Poetika kamernih prostora u prozi Miloša Crnjanskog

Abstract

Rad se bavi istraživanjem poetike kamernih prostora u prozi Miloša Crnjanskog, s većim naglaskom na romanima i pripovetkama, ali bez isključivanja putopisnog korpusa dela ovog autora, kao ni esejisitke i novinarskih tekstova u kojima se autor u većoj meri dotakao pomenute teme. Pod kamernim prostorima smo podrazumevali zatvorene prostore u doslovnom smislu – kuću i okućnicu, sobe, dvorišta, zatvorena prevozna sredstva, prolazne prostore hotela i gostionica, zatvorene prostore kafana i institucija, čak i lične prostore grada, odnosno delove grada koji su obojeni intimnom poetikom svakodnevice izabranog pojedinca. Rad je podeljen na dva dela i prvi kraći deo (na putu) opisuje poetiku prolaznih zatvorenih prostora koji imaju veze s putovanjem kao što su tranzitni prostori stanica, zatvoreni prostori prevoznih sredstava (vozova, automobila, aviona). Drugi deo rada (ka cilju) podeljen je na tri veća odeljka. Prvi deo istražuje moguće inverzije prostora doma kao što su tranzitni prostori hotela i bolnica (kao privremenog doma) ili posebno markirani prostori groblja, vrtova i ogledala. Drugi deo je okrenut urbanim prostorima i ličnim mestima u gradu. Treći deo detaljno istražuje poetiku doma, odnosno kuće, i načine na koji je ona prikazana u prozi Miloša Crnjanskog. U radu smo pokušali da pokažemo način na koji Crnjanski opisuje prostor i kako je zatvoreni prostor kvalifikovan u odnosu na otvoreni. Istraživali smo i načine na koji se prostor konstituiše u samom pripovedanju, odnosno kako je on strukturiran i prikazan u tekstu.