjena su četiri različita uzorka: uzorak iz MIDUS studije sprovedene na ispitanicima iz Sjedinjenih Američkih Država (3687 ispitanika), uzorak iz MIDJA studije koja se sprovodi na reprezentativnom uzorku odraslih ispitanika iz Japana (1010 ispitanika) i dva uzorka iz Srbije, od kojih je jedan bio uzorak studenata (922 ispitanika), a drugi uzorak odraslih (948 ispitanika). Ispitanici su popunjavali upitnike zadovoljstva životom i pozitivnog i negativnog afekta. Primenom analize latentnih profila je dobijeno da se izdvajaju pet konfiguracija blagostanja, koje govore u prilog tome da se pored kongruentnih obrazaca blagostanja pretpostavljenih pristupom usmerenim na varijable, registruju i nekongruentni obrasci. U svim uzorcima se osim obrazaca visokog, srednje visokog i niskog blagostanja, registuju i obrasci visokog, odnosno niskog zadovoljstva životom praćeni srednjim vrednostima na obe mere afekta. Rezultati ovog istraživanja govore u prilog tome da izražene vrednosti na zadovoljstvu životom mogu biti praćene različitim afektivnim balansom, kao i to da osobe sa istim vrednostima na pozitivnom i negativnom afektu mogu da imaju izrazito drugačije vrednosti na zadovoljstvu životom. Navedeni rezultati govore u prilog potrebi za ispitivanjem organizovanosti komponenti unutar pojedinaca, ukazujući na nedostatke pristupa usmerenog na varijable. Druga studija je organizovana sa ciljem da se proveri stabilnost samih obrazaca blagostanja, ali i sa ciljem da se utvrdi da li je struktura blagostanja unutar pojedinca stabilna ili promenljiva. U ovoj studiji su korišćeni uzorci ispitanika iz Sjedinjenih Američkih Država (MIDUS studija - 2369 ispitanika) i studenata iz Srbije (1059 ispitanika). Budući da smo se u okviru ove studije bavili promenom, ispitanici su bili upitani da procene zadovoljstvo životom i pozitivan, odnosno negativan afekat u dve vremenske tačke: u periodu od godinu dana na uzorku ispitanika iz Srbije, i u periodu od deset godina na uzorku iz MIDUS studije. Rezultati ove studije pokazuju da se u slučaju oba uzorka registruju stabilni obrasci blagostanja kroz vreme. Ipak, ukoliko se uzmu u obzir promene unutar pojedinca, dobija se da iako osobe koje su prvobitno izveštavale o visokom subjektivnom blagostanju najčešće imaju isti obrazac i nakon godinu ili deset godina, u slučaju drugih obrazaca je stabilnost pripadnosti obrascu mnogo manja. Rezultati ove studije su diskutovani iz ugla modela koji se bave promenom blagostanja, ali i iz ugla Dinamičkog modela subjektivnog blagostanja. U okviru treće studije su prikazane i diskutovane razlike u korelatima obrazaca subjektivnog blagostanja, kojim se ispitivala korisnost navedenog strukturalnog pristupa u istraživanju subjektivnog blagostanja. Na uzorku iz Sjednjenih Američkih Država (2369 ispitanika) su ispitivane razlike između pet navedenih konfiguracija blagostanja u slučaju nekih temperamentalnih varijabli, poput ekstraverzije, neuroticizma i optimizma, kao i slučaju situacionih faktora, poput broja životnih događaja. Na uzorku studenata iz Srbije je meren broj životnih događaja, emocionalni distres, strategije emocionalne regulacije, rezilijentnost i pozitivna očekivanja. Rezultati istraživanja pokazuju da svaka konfiguracija ima svoje specifičnosti, ali i da u nekim domenima deli sličnosti sa drugim profilima. Najvažniji zaključci ove studije su da iako određene latentne profile karakteriše isti broj stresora kojima su izloženi, oni se međusobno razlikuju po reaktivnosti na njih, ali i po strategijama emocionalne regulacije koje koriste. Na primer, iako visoko zadovoljni ispitanici doživljavaju jednak broj stresora kao i oni koji pripadaju profilima niskog zadovoljstva životom i niskog subjektivnog blagostanja, oni su pod manjim emocionalnim distresom i češće koriste adaptivne strategije emocionalne regulacije. U poređenju sa profilima visokog i srednjeg subjektivnog blagostanja, ispitanici koji pripadaju profilu visokog zadovoljstva životom jednako često ili češće koriste adaptivne strategije emocionalne regulacije, ali istovremeno i češće koriste maladaptivne strategije i pod većim su emocionalnim distresom. U ovom istraživanju je dobijeno da iako se profili niskog i visokog zadovoljstva životom razlikuju u primeni strategija emocionalne regulacije i u emocionalnom distresu koji doživljavaju, oni opet imaju jednake vrednosti na pozitivnim očekivanjima i rezilijentnosti. Istraživanja ove studije pokazuju i da osobe sa visokim subjektivnim blagostanjem pokazuju najveći stepen funkcionalnosti, ali i da je najniži stepen funkcionalnosti karakteristika ne samo niskog subjektivnog blagostanja, već i niskog zadovoljstva životom praćenog srednjim vrednostima na afektivnoj komponenti blagostanja. U okviru poslednje studije su proveravane pretpostavke temperamentalnih i situacionih modela blagostanja, a njihova integracija je kroz pristup usmeren na osobe formulisana u vidu odgovora na pitanje koje konfiguracije karakteriše stabilnost blagostanja kroz vreme, kao i koji faktori tome doprinose, odnosno za koje ispitanike (konfiguracije ispitanika) se registruje tendencija da promene obrazac blagostanja tokom vremena. U ovom segmentu istraživanja su korišćeni samo podaci iz MIDUS studije (2369 ispitanika), a ispitanici su u razmaku od deset godina popunjavali osim mera subjektivnog blagostanja i mere ekstraverzije i neuoriticizma, kao i broj životnih događaja. Suprotno pretpostavkama da temperamentalni faktori poput ekstraverzije i neuroticizma uvek doprinose stabilnosti blagostanja, dok broj životnih događaja predstavlja činioc promenljivosti, dobijeno je da ovi faktori imaju različitu ulogu u zavisnosti od početne pripadnosti konfiguraciji blagostanja. U određenim uslovima, temperamentalni faktori su predstavljali faktor stabilnosti, dok su u drugim uslovima pogodovali tome da osoba menja subjektivno blagostanje tokom vremena. Na primer, kod visokog subjektivnog blagostanja i visokog zadovoljstva životom veliki broj životnih događaja je činilac promene u smeru nekog maladaptivnijeg profila, dok je u slučaju niskog zadovoljstva životom veliki broj životnih događaja činilac stabilnosti. Kada je u pitanju neuroticizam, dobija se da je visok neuroticizam najvažnija determinanta promene ka maladaptivnijem obrascu kod osoba sa visokim subjektivnim blagostanjem, dok je najvažniji faktor stabilnosti kod osoba sa visokim zadovoljstvom životom. Rezultati ove studije govore u prilog mogućnosti integracije situacionih i temperamentalnih modela ukoliko se uzme u obzir kompleksnost u odnosima između dispozicionih i situacionih faktora. Rezultati ovog istraživanja su diskutovani iz ugla Dinamičkog modela blagostanja, hipoteze o generisanju stresa, kao i temperamentalnih i situacionih modela koji se bave prediktorima i stabilnošću blagostanja. Osim diskutovanja rezultata u svetlu već postojećih teorija, ovo istraživanje je omogućilo i razvoj nove ideje o različitoj ulozi dispozicionih i situacionih faktora u održavanju stabilnog blagostanja, odnosno u njegovoj promeni, u zavisnosti od stepena podudarnosti ovih faktora sa početnim vrednostima na komponentama blagostanja. U skladu sa tim je razvijena ideja o fitu između subjektivnog blagostanja i činioca stabilnosti i promene koja je detaljno razmatrana u diskusiji.